Бодљикаво прасе

Пушачи се гурају око непушача и траже протекци|у аа 3 сата

кб-вцш{а

Ми смо уопште весео и ведар парод зато је код нас врло тешко бити хумориста јер ти цео свет прави конкуренцију. Позовеш носача да ти понесе куфер са станице а он одмах почне да прави вицеве: „Да ми дате, вели, двајес банке, па да понесем". Одеш да се обријеш, а берберин се шали: Хоћете ли лосијон или колоњску воду. И на другим местима је слично. Свуда су весели и шале се. Рецимо пекар! Он баш по својој професији треба да буде озбиљан али у нашој ведрој средини, прођаволио се и он па се само измотава. Час нема ситно да врати кусур, час тражи да донесеш кесу за брашно, а понекад му се деси да му недостају ситни грамови за домеравање. Бакалин, опет, све због шале, измери ти 380 грама шећера место 400 па се сит насмеје. 'А и муштерија се искида од смеха. Касапин опет да би се нашалио са муштеријама утрапи иекоме место 600 грама меса, више од две трећине коске, али то нико не замера. Та шалу је Бог оставио. А наш народ вели: ко се шали зло не мисли. Деси се и по веки шалџија који уме да пише на писаћоЈ машини, па му тек падне на памет да откуца веко цедуљче а после се многи искидају од смеја. Али тако је! Често од играчке испадне плачжо. Када је то све тако онда не треба да чуди што код нас на све стране ничу хумористична и весела позоришта. Тек се скупе тројица у кафани, домунђавају се нешто, пронађу глумце и глумице — а тога зеља има код нас исувише, и ето ти позориште. Шта да радимо кад иас је Бог тако створио. Голичљиви смб, ваљда, шта ли? Тек ми се свему смејемо. Онде, где се други иарод не би ии насмешио, ми се ибкидамо од смеја. Зато су све кафане пуне и баш они, којн се највише жале на беспарицу и шворцерај, највише троше и иајвише галаме. На свака три корака бифе или кафана и, иа сваке, одјекује песма. Рокће песма као да су сватови , а пцће се точи као да је кишница. Наравно да се не може пити без разговора. Ми нисмо народ који живи мутавачки. Јок брате! За сваким столом развезао се разговор увелико и сваки ти гласно износи своје стручно мишљење као да је нека Лицитација. И уколико ко мање зна утолико више прича јер нико није луд да призна да је незналица или недај Боже, себичњак. Тако ми у песми, шали и веселом разговору проводимо време зато нико и не стигне да помисли на друге. Свако нека за себе трља главу. Наша је девиза: Свака вашка — обашка.

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

шкрен

с

ЈСтЈ5ЛНв5

Штеде струЈу

— Што се иас тиче, спрем ни смо с наЈвећим задовољсткем да штедимо струју!

У редакцији — Господине уредниче, Ја скоро годину дана чекам да се моја песма штампа. — Па шта хоКете? Хомер |е чекао на то више од две хиљаде година. Пред великим платном — Нашта мислиш драги мо), кад си пред овим великим платном? — На оне сиромахе који немају ни чаршав. Изненађење — Рекао си ми да Кош ме изненадити ако ти скувам добар ручак. — Па добро, ево ти изненађења. Отпуштам Куварицу. Код зубног лекара — Госпођо, на телефону Јв ваш муж. Ја сам му рекла да ви овог момента не можете да говорите, али ми је он казао да баш зато има нешто да вам саопшти. м "

велики речнин Офарбао се малога Перице

Присебност

Актер — човек, који пише акта. Анализа — Ана, која воли да лиже. Балада — Ада, на којоЈ се приређуЈу балови. ДубитациЈа — Дубљење на глави. Натуралиста — човек који се натура. Парафраза — ко за фразе добија пара. Примитиван — онај који прима мито. РежиЈа — онај који режи. Утопија — Удовица човека који се утопиО. Шикана — Шик-Ана. МАЗИ ГА — Моја жена ме толико мази да ми чак, скида ципеле увече, хвали се један господин своме пријатељу. — Кад се вракаш чуки?.. — Не када хоку да изиђем. м

— Чекате ли и ви трамваЈ! — Не, Ја сам фарбао стуб на који сте се наслонили. ♦♦

ХЛЕБ И ХЛЕБ

Лажџ каЖУ., Трафикант (у 4 сата по подне): Нема више ни цигарета, ни дувана, ни лулаша. Кафеџија: Овде се издаје јело са чистом машћу — по максимираним ценама. Служавка (повериоцу): Господин и госпођа нису код куће. ДоНите сутра. Дон-Жуац: Ах, у овоме свету нема ниједнога бића које би ме могло разумети. Новинар — почетник: Господине уредниче имам једну првокласну сензацију.

— Сине, вели мама, за рођендан цобићеш једног новог бату или сестрицу. — Тчко. вели син изненађачо, али надам се да неку од тате, "ер ми Је он обећго дрвеног коч>а. Главни уредник: Теодор ДокиК Власник и издавач „Просоетна заЈедница" а. д. Телефон редакциЈе: 24-822. Штампа »ЛУЧ«, Београд, Краљицо НаталиЈе бр. 100.

Зашто су ваша деца, госпођо, тако невесела и снуждеиа! — Ја не знам, доиста. И строга сам са љима и биЈем их, па ето никако да се развеселе.

— Трифуне, добри Трифуне, конопац се кида... Реци ми брзо где ти стоЈе кључеви од касе!...

— Шта Је са твоЈим братом! Хоће ли скоро да напусти болницу1 — Не*е Још дуго. — Озбиљно!.. Јеси ли говорио са лекарем! — Не, али сам му Јуче видео болничарку.

Дошао неки сељак код адвоката да му се пожали и потужи на саоје комшије као што је већ ред у нашим сељачким односима. Дуго причао сељак адвокату о својим незгодама, па се и ознојио. У адвокатовој канцеларији била је неиздржљива врукина. Сељак, кад већ није могао више да издржи, рече доста љутито адвокату: — Овде ја вруНе као у моЈоЈ фуруни где печем хлеб! — Па и ја овде печем хлеб, рече адвокат. —ж—■ Учитељ: — Како би доказао да је земља округла? Ученик: — Глобусом.

11»

Педагогија