Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

Број 27

чац ц ннши крнјевм

НЕДЕЉА Духови су празннк пета И почетак петње ппаже Тад шприцери жегу блаже А идила свуда цвета На све стране цуре слатке, Ал' много им сукње кратке. ПОНЕДЕЉАК Један стари чика им'о доста пара Веипа једна цура залепи се за н> Младост је у стању и чуда да ствара Па у пламен букну и наш стари пањ А модерна дама оценила стање Па одведе чику данас на венчање Ко на свадби беше, уверен је сваи Да је ово прави „из љубави" брак. УТОРАК Дивно време, право летње К'о стакло се небо сјаје Свет сад више воли шетње Па не јури у трамва|е Места увек има доста Ал' гурњава опет оста. С Р Е Д А Теразије право ругло Нити кошс, нит' округло Свуда неке шупе старе Уџерице и страћаре. И „Париз" ће да се руши Овај хотеп, старо здање Спририће му скоро души У рабатно дош о стање. ЧЕТВРТАК Наше даме, као срне Сензације нове траже Зато журе све пут плаже Хоће брзо да поцрне ^ Укинуте сад су бање Па и мода једва цима А опет јо исто стање Жена на све права има, ПЕТАК Мондени су наши, ето Латили се ствари лаке Да поправе старе грехе Сада мазе све сељаке Љубазни су преко мере Свуд их хвале, па их часте Ал' од тога ће бити вајде Кад на врби грожђе расте. СУТОБА Хиподром се дотерује Свако грло век се блиста Поуздана вест се чу|е Способна |е већ и писта Нестрпљиви већ се „ваде" За клађење капа мрка Да погоде бар дан трка.

П е ц а р о ш

Мита је познати београдски монден, који је на корзоу уживао глас лафа или како се сада зове „буја". Навикао на блефовс, на параду, он је муку мучио са чиме ке сад, у ово ратно време, да блефира. Дуго је лупао главу док није смислио да се ода пецању. То није заморно, нема ризика, интересантно је а поред тога и корисно. Набавио он прибор за пецање, изабрао штапове праве као стрела, упрео канап па је чак ухватио везу и са једним илиџарем са „Шест Топола" који му је дозволио да пеца на купатилу док не отпочне сезона. Када је сва то свршио, он Једнога лепога дана позове две своје познанице да дођу код њега на ужину, а он ке се век постарати да нешто упеца па Ко мезетисати свеже пржене рибе. Удесио се Мита, обукао спортско одело и пре зоре отишао на Саву. Чак је, за скупе паре, набавио и два шарана које је одмах нанизао на низаљку. Око пет сати дођоше и даме, али како на

купатилу Још није био намеш-ен сигуран мост они седоше на обалу да одатле гледају Митину вештину. Он се век шепури како ће да их изненади са она два купљена шарана и само глеца

прилику када оне не гледају дз их извуче из воде и вешто намести на удицу. Али лепо вели пословица: „Човек каже, а Бог располаже"! Бог или случај учинише да су тога дана радила на купатилу два

младића и то баш у базену ио пред чијих је врата Мита наме стио своје удице. Припекло сунце, а младост је младост а њих двојица се реше да се окупају Обуку га^ице и почну се отимати око једне цигарете. У томе отимању они нагло отворе врата, која се (као што сваки зна, на купатилима споља отварају) и тако заману њима да она дохвате Миту па га, заједно са рибама, баце у хладну и мутну Саву. — А јао брако помагајте, удави се1 — запомагао је Мита. Једва га извадише мокрог као додолу, али без риба. Његове даме на обали да се искриве од смеха. Када је изашао, сав мокар, на обалу, он их умоли да се шетају док се он мело не осуши, али му Цана, његова симпатија, одговори: — Ваљда нисмо луде? Ти не Знаш на шта личиш. Сада си право покисло Цуле... Покупише се и одоше, а Мити за утеху остаде само надимзк: „Мокро Цуле" како га и сад зову.

Београдски тргови

Пошто после сваког рата Београд добија по неки нови трг, тако Ке и после овога добити, у колико тај простор неке биги својина неког буду^ег одборника. Да би се то избегло, нови трг је благовремено безецован за будуКу палату општине, која, разуме се, неКе никада бити подигнута. Међутим, као да су се ношем народу осладили тргови, сада се појавила једна ескадрила архитеката која је навалила да за ово ратно време направи што вишо тргова у Београду. Где год виде четири Кошета, оки нсвале да се то сруши и да се направи монументални трг са папатама, опере, оперете, општине и правдо, као да, далеко било од нас, нијвдан монументални трг не може да егзистира без поменутих палата. Ако се по тим Кошетима, поред стракара налазе и палате, па треба нека од њих да се сруши, онда грађевински одбор београдске општине увек пронађе да

