Бодљикаво прасе

Страна 4

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Бро) 49

НОВА ДОЈКИЊА

Ш6Ш1С6. мшии РАВАЈЛА

ПОШТЕНА ЗАРАДА

— Копико трашкте месечно! — 5.000.— Па то је иевсроватко скупо) — То вам је скупо! Та и сами знате да су цене млеку невсроватно скочилс!

Отишаја равајло на орање па ме умолија да придржим перце и наставим писување у газетке док он не изработи њиву и лојзе. Шта си знајем да прајим него перо па у писување због зашто нећу да изгубим свезу сас сељаци. Јес је да су јагуриде и да ги зинула ала ал брате неЈе ги било ласно због зашто ги је сваки прескочија и извеја на селаиет. Ми от куде Лесковац поуОаво си знајемо какав све тарафтараф правеше сас сељаци . Прскала ги бре жучка од наше госпоцко лажување и лацкање док ги не кусносмо пилавче. Вили су бре дужни и ружни и СЕики је оставија тапију од главу на куде АГРарну банку па с'г је стапало време да се замрзнуја рспче на куде големаши и капуташи а сељак салте сеири и праји паре. Миого се замаја сас овеја сељачки фицови па сам забравија да ви поднесујем извешће за нашу лесковачку работу. И сами си знајете да ови наши џампирчовеци што си на куде дом паре

напрајише, џумле отидоше на куде белиград и сви изрипаше какој големаши и еснаф човеци. Што ноја баба Дока рекнала: Лесковац си извози сиџимке, компири и милијонаши. Сваки си град у овај бели свет има по не■ ки специјалнос па тако и наш Лесковац. Некад бесмо чувени због наш мезел'к и лофџије а с'г, по газдаши и големаши. За њи је с'г понајлсше време због зашто ови Драјфуси и Кајафе. несу навикли да се бркају у чекмеже и троше готовинку затој су ударили у кукњаву какој да Је побусани пон'дељак. Ал' ако! Доста бре беше беснување и ачење и разне заврзламе. С'г мора да се запне а имаше сојта• рије што си не знајеш за работу већ салте за теферичи и измотације. ЗатоЈ с'г овеја гурави народ сеири и гледа големешку бруку и кукавичлук, сви су се напудили какој зајци па се завукују у мишју рупу а и Ја сас њи због зашто сам навикнуЈа иа заветрину. Ваш Тошке.

— Шта велиш за моЈ шешир! I« сам га зараДила. — Како1 'И «1 — Одвикла сам свога мужа од пушења.

Петровић Петровик се разводи и долази на саветовање своме адвокату. Адвокат му каже: — Можете бити еигурни да Кете изгубити парницу! Ви сте на самоме суђењу изјавили да сте се заљубили у лепу гувернанту своје деце!.. Петровик покута неколико тренутака, а потом одговори: — Нека буде! Нека изгубим парницу. Све што од вас тражим, то је да издејствуЈете код суда да ми се гувернанта преда на чување!.. ЉУДИ ИЗМЕЂУ СЕБЕ — Реци ми, како се каже на француском језику девица? — Не постоји. —— О— Сироти пријатељу, како ти изгледаш? Могу ли да те допратим до куће? — За име Бога, не! Оданде баш и долазим! ГЛУВ КУМ Неки наглув човек тесао некакво дрво пред куКом, а у том прође поред његове куће његов кум који ке га упитати: — Помоз, Бог, куме! — Сечем кутлачу, — одговори овај. — Како си, шта радиш?

Надзорников прст

— Пази жено шта овде пише. Нојеви не виде готово ништа, а сваре све што прогутаЈу. — То би били идеални мужеви. СУДБИНА

се разводи — Букова, куме. — Како је кума? — Пукла с једног краја, али, ипак мислим да ће ваљати. БИЋЕ ТЕЖЕ — Писмо је врло тешко, реКи ће поштар на пошти Једној старој госпођи, мораћете да приле* пите још једну марку од 2 динара. — Али онда &е бити Још теже, одговори госпођа. ПРЕДОСТРОЖНОСТ — Данас ми је вереник рекао, да сам најлепша девојка, коју је у животу срео. — Нв би требало да се уда* јеш за таквог човека, коЈи те веН у вереничком добу обмањује. ДЕЧЈА УСТА Мали Микица се изјогунио и никако неке да пољуби тетку коЈа одлази. Мајка га грди: — Шта то значи? Ти никад ни. си био непослушан? Зар се тако добра деца понашају према старијима?... Хајде, буди добар и пољуби тетку. Хајде брзо! Но, шта се каже кад тетка одлази?-, — Хвала Богу!

слиш овде је Илија!... Збил>а Саво, шта би радио да си га сад затекао у вајату! дира га Савка. — Знам ја шта бих радио, али не знам шта би ти радила? — Ко? Зар ја? Ја бих вала, овако... Па узе поњаву с кревета и брзо је баци Сави на главу: — Па би повикала: „Бежи Илија напоље. У том се Илија, који је заиста био испод кревета извуче као шаров и побеже. — Ето, тако би ја радила! рече она и скиде поњаву са Савине главе. ПРАТИ ГА НЕСРЕЋА У СВЕМУ Пред судом одговара за крађу један млад човек који је из једне радње украо пар ципела. Судија, коЈи му суди, говори му више очински: — Видиш ли, несреКниче, шта си урадио, кад си украо те ципеле? Досад си био поштен човек, сад *еш бити осуђен и осрамотикеш своЈу породицу. Изгубићеш част и то мало места које си досад имао! И све то због једног пара ципела. МладиКу пуне очи суза. Затим, кроз дубок уздах каже: — И поред тога, господине судија, ципеле су ми биле тесне!

Лопов: — Чудна случајност. Баш сам имао намеру да дођем до Једне гривне.

Дошла млада учитељица у једно забачено село. Почела да ради својски у жељи да савесно испуни своју дужност. Васпитава децу и уводи новине. Тако Је научила децу да кад хоће због нужде да изађу из разреда за време часа — да дигну један прст, као што дижу два, кад знају нешто што она пита. И деца научила. Једног дана ишао школски надзорник по срезу па дође и у ту школу. Учитељица испитивала пред њим ђаке, па дошла и до једног малог симпатичног шврће. Пита колико остаје кад се од пет одузме четири. Дете се, ваљда, збунило због надзорниковог присуства, па никако да се сети. Превнојава се јадно али ни да бекне. Најзад се надзорник реши да му помогне, па иза учитељичиних леђа дигне један прст, да му покаже колико остаје. А дете се одједном трже па узвикну: — Госпођице, пустите господина надзорника напоље.

ЖЕНСКА ДОСЕТЉИВОСТ У једном селу живео сељак Сава и жена му Савка, која се лепо гледала са комшијом Илијом. Сава то примети — па је сваки дан прекоравао за ту супружанску неисправност. Једном дође Сава са њиве и ие нађе Савку у кући. Брже оде у вајат и затече је где нешто ради око сандука. — А, ти потрчао у вајат, ми-