Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 9

I ПОЗНАЈЕ ЛИТЕРАТУРУ

— АЈд' погодм ко сам) Са стцппс

1фМА>СЖС\АА\АААф&>

Младић који је тек завршио пољопривредну школу посетио је једног старог воћара и направио се важан. — Знате, ваше су методе сасвим застареле. Зато сумњам да ћете моћи обрати и тридесет кила јабука са овога дрвета. — Па, и ја у то сумњам, господине, јер је ово крушка.

Уцвел=>ени анђео...

Антиквар пошао од куће до куће да купује старе књиге. — Молнм, госпођо, имате ли, можда, у стану Лазу Лазаревића? — Не. — А „ЗмаЈа", или Стевана Сремца? — Не, господине. Ја не држим самце. Они не станују код мене. Упита^те код госпође преко пута.

(5|шрНсц5'|ши5) Зима у атељеу

— На овај мчмј ие остааљам никада отиске прстмју.

Славска ирича

Овај скиач пожњео Је највише аплауза на последљим скмЈашкнм утакмицама. Међу гангстерима

НАША МЛАДЕЖ — Данашња младеж нема никакве манире, жали се г. Јовановић. — Али данас вам је један младић у трамвају понудио своје место. — То је истина, али је моја јадна жена морала целог пута да стоји. ОПРЕЗНОСТ Шкотланђанин путује на операцију за подмлађивање. На станици приликом куповања карте пита га чиновник: — Хоћете ли и карту за повратак? — Никако! Можда ћу се вратити у пола цене, као дете!

ВРХУНАЦ СПОРОСТИ — И овај сељак води слор са дирекцијом железница! — Да му није' воз прегазио краве? — Не! Возови су тако споро ишли поред шегове ливаде, да су путници излазили кроз прозор, помузли му краве и стигли воз, па нас сада сељак тужи за оштету. ДА СЕ РАЗУМЕМО Судија: — Теби је, дакле, крађа занат? Оптужени: — Не, само заба<ва. >_

— Кад већ нсћеш да ме црташ као Венус са Јабуком, а тм ме бар нацртај као оечену Јабуку.

Л' Ш, 'Ус * 4 џ

Кад се муж изненада врати

НЕОПРЕЗНО Госпођа: — Ви ћете, Ана, брзо увидети да ја не тражим много и да маленкости могу да ме задовоље. Нова служавка: — О, да, милостива госпођо, то сам одмах знала, чим сам угледала вашега мужа.

ПА КАД АДВОКАТ КАЖЕ.„ Судија: — У полицији сте признали; зашто онда поричете? Лопов: — Мој адвокат рекао ми је да сам невин.

ОНА ЈЕ ПАЖЉИВА Он: — Ох, драга, па ми смо сели на једну свеже омазану клупу. Она: — Хвала Богу, ја седим на твом шеширу. ТАЗЕ СТРУЧНЈАК

— Моја жена није могпа доЂи али није могла одолети радости да вам покаже своЈу нову бунду.