— Ја уопште не умем да решавам укрштсие речи. Па шта радиш онда по цео дан у канцеаариЈи. страКаре треба да остану а палате се морају у интересу урбанизма м лелоте новог трга да сруше. Све што се у Београду зове архитекта, све је то сада кидисало на београдске Кошкове, да руши палате и да прави тргове. Међу њима предњачи архитекта БорисављевиК звани „штука" који је до сада предложио да се сруше равно 853 палате од тврдог материјала и 45 од слабог материјала, и да се прокопају нове

улице у двапут веКем износу него што постоје старе улице. Свакога дана излази по један а празником и по два његова чланка у нашим дневним листовима, где тај генијални архитекта предлаже рушење ове или оне палате ради лепоте некога трга. Последњи његов предлог је да се сруши палата Албанија зато да би се од Савинца могао да види горњи део трупа калемегданског Победника. Калемегданске слике КОМЕ ЈЕ БОГ УЈАК... Калемегдан. Недеља. По подне Сунце. Шаренило света. Дефипе младости. Две гимназиске Келе блистају на обали, пружајући јединствену прилику за проучавање рефлексије на сферним конвексним површинама; ћ'еле су тужне. Очи су им пуне израза бола за нечим прошлим, прохујалим. Плачу гимназијалци за својим лепим косицама. Наједном поглед им скреће десно: у напетом ставу, гордог племиКа из века Луја XIV, са стилском периком, у друштву двеју Беатрича пролази њихов друг Миле... — Благо Милету, — уздиц»е 1една Кела. Он бар сваког дана мења перике. — Није ни чудо, — одговара са злобом немоКних људи друга Кала Коме је Бог ујак, лако му је бити светац. Његов отац, је, друже, власуљар... НИШТА БЕЗ УЗРОКА Раскромпириле се две „Дулчинеје" на једној усамљеној клупи: — Како је Божа страстан, врго љубавник! — уздише једна и протеже се. — Па како да не буде, кад рзди у Централи за огрев!

Будилник Аутомобилиста који је заноКио у једном селу, одлазеКи на спавање каже свом домаКину: — Пробудите ме на сваки начин у четири часа. Навијте будилник на четири мање четврт. Сељак, снебивајуКи се: — Знате, господине, ми немамо сата. Наш је будилник петао. Аутомобилиста: — У реду. Реците му нека пева у четири.

ЈАНАЋНОВО ПИСМО Ц&

Јучер сам уфатија прво бањање али не на онеја плажу, какој гу викате, веК у лужницу, илити какој се отмено збори: парионици. Из сувомразницу и Кораву' АнђелиЈу одма урипамо у жегу због зашто је \оолеКе укинуто због штедњу. Све си мислујчм да и ми, бивши таткови на народ, има нешто да изработимо на овеја гурави народ па сам смислеја да се избањам. Кад се големаши сакрили у мишју рупу и салте чекају да испадне неко ново клопање зашто па ја да излазим на ђунију. Ди је с'г Тасков Узун, Коча, Гиле и мнозина др>ги? Сваки си жмије на куде дом и салте мислује у себ: „Понојвожно је да си ја извучем репину а за овеја санкилоти ласно Ке да бидне. Народ и репа ницај/ за чос а големоши да се нз потикају". Много бре џампир човеци. У оно старо време све ги беше потеман па с'г немају траву стискавац да се извукују на фришак луфт. Сви ги вара памет Ке се врне оно њиово сгаро а ове ја санкилоти и голанфери Ке гутају ватру за њи. Ама нема ги, беше му1 С'г је друго време а прави таткови ка иарод има да се наместе на сицер и да си запну да се извукују народна кола из блатиште у

које ги баш тија исти големаши удавише. Неки си јопет уфатили пут за уши па тепоју але по бели свет и салте викају на куде Н9с: „Ела бре сојтарије ниједне, рипајте на куде рупу". Ама ги нико више не слуша, видеја свет колики калабл'к напрајише тија Кајафе и Ироди па ники неКе ни да чује на њи. С'г салте они големаши може да си работе сас народ што Су подметнули грбину па си оде у овеја гурему. Опаметија си и овеја народ, па

је подметнуја грбину. На лепи речови ич се не фаКа затој и Куте толики големаши. Ћуте си жене киселе због зашто с'г нема ладовинка веК има да се гута ватра а они несу навикнули на работење и сејање веК салте на мулетину. Е нема бре мулетина јолпази ниједни, има да се изеде голема пита, кој иска да је прави татко на народ. Ја се замаја сас ово мислување па забрави да си немате у газетке место за оволко зборе-

с г не иде на ла|м и не гута ње зато ве молим за извињење кнедле и лажувањо. С'г си иска I и Бог зна како! да види шта је кој работија и ко I Ваш ЈанаКко.

Сезона купања је почела

— Која Је од дама изгубила брустхалтер, нска се Јавн!