Бодљикаво прасе

п

осле повратка

— Јеси ли имао тешкоћа у Мадриду с твојим слабим знањем шпанског језика? — Ја нисам имао тешко^е, али су и* зато имали Шпанци.

— Паприку ви њему дајте и чудићете се!

Лекар: — Све је узалуд, драги пријатељу, мораКемо да вам ампутирамо једну ногу. Болесник: — Но, хвала Богу веК сам се уплашио да ћете ми забранити пушење. —О— Баш си Мико шаша, убо си се иглом, а певаш. Који ти је %аво. — Знаш, то је била грамофонт ска игла. —О—

Први узрок Јова није у страној вароши у хотелу целу ноК могао ока да склопи. Кад је устао, рекао је хотелијеру: — Страшан је овај ваш хотел! Целу ноћ нисам спавао. Грозно, целе ноћи су ме уједале буве.. — То је искључено, господине. У нашем хотелу нема ниједне буве! — Па шта ме је онда грицкало? — Стенице...

Плашљиви страхују пре опасности, кукавице у опасности, а јунаци тек онда кад она прође. * Завист је слабост људска; злурадо уживање је особина ђавољска. * Љут човек свети на самом себи грешке других. * Срце детета је чисто као најФиније стакло. Али га године запрљају. Огледало више вреди него чи• тава галерија предака. • Срећни су богати, али богати нису срећни. Најбезбрижнији породични живот проводи — удовац без деце.

— Од свога брака сам направио рај. — Како тоТ — Мени је име Адам, моЈоЈ жени Ева, а. ташта ми је Змија. Још само да имам јабуке, па би била дивота! Зна боље — Знај, сине, у животу има ствари које вреде више него ковац... — Знам, тата, али се и оне ку. пују за паре — прекиде га син.

За мене |е то велико изненађење, Опга, имаш лажне зубе. То није ништа — могу их ја и извадити.

— Уделите сиромаху, гладан сам. — А што не радиш? Ти си још млад. — Од рада се још више огладни. ♦♦ Расејаности Дошао професор у кафану и поручио кафу. Прекопута свог стола спази једну младу даму. И више није скидао ока с ње. У једном тренутку устаде дама, устаде и професор, плати, скиде са чивилука њен мантил, обуче га, стави њен шешир на главу, па пође излазу. — Ето, рече у себи, ја хтедох да јој помогнем а она сама оде.

■пппшш КОД ПРОДАВЦА ПТИЦА — Госпођо, купите овог папа-* гаја он изврсно говори! — Маните га, мопим вас. Нб треба ми тај брбљивко, може ми направити неке неприлике.

— Миле, кажи ми множину од речи музичар. — Ооркестар, господине учитељу. — Ала сте ви неки лола. — Нисам, ја сам зубни лекар.

— Зашто плачеш, Перице?.. — Тукао ме тата. — Па зар ти коЈи учиш боксовање плачеш од удараца! — Да, јер су сви ти ударци били ниски!.. Халуцинација Један интелектуалац ишао по селу да набавља намирнице, и заноћи код једног сељака. Пошто целе ноћи није могао / \ ПС\51:С\\ХО да заспи ' он га УЈ'У Т РУ У пита: — Ама, рођаче, да ли и тебе Она: Ево веК пола сата како муче ноКу халуцинације? тражим своју хаљину. — Не дај Боже, господине! МеОн: Да је нисам случаЈно за- не само буве и стенице, а такве менио марамицом за горњи џеп. крупне зверке, јок!11

Страна 6 БОДЉИКАВО ПРАСЕ Бро] 55

ПДПРИКА И ЊЕНА ЧАРОБНА ДЕЈСТВА

— Молим вас, госпођо МириК немоЈте дати више паприку вашоЈ кКери.

ј 1 Р ( ~ - Г1 [ш - //иг7 ...човека без поноса

ШшшЖс

истине

Младост се греје на сунцу наде, а старост — на пећи успо-

Изненађење

Пре него ми позирате каоЛеда модел, поједите прво Једну паприку.

КАСНО — Баш сада читам, да се прво из паприке мора избацити семе.

мена. * Свако врли да се туђе грешке критикују само не његове. *