Богословље
41
си ми у својим створењима и у делу своје руке приредио толико радости Узвишеност Твојих дела објавио сам људима уколико je мој коначни разум могао схватити Твоју неизмерност. Милостиво ми опрости ако сам штогод рекао што није Тебе достојно или умањује Твоју славу”. 17 Галилеј када je открио кроз телескоп мене Јупитерових месеца у религиозном одушевљењу и усхићењу писаше; „Сасвим сам ван себе од запањености, и бескрајно сам захвалан Господу што му je било драго да ми допусти да откријем тако велика чудеса.” 18 A Њутнова побожност je већ општепозната. Он je чак писао и коментаре на књигу пророка Данила. Чак и Лаплас, о коме сасвим погрешно влада мишљење да je био атеист, писао je 17-VI-1809 г. писмо сину у коме стоји и оваква реченица: „Молим Бога да бдије над твојим животом. У мислима га увек држи пред собом, као што то чине твој отац и мајка”. 10 Познати астроном Хершел тврди да „што год се више шири поље науке то се више гомилају докази за постојање једне творачке Премудрости. 20 А слично, само још краће изражену мисао налазимо и на надгробном споменику чувеног астронома Секија: „Од посматравьа неба кратак je пут до Бога” 2l (De conspectu coeli ad Deum via brevis). Према томе нетачна je тврдња да je нова астрономија атеистична. Јер, ако она своје творце није одвела у атеизам, зашто би на нас оставила супротан утисак? Зар je ми боље разумемо од оних који су je стварали? Али не само што je нова астрономија дубоко религиозна обзиром на њене творце и најученије претставнике, него нови систем света није атенстичан ни матери јалистичан по својој суштини и садржини. А то je чак и важније од питања какав je однос астронома према религији. Нека чак и сви астрономи говоре против религије · а знамо да они то не чине шта то мари, ако сама астрономија, саме чињенице, говоре за религију! А чшьеница je да je нови систем света неупоредиво спиритуалнији од старог који je био скроз материјалан. По старом астрономском систему васиона je у потпуности материјална. По тим старим системима материјално je и само небо ;као кристална или можда чак и гвоздена сфера изнад које се налази небески водени океан, дакле опет материја. По новој астрономији, међутим, материја je као што видесмо изузетак у васиони. По којој то логици онда треба стари систем васионе прогласити религиозним, а нови материјалистичким?! И ако je тачно, a јесте тачно да „Небеса казују славу божју”, онда она то могу учинити далеко речитије и громогласније у једном систему од стотине милиона галаксија са по тристо милијарди сунаца која се са сводим безбројним пратиоцима крећу кроз неизмерно велики простор вртоглавом брзином по строго срачунатом математйчком плану, него једна малецна васиона затворена у неколико кристалних сфера или чак у један цилиндар или призму као што су учили стари астрономи. Један савремени авион модерног типа свакако изазива далеко више дивљења него први конструисани авион, или чак дечја лимена играчка која би била само бледа имитација. Такав je отприлике однос нове и старе астрономије.
17 Д-р Тихомир Тот, Природа зове, прев. Д-р Јосип Рожман, Загреб 1941 ,г стр. 196—197.
,8 Џемс Џинс, Физика кроз векове, стр. 166.
19 Д-р Тихомир Тот, наведено дело, стр. 198.
20 П. Я. Свјетлов, наведено дело, стр. 13.
21 Исти писац, исто дело, стр. 95.