Бодљикаво прасе
ЕроЈ 42
БОДЉИИАВО ПРАСЕ
Стрина 5
«г- У|едв лн ваш лас! — И мене баш то интерес/Јр купио сам га пре пола сата. Равајло на журџ | одем ти Ја Ономад код госпоја Луле Што јој веН три године носим Млеко и она ме задржи на ручак. све сама госпоцка јела и ђаконије и ја се разбашкаријо код њу као код своје куће кад ОдЈедном звонце звр. и госпоја лула се узврда. јој вели она а ја заОоравила да Је Данас мој фур. оно да ви право кажем незнам како каза Мур или жур ал тако Нешто. Уђоше две госпоЈце и Још једна госпоја и госпа Лула им каже ете га тој је мој раваЈло, прави сељак брез фалцификаТи. испоздрављасмо се и богзнакако и оне заџакау ка да је неки збор а све ме кибиентују ки да сам нека ваневропска зверка. лацкау ми боже и само што ме не изеду од милошту и ја се сав встопијо па само Трепћем ко сврака на Југовииу. Напуни се и соба и прецобље и све саме жењске. ди Је милунка да ме сад ведие мислиа се ја у себ и све се више приближајем код госпоја лулу зб ог зашто је она позадружна. џакамо ми тако и пописмо већ трећу кафу од кукуруз а ове иамигуше и не мисле Да одилазе а ја Сам мислијо нешто на Само с госпа лулу да се здоговорим кад ме једна танка и наиацкана Викну дизађем у прецобље. изађосмо и она ми вели е Јеси сила равајло па дођи код иене имам нешто да ти кажем и тура ми у руку њен Атрес и тако Редом све ме викау у прецобље и ја видо да ће свашта да бидне па им велим знате госпоја ја Не могу то све да постигнем због зашто сам у године него да ви станете у ред па тако која стигне Јербо ја не волим Гурњаву. в тако ти Ја њи повронти све у Потиљак ал се мислим да л ћу иоћи да савладам ту навалу зато ве молим да јавите у моје село да дођу станојло, јеротије и милован па Да испомажу да се не Обрукамо јер није бре лако имати посла с господу. Зар бре толики лафови и друге зверке с београдско корзо непропадање Па ђе ми сељаци да веднемо неки селомет. ваш равајло.
жж — Која је она матора нвказа? — Моја жена. — О, господине, молим взс, да ми опростите за ооу погрешку. — Немате шта да се извињавате, то је моја погрешка! жж — Зашто сте отпустили ону лепу дактилографкињу? — Ннсам је отпустио него је она напустиЛа службу. Пре неки дан з&текла ме је у тренутку кад сам пољубио своју жену. жж Гост: Келнер, у овој флаши пива нашао сам две мртве муве. Како је то могуће? Келнер: О, и ви се још чудите. Па нећете ваљда да буду живе муве у затвореној флаши...
И то је тачно
— Је ли Микице, шта ће се догодити кад барометар падне. — Разбиће се...
жж — Кад год уђем у вашу каццеларију видим вас како дремате. Шта Је то, је ли ваша снага попустила? — НиЈе попустила иоЈа снага, господине шефе, него мој слух. ЖЖ Муж, кога је ж«на пропустила мало кроз шаке и наредила да свуче ципеле и одело обавештава телефоном своје друштво у кафани: — Хало! Не могу доћи вечерас; код куће имам малу свлчаност. ЖЖ — Дедо, како то да иа глави немаш ниједне длаке, а имаш толику браду? — Па, сине, брада ми је доцније израсла.
— Слушај драга, свако |утро кад се бриЈам, осећам се за десет годииа мпађи! — Је ли, драги, како би било да се увече бриЈаш!
Веровали или не...
ЉрхунЈОЈЦ др&?&сг<м.ги.
вице и ЧОР»5уАИ1
ЦРАЈО НЛИТГСЈУ
ИМ^ИОЕГ ЛОЧ6. _ . ЧТРУТЦО АПВЛ ИНДУСИМА. моле АПЕЛ СМЕ *УГТ*/*;е=Н 65АЦЈ V Е>реуив ввликиу -**е*иоН<2ГгР=ЈА^ИОА И МЕРЕА.А V СВИМА КРАОЕ&ИМ^ч ИЦд.и^е
пл< . /С.А.Д./ ИИ НИОЕ &ИО ^ТОР 1
^нв ■ - ОЛИСИН/ЛСГИ ГТу-ГАч
ниое &ио Х)Рп еАоа ан / НИТИ НАПААНУТ ВАЗД.УХА . <5БОг- тора , /А, ц због несгашице БРОА.ОКОГ- ПРОСГОРА, МИНИСУаР СГТ-&0 пре ПРЕКОМОРСЧУ плоанА.ву.
