Бодљикаво прасе

Страна 6 БОДЉИКАВО ПРАСЕ БроЈ 49

Сшамшм& кесши

БОДЉИКАВА

Сакупили се људи и изабралн један одбор за неку хуману акцију па неко предложи и мене Изабраше ме а нису ме ни питали. Уосталом ко би смео да од• бије ту и такву почаст. Зато и ја прогутах горку пилулу и ућох у одбор. Почесмо акиију и по већ утврђеном правилу посваКасмо се око тога шта ће ко да ради Ипак се некако споразумесмо да се овај састанак заврши. На идукој седници поштено изогоВарасмо све оне који нису били присутни па решимо једногласно да се акција отпочне и закажемо трећу седницу. Већ сам био и за• боравио ради чега је образован свај одбор када ме једнога дана позваше телефоном да поЛемо ради скупљања прилога. Кретосмо. Као савестан човек направих списак најбогатијих љуцн V моме крају. Све сам опробани патриоти. Уђосмо прво код једнога истакнутога правника, кбји је штедњом успео да подигне две куће у најлепшем крају Београда. От• вори нам госпођа лично. — Добар дан! — поздрављам ја љубазно. „Ми смо чланови хуманог Друштва „сиротињска суза" ш дошли смо прво код Вас. јер знамо за Вашу племенитост и социјални смисао ..., али ме она достојанствено прекиде: — Доста господине! Ми смо данас највећа сиротиња па нас нико ие жали. А за кога да се жртвујемо? За нераднике и букаче, који једва чекају да нешто украду. Никада!... Изађосмо покисли из ове „сн■ ротињске куће" у чијој авлији видесмо десетак метара дрва а њен сопственик од јутра до мрака критикује све оне који нешто раде. Друга нам је посета била коз једнога трговца, који је по послератнии ценама продао сво) велики лагер робе и зарадио око педесет милиончића па сад из патриотизма купује плацеве и куће по Београду „да не би пали у туђинске руке". Држао сам као у воску да Ле овде пасти ма• стан прилог. Уђемо у салон и домаћин нас прими најљубазније. Уз кафу, изнесемо циљ наше посете. До• маћин је са разумевањем климао главом. — Тако је, тако/ Тешко време и треба помоћи — вели он. Али, брате, мене растргоше. Од јутра до мрака само чујеш: Дај, а нико ие вели „Нај". При тим ре• чима извади из фијоке 20 (и словима двадесет) динара и пружн ми. Хтедох да му бацим овај иовац у лице али се уздржах па саио промрмљах: — А ми смо се баш у Вас надали!... — То је ваљда прилог, а ие упена? — упита ме домаћин ироннчно и ми, „хумани људи", излетесмо као из топа. Тако је ишло цео дан и кад се увече пребројасмо, испаде да смо у једној богатој и великој улици сакупили 1.020 динара и један стари иберцигер. Предадох паре и дадох оставку због болести и срамоте, јер ја сам од своје сиротињв сам дао 2.000 динара!

— Да, да, то је прави снр, зар не 1

У недоумици

Моћ навике

Зубни лекар (фетографише с»о|у даму): Отаорите уста, Још мало, таио, сад Ј« добро! Сакати модел

УЧЕНИЦА Што у школи траже Врло мало знан Ал сам научила Пољубац да дам Ваљда је то нешто Љубити се вешто.

Лоноанс ВЕСТИ УГАШЕНЕ НЖДЕ Кукевласници су за 1 новембар везивали многе наде да замене своје кирајџије, али су те наде промашене и они сад уздишу и сузним очима пишу, тим истим кирајџијама, новембарске признанице.

— Наравно, имате право што гајите свињу, само... вуну нећете добити од ње, а ни млеко не даје свиња!

Месечар

НАИМЕНОВАЊЕ Господин Пера Цветковик је сво) кишни мантил прогласио за зимски капут, са важношНу од 1 новембра.

ПРОМЕНИО ПРОФЕСИЈУ

— Коме се обраћа) Мени или теби!

— Нешто ми се у последње време не допада програм на радију. — Кажем |а теби да не купујеш јевтин апарат...

— Не разумем никако данашње ваЈаре. Поред толика >драаиж девоЈака узимаЈу и сакате моделе!

*** пгршш мали НIГ (IЦ Н замишжа .... ... пријатељски

Свакоме је брига прва Да рчзерву спреми дрва А ко нема — он ће зимус Да се греје, ал' уз примус А кад буде зима стегла Биће добра тад и пегла. Нареднла сила виша Да дрвеће рухо скине И да сипи хладна киша Да се свак за огрев брине Али ја пребрину бригу Добих дрва баш на књигу.

сусрет

ПРЕДЛОГ ЈЕДНЕ „ГИЦЕ" Суђено је данас сваком Да на паре буде лаком Па и свињи на ум пало Да Јој сало Цене мало Више тражи сад за маст Да бар салу спасе част.

Ноћна посета

Јављам познаницима и бившим гласачима да сам положио с успехом други ■разред гимназије у Београдској гимназији. Честитање на Калемегдану. Један бивши народни посланик. • Јарослав Моравап, трговац и власник фирме „Пара-гума" у Београду „пао је на лепак" и венчао са 23 о. м. са „Марицом" познатом београдском монденком. Из каваљерства младожења је приложио својој изабраници мираз од пола милиона. Због мираза није било честитања. Младенци су отпутовали на 30-то дневно брачно путовање. Александар Стефановић, пиљар из Београда венчао се на пробу од 30 дана са УГБ и ускочио јој у кућу, доневши јој аконто мираза 25.000 динара за пансион. Приликом честитања служиће се грожће и јабуке.

Бока, познати учитељ играња, променио је професију и од 1 новембра преузео нов посао. Он дајв часове како се може седети на степеништу воза и стајати но ЈедноЈ нози пошто је то данае врло потребно за путовање.

Иокни чувар: — Јао, имам једну бисту киш«1

Варошки сељаци

— Прошле ноћи, око 3 сата упао Је у наш стан Један лопов. — Је ли нешто украо) — Није, сада се налази у болници. — Моја жена Је мислила да сам то Ја.