Бодљикаво прасе

Страна 8

БОДЉИКЛОО ПРАСЕ

НАША ПРИЧА

ВЕШТА ОПНЛАДА

Човвк с моноклом смејао се слатко. — Жао ми је, младићу, што ваше младалачке идеале багателишем, али искуство учи да сам ја у праву. Нема те жене, која ке се одупрети искушењу богатства. Ако је дама отмена онда ту мора бити, наравно, бисерна огрлица, а сиромашна девојка задовољава се неким јевтиним мантилом или једним згодним шеширом. Дакле у свему важи правило: ко има за то средстава може сваку жену освојити. — Никад ме не^ете моћи убедитм да верујем у ваше назоре, бароне! узвикне млади^ мало узрујам. Притом његов поглед паде на једну привлачну, скромно одевеиу блондинку, која је за неким удаљеним столом пила шољу ка фв. — Видите ли ону младу даму тамо? Она ради, вероватно, као мала чиновница или модискиња. Ова кафа можда је и њен цео ручак... Она не зарађује сигурно више од сто франака месечно. Па ипак ја се кладим, да се она неке на своме часном путу поклонити мокном Мамону... — Јесте ли сигурни да се можете опкладити? — За хиљаду франака, ако хоћете| — Гле1 То се зовв — немојте се љутити, али хиљаду франака је ипак мало сувише за ваш џеп. Рецимо ја полажем хиљаду, а ви сто. То би било вишв реално, јер ја сам, по игрм случаја мало имујшији. Оба господина позваше келнера н замолише га за дискретно обаеештење. Келнер ја збиља знао да им одговори. Млада дама била је госпођица Лили Доре, намештена преко пута, у канцеларији адвоката Франсоаза.

Сат касније, госпођица Лили добила је писмо, које је гласило: »Поштована госпођице Доре! Опростите што сам тако слободан да Вам саопштим, како један човек, који је већ мало сед, али са младим срцем, жели да вам изјави своје поштовање и дивљење. Он је вашом плавом лепотом толико очаран, да себи дозвољава, понудити вам и ставити пред ваше ноге све што има. Идуће недеље путујем на Р вијеру. У мојем Пакарду има једно празно место за вас. Име потписанога било је, наравно, измишљено, али хотелски портир добио је потребне инструкције. Следећег дана пружио је барон »^утећи свом младом пријатељу следеће писмо: »Господине! Ви ми чините на жао, јер ваше писмо само ми даје доказ, како живот мора неугодно да пролази, кад ви сметрате да се свака жена може купити. Али хвала Богу, ви се вара те! Имајте доброте да ми у будуће не подносите више, ваше срамне предлоге.« Лили Д. Без и једне речи, барон пружи преко стола младићу хиљаду франака. — Смем ли заиста да то узмем? упита овај несигурно. Разуме се1 То моратв, рече барон, не губећи ни часка своју хладнокрвност. Моја теорија овим неће бити оборена, јер изузетци само потврђују правила. — Наш воз полази дакле у 8.47 и сутра ујутро ми кемо бити век на пароброду. Зар ниси срећна, драга? упитао је младић са сањалачким очима. Крај њега је седела елегантна блондинка, у

којој је само вешто око могло препознати ону наивну девојку, у коју су јуче у кафани били упрти погледи два господина. Лили отвори нежно њене љупке, црвене усне. — Наравно да сам задовољна. Али једно путовање на нашу ривијеру по зими, сасвим је нешто друкчије... — Да, драга моја, не може се увек срзсти неки краљ гвожђа, који би се кладио за хиљаду долара. Добродушни барон није имао могућности да се клади за више од хиљаду франака. А да сам предложио опкладу за већу суму од хиљаду франака, он можда не би загризао. Али и хиљаду франака баш није за потцењивање... Завидљивац

Ноћнин

— Знаш ли да сзм добио сина1 — А на кога сумњаш)—

— Чудм ме, драга, што си вечерас тако хладна и нема.

МЕЂУ ЖЕНАМА — Зар ваша Зорица зна и есперанто? — Савршено! Говори као прави урођеник.

ПРВА ПОМОЋ Отац сину, приликом пунолет;тва: I — Сада си свој човек и требало би мало да ми помогнеш. — Добро тата, шта ти је погребно? — Па, рецимо, могао би да отплатиш три последње рате за твоја Дечја колица. ИСКРЕНО Учитељ: — Не можеш ти да спаваш на часу! Ђак: — Могао бих, да не говорите тако гласно! ДУГАЧКА ИЗЈАВА Мајка: — Двадесет страна од Пере. Па шта ти то забога пише? Ћерка: — Да ме воли!

ВРХУНАЦ ЗЛОБЕ Муж и жена се свађају. Муж узвикује: — Зар ти немаш ништа похвално да кажеш о мојој породици? — Наравно, само једну ствар. Када смо се верили, сви су били против нашег венчања. I КРИВАЦ СЕ САМ ОДАЈЕ Мајстор: — Шта је било, Свето, јеси ли добио пара од г. Јовановића? Шегрт: — Нисам, мајсторе! У тој кући станују четири Јовановића и сви тврде да вам ништа не дугују... Један ме је чак избацио напоље. Мајстор: — Аха, то је прави! Отиди њему још једном с рачуном. Ћшимца иуила -прс