Бодљикаво прасе

Еро? 71

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страиа 5

иит Не стиди се

— Зар ти немаш ни трунке стида, кад се тако показујеш пред људима) Шта ће рећи твој отац кад те види тако) — Не брините! Мој отац зна да ја пушим!

С ТРЛ0 Најлепше године А ј

НАРОДИ И ОПЕРА Славног тенора Енрика Каруза запитали су једнолл шта мисли о улози појединих народа у стварању опере. — Французи су рођени да компонују, одговори певач, Италијани да певају. Немци да режирају, Енглези да слушају, а Американци да плаћају. ДОВИТЉИВИ ГОВОРНИК Када је умро дворски капелаи Фридриха Великог, пруски владар наредио је да се распише конкурс за попуњавање упражњеног места. Између осталих услова, кандидат је морао одржати врло добар говор у дворсхој капели на ону тему, коју ће му предати непосредно пред говор сам краљ у започаћеном омоту. Једном од кандидата краљ је предао омот са празном хартијом унутра. Капелан је погледао

хартиЈу с једне, затим с друге стране и рекао: — Браћо и сестре! И с једне стране ништа, и с друге стране ништа. Али Господ Бог је из чишта створио свет... и настави да говори о свемоКи Бож |ОЈ. Довитљиви говорник одмах је заузео упражњено место. НАЈВЕЋА МАНА Један млади архитекта, који се није одликовао богзна каквим талентом за посао који је радио, поднео је Тристану Бернарду своје пројекте за две велике грађевине. — Све што видите потпуно је ново. То је стил који нисте досада могли да спазите. А што ]е најважније материјал, од кога намеравам да градим ове зграде, не може уопште да се запали. — Штета! — прекиде га Тристан Бернард.

— Шта мислиш, иоје су најлепше године код нас жена! — Спаигко оних десет година, између двадвсет прве и двадесет треће!

Хаис Мозер у неславиим данима

На наваљивање друштва, најз&д је Мозер пристао да исприча и једну анегдоту из његових неславних дана: „Било је то још док сам био статиста и носиоц сасвим малих улога у једном позоришту, а пре почетка моје филмске каријере. А о чему ое ради? То можете одмах погодити. Ради се о мојем знаку распознавања, о моја три младежа, те три црне тачке које су баш нашле место у подножју мог носа. Дакле, једног дана на нашу претставу у позоришту, дошао је и један чувени филмски режисер. За време претставе смо сви били врло нервозни јер смо знали да ти режисери увек проналазе међу нама коју нову звезду, а то је значило можда и ве-

лику каријеру. У једном тренутку осетих режисеров поглед на себи, а то сам неколико пута касније опет осетио. За време паузе, дотрча један дечко сав задуван до мене и рече ми да чувени режисер жели да ме види. Мени се у том тренутку и ноге и руке преоекоше. Мисли су одлетеле далеко, биле су негде око ангажмана са баснословним цифрама, кад се изненада створих пред њиме. — Извините што вас задржавам, реч« он, али, знате много ме интересуј® да ли су ваше три тачке испод носа природне или спадају у маску? Изгледате са њима врло смешно... И још је безобразник почео да се слатко смеје, а ја остадох и далуе <;татиста.

Моћ навике

Професор Панчић и калуђери

— Здраво, друже, квко си! Шта мислиш вечерас да радиш!

Педесетих година Панчић је као професор лицејски имао и овакву малу неприлику у једној екскурзији. Са својим је ученицима био пошао рано изјутра пут Вишњице па онда ударише полудесно те изиђОше на Авалу, а одавде се почеше спуштати ка Раковици, где су мислили у манастиру се поткр^пити јелом и пићем. Око ужине стигоше у Раковицу, али калуђери позакључаше све одаје. Лицејци се разљутише и одлучише да калуђере избију и да им мантије поцепају. Панчић се уозбиљи, па се онда уплаши: — Немојте, децо; немојте, господо, молим вас! Куд ћу ја од бруке, кад се чује да сте ви под мојим дођством правили чудо од калуђера!

Али његове речи не умиришв много његових ђака. Тада он важно рече: — Ха, сетио сам се! Имате право! Треба га заиста тући; а ја знам ко је прави кривац. Само добро удрите! Хајдете замном да вам га покажем. Он се сакрио у Топчидеру. Ђаци пођоше за њим, а он их одведе у Топчидер у крчму, нареди крчмару да изнесе јела н пића па рече; — Он је браћо, крив! Што не држи крчму у Раковици него чак овамо у Топчидеру! По том је,. весео што се није десила неприлика, певао и наздрављао омладини.

Женска пакост

— Како ти се допада моЈ шешир! — Много ми се свиђа, такав сам и |а кад су били модерни!

носила.

РАСЕЈАНОСТ Шеф продукције и режисер П. Н., расејан је као неки стари професор, Једног дана он заборави где је оставио свој сат. Како га не нађе на уобичајеном месту у левом џепу од прслука, он позва помоћног режисера „Драги Вилке, молим вас да одете до моје куће и донесете мој сат који је сигурно остао на ноћном сточићу. Тренутак још само." Он се ухвати за десни џеп од прслука, извуче отуда сат и рече Вилкеу: „Сад |е десет сати — до пола једанаест морате бити натрагГ ТВОЈ ЧАС 1Е ОТКУЦАО! То је доживео бивши камерни певач и филмски комичар Лео

Слезак. Он је снимао екстеријере за један филм у једном малом селу и пре првог спавања наредио служитељу да га сутра пробуди тачно у 6 сати. Сутрадан, Слезак је већ у пола шест био на доручку. На многа зачуђена питања он мирно објасни цео случај. „Синоћ сам замолио овог намћор служитеља да ме пробуди тачно у шест сати. А замислите, баш када сам био у најлепшем сну, уснио сам његово лице, страшно и искежено лице тог служитеља, како се сав наднео надамном, дохватио ме рукама за врат као да хоће да ме угуши, и крештавим гласом повикао: — Устај Слезаку1 Твој час је откуцао!

Професорова вереница

. - -X/ К" ?,? I /

V Лч — Чујем, Мицо, да си раскинула всридбу са професором! — Јесам, јер ми је сва моЈа писмз враћао, исправљена црвеним мастилом.