Бодљикаво прасе

Стра^в "ИГ>

СПОРТ

Лигашка конференција за споразум

Господо1- ГосподоТ- Господо, умирите се! Господо, умирите се! Господо, молим мир! Можеш ти човече без наочара да вичеш своје »господоа до зоре, можеш да трескаш у то своје звонце, можеш да молиш, кумиш и преклцњеш такође до пола пет ујутру, (пардон, до пет), а онда можеш да узмеш капу и да мдеш, не постигавши циљ. Господа не*»е престати да се надвикују. Практиковање преиму^ства гласних жица, у циљу доказиван>а свог права, то је систем господе, коју претседавајуКи жели да умири на исти начин. Јер, то је једна спортска конференција београдских лигаша. 1 Све дивно краси господина Раку. Можв се реКи, свака ствар на њему, свака ствар засебно, претставља реткост. Сам низ правилности на том човеку. За његов нос, за његова уста, за његова очи нема смисла изразити се без »ах тај«, без »ах та«, без »ах теа! Чак Кела, та одвратност, може се рећи, ни на њу се не могу бацати ниподоштавајуки покледи кад ја реч о г. Раки. Силан човек. Солидна и племенита грађа. Снага једног бика не ума«>ује ту племенитост. А тек његов бас! Сензација од баса. Прави скупштински бас. Кад г. Рака држи говор, људи махинално гледају у небо. Траже облаке, и мисле да фми. Поготову ако још неко случајно кресне упал>ач и запали цигарету, ијто оичи на севања. По својој корпуленцији г. Рвка је прави правцати скупштински тип. Врло снажна гласина која може да убеди. Врло снажна шапа, која може и силом да докаже. И врло снажна леђа, врло погодна за скупштмнске гужве, леђа, која, ако затреба, могу да поднесу масу батина. • Тог дана по подне г. Рака је цокио жену у пупољак. Мора се при том објаснити читаоцима да г. Рака усташца своје боље три нетвртине неће никако да назива банално устима. Пих, скоро сваки обичан муж, без имало идеје, каже усташца, па макар м>егова жена имала место усташца читав угљенокоп. А уосталом има и свака животиња, и правити ту некакве компарације изме^у госпа Ружиног пупољка и уста животиња, или најзад животињица, нема ни смисла ни начина. Дакле г. Рака је цокио госпа Соку у пупољак. Дивна сцена. Замислнте! Ружа. Подбочила се. Г. Рака је хвата за главу и љуби у пупољак. А онда почиње да гуди на најнежнијој жици своје басине: — Пиле моје! ПетлиК >.е ти се вратити тек увече! ПетлиК има конференцију! Врло је смешно кад нвко, чи)и глас грми, изговори нежно: »Пиле моје!« Још је шаљивије кад једна таква басина назове себе петли^ем, и почне да кукуриче басом, што је исто као и кад би један петао отпевао »О Алфреде, сине мој!« » — Господо1_ Господо!... Господо, молим мир!... Забога господо, умирите се! Страшни бас г. Раке трешти. Једна слика, закачена на неком ту-

беркулозном ексеру, треснула Је са зида, вероватно од потреса ваздуха који изазива г. Ракин бас. Једна мува, која је стојала на зиду изнад његове главе, побегла јв у паничном страху, запушивши уши са све четири ногв. Један паук у углу просторије, сав избезумљен, уплео се у сопстваиу паучину, која се тресла, и чија је солидна грађевина претила да сваки час падна пауку на главу. Г. Рака јо викао да то не може тако и да ке он удесити све који хо(\е на ларму да постигну своје спортске циљевв (пада једно »разуме се«). Нека овакви не мисле да ке г. Рака пре^и Кутке преко њихове дреке. Г. Рака при том додаје пословицу: »И ми коња за трку имамо!« Научике г. Рака све такве памети, али претходно изјављује да ће им запушити уста. На двадесет или нешто више подиже свој бас

и дречи »да кемо ми то још видети!а После пола сате таквог непрекидног говора претседавају^ег г. Раке, говора који је непрекидно био прекидан разним упадицама конференцијаша, упадици којеми са своје стране осуђујемо, даклв после пола сата такве пренапорне борбе очи г. Ракв почелв су постепено да напуштају своје дупље и да се избуљују, претеки, у смислу целе конференције, да Ке иступити из тих оквира и основати засебно тело, као шест лигаша куп осморице. Што се тиче гласних жица г. Раке баса, оне су постепено све више шкрипале, док на крају конференције нису почеле да цијучу. Сав знојав, г. Рака је, кад му најзад ништа није помогло да умири раздражене и зовађене лигашке духове, духове који су правили веКу галаму него живи продавци новина на Теразијама, г. Рака је

најзад звизнуо песницом о сто, запијукао, као пиле новорођенче, једно »браћо«, и клонуо у претседавајућу столицу као мртав. Огроман број »није му ниЈЈта«, »прави се«, »врло важно, нека цркне«, и »тако му и треба, уа«, указао је неповерење страшном стању г. Раке. Али кад је један претставник малих клубова додао изнад свега: — То је политика Бск-а и С. к. 1913! Било је у програму да њихов претставник падне у овом моменту у несвест, да нам не би обеКао оно што тражимо! Тада се г. Рака још једном дигао са столице, избуљио очи, и заиста треснуо у несвест с цијуком једног сопранчи^а, што је било све од последњих остатака једне басине. Међутим поквареност људска, поквареност малолигашка, ишла је још даље. И један је дрекнуо да је и о овој другој несвестици претседавајућег претходно било решавано на заједничкој претконференцији Б. с. к.-а и С. к. 19131 То је било сувише, али г. Рака се још једном није дигао да би и по треКи пут пао у несвест, тим пре што т овише не би имало никаквог смисла... ни циља.

Кад св увече г. Рака дофукљао куКи као пребијени мачор, госпа Ружа је цикнула: — Пиле моје поховано, где си то био1 Поховано пиле напрегну се и госпа Ружа је већ запушила уши. Навикнута на грмљавину г. Ракиног баса, она се уплашила да *>е оглувети ако се њено пилеКе у дунсту напрегне и рикне из свег гласа. Али, сада је то био само промукли шапат те пилетине која као да се тог момента излегла из неког муКка, шапат који се једва чуо, с напрегнутим увом: — ПетлиК је био._ на лигашкој конференцији. Сиг.

Тираџиир и&лави џ исетњ^

еад.

ИСКРЕНА ТУГА Сваког јутра око девет сатв појављује се на гробљу један ј; црно одевен господин, седа краЈ једног гроба и јадикује да чоч веку сДкде пуца од жалости: — 1ЈУго си тако рано умро! Што си тако рано умро! Стари гробар приђе једног да< на овоме човеку, спусти му ру» ке на раме и упита сажаљивоЈ — Шта вам је био покојншВ кога оплакујете? — Био ми је: први муж мојв жене!