Бодљикаво прасе

I

Страна 4

БОДЉИНАВО ПРАСЕ

Број 17

//& &&ЛО-\ЛЛ

— Шта1... Седамстотина лира за половни капут! Јесте ли полудепи! — Е, драга госпођо, али еа капутом добијате и флеку од аутентичне кафе.

— Заборавио сам да вам кажем да се у суседној соби налази школа мачевања...

— Слушај, морам ти рећи једну слатку тајну. Очекујем роду!

— Ех пријатељу тешко је то! Моја је судбина запечаћена, нема внше ни најмак>е наде. Мој досадањи живот приближава се концу, за неколико сати све ће бити свршено. ВеруЈте, пријател>и моји, никада нисам ни помислко да ће са мном дотле доћи. Говорио је тешко и суморно. Покушавали смо све да окуражимо друга, кога смо имали да изгубимо тако нагло, настојали смо да му прочитамо из вчију сваку жељу. — Ајде једи, нудили смо га и показивали на најфиније деликатесе, које смо за то вече набавили. Али он је одбио са гађењем: — Џелатска гозба! Најзад га наговорисмо. Сео је да Једе а видело се да и не осећа шта ради. Као машина. Затим узе једну цигарету и дуго и дуго је гледао болно. — Видите пријатељи, рече он са горчином у гласу — од свега најтеже ми је да се раставим са овом пријатељицом, која ми је

увек била при руци У најтужнијим часовима живота. Пушим је последњи пут. Настао је дирљив тренутак за све нас, јер док је палио цитарету руке су му се тресле грозничаво. — Последња цигарета! ШапУтао је замишљено. За време док је он пушио, сви смо ћутали, одједном је устао и рекао, прошавши руком преко чела и косе: — То је дакле почетак краја! * Ујутро је пошао на свој тешки пут. Био је блед али миран. Свештеник је корачао поред њега, говорећи му нешто. Ои га није ни слушао. Прошавши поред нас добацио нам је само још један тужан поглед. Био је то опроштај за увек. А затим... А затим се попео степеницама — до олтара, где се венчао са госпођицом Маријом и њеним милионима.

Скра^ени поступак сом. То дође до ушију Нвполеона. Прчликом једног пријема 1 Тиљеријама, Наполеон се заустг ви пред Масеном и рече тако гласно да су сви могли да чују. — Ђенерале, ви сте виши од мене за главу, али не заборавите да ја могу да учиним да те разлике нестане™

Лекар: — Дођав ола, па ви имате жестоко лупање срца*

Под владом Фридриха Великог сви су морали да траже од цара дозволу за женидбу, Једном барону умрла и четврта жена па је морао да се и по пети пут обрати с молбом Цару. Фридрих је прочитао његову молбу, замишљено климну главом и написао: »Због тако велике употребе жена нека господин барон не моли за одобрење женидбе. Ово одобрење вреди за увек. ИЗУЗЕТАК Фридрих Велики није марио људе који претерано пију. Једном приликом, обилазећи један гарнизон у унутрашн^ости, саслушавши рапорт команданта пука, краљ упита колико има официра и да ли су ваљани. — Официрски кор, ВеличаН' ство, беспрекоран је, — одговори командант. — Само један капетан штрчи. Склон је пићу и сваки други дан је пијан. Фридрих Велики се намршти, али ништа не рече. Мало доцније цео пук био је у строју спреман да продефилуј« испред суверена. Али, дефиле није задовољио краља-војника, Једна једина чета привукла је његову пажњу, и када је последњи војник прошао краљ нареди да дође командир чете чије је држање било беспрекорно. Кад командир стиже командант проговори стидљиво: — Величанство, то је капетан о коме сам говорио... — Пуковниче, — одговори Фридрих Велики, — препоручујем вам да се од данас и ви опијате, и то свакодневно. МИСТЕР БРАУН У једном друштву у коме је био и Марк Твен, говорило се о жанама и неки су тврдили да постоје жене које су прави анђели. Кад запиташе славног хумористу за мишљење, он одговори: — Ја знам само једног човека чија је жена прави анђео. « — Ко је тајГ упиташе сви у глас. — Мистер Браун! —- Мистер Браун! Па он је удовац! — Тако је, одговори Марк Твен. , РАЗЛИКА Генерал Масена, славни Наполеонов војсковођа, имао је ту слабу страну да се непрестано хвали својом лепотом и високим растом. И да у исто време прави упоређење са Наполеоновим мршавим лицвм и ниским ста-

ПОРЕКЛО У једном отменом париском друштву, неки гизд1в«Ц приђе Александру Дими и упита ге: — Господине, да ли је истииа да је ваш отац био мулат? — Тачно је — одговори Дима, — И да је ваш деда био цр> нац...? — Савршено тако. — И да је ваш предак био мајмун,..? — Истина је — одговори Дима уз општи емех. — Као што видите, моје порекло почиње тамо где се ваше свршава. ДОБАР ОДГОВОР Кне.з Таљеран је био исто то« лико духовит човек, колико и велики вдипломата. Једно време је био заљубљен у грофицу Конти и непрестано је опседао својим љубавним понудама. Грофица, у жељи да га се отарзси, упита га једном на свом примању: — Када ћете престати да ми причате о својој љубави од јутра до вечери. — Онда, драга грофице — одговори Таљеран — када будем у стању да је доказујам од вечери до јутра! ВИЦ СА МОРА Капетан брода је забвлежио једнога дана у бродеки дневник: »Помоћник капетана био је данас пијан«. Када се помоћник истрезнио био је миого огорчен и љут абог ове белешке. Почео је д« моли капетана да избрише ту примвдбу јер никад раније није био пи> јан нити ће ее убудуће опити. Но умеето сваког одговора капетан му је прочитао строгу опомену, оштампану на првој страни дневника: »У бродски дневник бележи се само истина не сме се ништа брисати«. Следеће недеље на броду |е био дежурни помоћник капетана. Већ првог дана он је забележио у дневник: »Капетан брода био је данас трезан«...

— Господине докторе, овог боксера никако неможемо да успавамо. Кад год изброЈимо до девет он поново устане! ПОЖАР У ХАРЕМУ

Бродсиомац: — Један од нас двоЈице мора да ее уклони. Дама; — Али зашто, побогу!

— Кунем се да само тебе вопим.