Богословље

40

ко je се налази негде на трећини велике осовине. l3 6) Целокупна материја у свим галаксијама сачгаьаьа метагалаксију или потпуну васиону, 7) Иако постоји тако велик број огромних небеских тела, ипак je целокупна количина материје спрам васионског пространства толико незнатна да je она у васионн такорећи изузетна појава. О томе Џинс даје врло духовито поређење количине материје у васиони са свега три мушице које би летеле кроз празну и пусту Европу. Чак и тада би-вели он-ваздух Европе био населении мушицама него васионски простор звездама, бар у оним деловима васионе који су нам познати. l4

Да ли je нова астрономија заиста безбожна?

То су у главним потезима перипетије кроз које je прошла астрономска наука у своме лутању и напорима да схвати састав и конструкцију васионе. Као што се види, у тим схватањима било je, а можда и данас има, врло много и врло крупних заблуда. Те заблуде, које су у своје време личиле на очигледне истине, усвајали су као природно-научне чињенице не само религиозни људи, него исто тако и атеисти тих времена. Нигде није остало ни најблеђег трага да су антички атеисти као например Лукреције Карус, Теодорос Атеос и други знани и незнании атеисти знали за Коперниково или можда чак за данашње схватагье васионе. Напротив, стару астрономију су усвајали и атеисти као и ондагшьи хришћани и религиозни свет. Међутим велики научнйци и управо творци новог система света као Коперник, Кеплер, Галилеи, Њутон, Хершел и други били су далеко од сваког атеизма. Они су били дубоко религиозни и искрено побожни хришћани. Опште je позната чињеница да je Коперник био не само астроном него и теолог, свештеник, старешина катедрале у Фрауенбургу, док Птолемеј, као и стари валилонски и египатски астрономи, није био хришћанин, нити су се за доказ истинитости својих система позивали на Библију. По чему би онда ньихови системи света били хришћанскији од Коперниковог? А колико je Коперникова побожност била дубока сведочи натпис на његовом гробу, у виду његове личне молитве: „Не иштем, Господе, благодат коју je имао Павле, нити тражим милост коју je имао Петар, него Те молим за помилование које си дао разбојнику на крсту”. 15 Кеплер, један од оснивача савремене астрономије и небеске механике, био je такође познат по својој побожности. Позната je његова изјава: ~У творевини ja као да рукама додирујем Бога”. 16 Познато je такође да предговор његовом делу Mysterium cosmographicum јесте стих из псалма „Небеса казују славу Божју“ „Coeli enarrant gloriam Dei”. А кад je открио свој трећи закон по коме се крећу планете уркликнуо je: „Велик je Бог наш, велика je Његова моћ, неизмерна je Његова мудрост!” Своју књигу о Хармонији светова завршава молитвом: „Створитељу мој, Господе мој! Хвала ти што

13 Д-р Ђорђе Николић, Звезде и склоп васионе, изд. КНУ Београд 1954 г. у збирци астрономских предавала »У далеким васионским дубинама«, стр. 41—42,

14 Цемс Џинс, Звезде у свемиру, стр. 117.

15 Η. П. Рождественски), Христианская апологетика, стр. 55.

10 П. Я. Свјетлов, Религија и наука, прев. прот. Мирко Павловић, Битол., 1937, стр. 13.