Богословље
34
Такая теория не создала благоприятных условий для более широкого развития в церкви надгробной проповеди. Поэтому ее после IV-ro века почти не встречаем. Только начиная с XVII-ro века она оживляется (Bossuet), но это оживление было кратковременным. Это еще сильнее подчеркивает исключительный характер надгробной проповеди, в отношении которой и современные церковные проповедники должны относиться весьма сериозно.
Др ЛАЗАР МИЛИН
НОВА АСТРОНОМИЈА И ХРИШЋАНСКИ ПОГЛЕД НА СВЕТ
Коперников систем света изазвао je читаву револуцију у астрономској науци, а последние тога новог схватања одразиле су се и у филозофији тога и каснијег доба, па чак и у хришћанству, нарочито на западу. Мада хришћанска догматика и етика нису везане ни за какав астрономски систем, ипак су приликом појаве нове астрономије западни хришћани пожурили да je огласе за „јеретичку“ и тиме су дали повода да антихришћанска пропаганда још и дандањи употребльава нову астрономију као неки научни аргуменат против хришћанства. Додуше, ти су проблеми већ одавно скинути с дневног реда и стављени у архиву, али специјално код нас антихришћанска пропаганда се врло радо задржава баш на тим питањима
Како противници хришћанства третирају појаву нове науке?
У атеистичким уџбеницима и предавањима борба између Птолемејева и Коперникова система света приказује се ништа мање и ништа друкчије него као борба црквене догматике и астрономије, или чак као борба религиског и научног погледа на свет. Ту се Птолемеј и његов систем света приказују као неки научни ослонац религије, специјално хришћанства, а Коперник и његов систем света као научна потврда атеизма. Тако например, кад совјетски астрономи Цветков и Полак пишу о Галилејевим открићима, они тврде да je „свако од тих открића наносило тежак удар верском погледу на свет”. 1 Исто тако М. Е. Набоков и Б. А. Воронцов-Вељаминов налазе да je Коперников систем света „атеистичан“ jep по њиховом сазнаньу и мишљењу „Коперниковим учењем биле су пољуљане све основне догме хришћанске цркве, па није никакво чудо што се и касније, упркос научно
1 К. А. Цветков и И. Ф. Полак, Сферна и општа астрономија, прев. Бранислав Шеварлић, Београд 1952 г. стр. 182.