V Т014У ОвОС ©V "
вили јени
УНИсЗе НА
—. - гтрзотл^е> ПЛЕМЕИА
фроиУУ - ин^иеиогЈ 1 I
1ИбАНз-у ^ОУЧА.ОНЧО.КОГ' А-еоичил Т^е^чл.", Оо/чоно ^СПЕЛл'
0ОАИК ПАРИСКИХ ЛОкАЛА ИМАЛИ БРигАИси.и ЕОсјници косји <3^ по -А-А. СЕ И/2.и.«=>иААО>' АИ ЕПА . СЈА-А-НИ Р>АСГМИ С-војЗ ПОА -Ух&А^г САА-А е>^иЈе ИЕ СДИАЈТ ОУ»
<НИО& ОЕ_ име ничс^хло^Гг*
2. /АБА/АИНДРА
— У почетку имате плату 3000 динара а касније више... — Када ће доћи касннјо!
А Н Б Г Д О Т Б
МЕШАНО ДРУШТВО Фридрих Виљем IV, као престолонаследник оде једне сезоне у Карлсбад да се разоноди и одмори. У парку, једног сунчаног дана, он срете дворског кројача Сулца, који га учтиво али срдачно поздрави. — Па, како вам се допада у Карлсбаду? — упита престолонаследник кројача. — Одлично. — Одговори, Сулц, који је иначе био богат човек — само, Ваше Величанство, изгледа ми да је овде много мешано друштво... Фридрих Виљем се срдачно насмеја и удари кројача пријатељски по рамену. — Имате право Сулц! Али шта можемо? Не може сваки од нас да буде шнајдер... Музкчарн и демб Једном умоли Рихарда Вагнера неки богати лајпцишки пивар, да његовој кћери даје часове из музике. Вагнер пристане, али већ после неколико часова он дође пивару и рече: — Вашој ћерци нису довољни часови; њој су потребне године.
Хајдн је једном давао часове клавира једној богатој али немарној ћерци неког банкара. Врло често је при томе имао не прилика и љутио се због њене неспретности, а још више због њене дрскости. На крају се одлучи да каже: — Тако отмена баш нисте, да и ноте можете багателисати. Отворена критика Писац „Гуливерових путовања", Џонатан Сфифт буде постављен за проповедника Доњег Дома. Прву проповед он је
Његова прва љубав.
држао о сујети. Велики сатири чар је своју проповед полелио на четири дела: сујета на титу лу и положај, сујета на богатство, сујета на лепоту и стас и најзад сујета на интелегенцију и духовна преимућства. Када је оштро осудио прве три врсте сујете, он дође на четврту: сујета на духовна преимућства. Он поче: „Сад би требао да говорим о четвртој врсти сујете, али пошто у овој хришћанској заједници нема никога, ко би имао разлога да буде сујетан због својих духовних и умних способности, ја, драга браћо, нећу ни додиривати ову тему." Са овим речима он је закључио своју проповед, а уједно и каријеру парламентарног проповедника. Скупа вамена Једнога дана дође код Урсуле Херкинг један уображени младић, који се стално трудио да буде духовит. — Ех, али сте ви жене уображене — поче он. Ви верујете да сте незаменљиве а сваки човек може за 50 марака да купи па-,
— Имате право — одговори Урсула. Ми смо жене у много горем положају. Када хоћемо да заменимо муцдкарца нама треба бар 250 марака, јер толико кошта један матори магарац. Права лепота Славни сликар Веласкез де Салва рекао је да савршена лепа жена треба да има: три беле ствари: кожу, зубе и руке; три црне; очи, обрве и трепавице; три румене: уста, образе и нокте; три дуге-протегљиве: тело, косу и руке; три мале: зубе, уши и нОге; три широке: прса, чело и место између обрва; три мекане: косу, прсте и уста.
пагаја, који замењује сваку жену,
— Зар се не бојите прооале! — Не, мој књкговођа спам У канцелариЈи. — Да, да, алн нопу!._