Бодљикаво прасе

Бро) 58

БОДЉИИЛВО ПРАСЕ

Страна 5

0

0 1&д,ини Лопов са укусом

— Покрадени смо то је несумњиво, гли изглера д а еу то били људи доброг укуса. — По чему то закључујеш!

Новогодишња оасматрања

— козериЈа Нову Годину увек дочекујемо са пуно лепих али неозбиљних, управо неостварљивих жеља.То је већ традиција. Бабе желе да се подмладе, си/ромашни да се обогате, болесни да оздраве, за• љубљени да постигну успех у љубави, ђаци да сврше школу, ћелави да им израсте коса и тако редом. Када дође Нова Година све се ове жеље сведу на то да се човек добро проведе а да га то што мање кошта. Зато смо ми последњих десетак година врло бурно дочекивали и испраћали обе Нове Године. Јер код нас све иде по принципу дупло или ништа. И све смо радили по пропису. Секли маказицама длаке од пра• сета, куповали оџачарску метлЈ и пили до зоре. Због нередовних прилика много је што шта изостало, али је пиће остало. Пи'је свет овај такозвани алкохол у сваком виду, баца паре и чека да му се остваре разне немогуће жеље. Бар машта није рационирана па се зато троши у неограниченим количинама. И најобичнији поткивач — они бар немају маште — пусти машти на вољу и за нову годину направи такав сноп жеља које не може остварити, ни путем чаролиЈа, ни аз сто година. Ал' хоће човек да се задовољи. То бар ништа не кошта а није ни кажњиво. А већ о нама, такозваној иптелигенцији, и да не говорим. Наше су жеље за. ову годину која данас наступа сачувамо свој конфор, друго да се наравно на туђ рачун истакнемо, треће да уђемо у неку ма. сну рефену и четврто односно прво да нама и само нама буде добро. Сељак пак, са своје стране, рошто јр двадесет и две године био кусур и гумарабика жели да се наплати за све штете и поннжења. А код њега се за-

млело па може. Зато је ову годину само сељак дочекивао, гледао у прасећу плећку, испијао чокање и литрењаке и певао: Фала Богу када и ја доби „луфта". Зато су сви сељаци синоћ, уочи Нове Године, пожелели да Београђани у НовојГодини још чешће а узалудније жипче до села, да газе блато и умиљавају се њему, гегули. — Вама — рече ми јуче Фића, мој млекаџија, подрж Боже овако. Сад сам ти ја голема герсона. Помузем десет литара млека и донесем у Београд тријес и онда само кибицантујем акко ме мазе и зову а ја се п.равим луд и само гурам џадом. У ову нову годину, оћу да останем у село па ко оће млеко нек запне у село да дође код мепе на ноге... Слично мисле и други сељаци, е, богами, не греше. Пре овога рата, иако смо ми сељачка земља сељак није смео да уђе у бољу кафану а камо ли у господску кућу, а сад се за њега отимају као да је нека ретка зверка. Пала им секира У уед па зашто да не искористе. Ваљда ће сељак да резонује и истражује праве кривце? Јок брате! Он зна да га је нажуљио капут и лакована ципела, па <ад и гули капут и што је у капуту сиротиња раја и гуланферна душа, мало га се тиче. Пошто је ред да и ја имам неку новогодишњу жељу, рећи ћу вам у поверењу шта вам свима желим: краћи језик. И још: више памети! И још да не заборавите на она наша четири „С" јер само ако сељак и капут у идућој години пођу заједно, може бити добро и за једне и за друге. Са тим жељама, иако сам Прасе, ја свима желим: — СРЕЋНА ВАМ НОВА ГОДИНА и дај Боже да ове, 1943 године, будете паметнији...

Тежак ударац У Гросмановом винарском подруму, где је евојевремно свраћала елита бременских познавалаца вина, седео је стари конзул Велерброк за својим сталним столом, а пред њим јв стајала чаша најбољег »Лагранж« вина, — Погледајте ову дивну ствар! — говорио јв конзул једном познанику, показујуКи на чашу с вином. — Али посматрајте пажљиво ово вино1 Зар није лепо!? У средини је светло као пламени рубин под зрацима залазећег сунца. Затим долази један прстен сомотно црвен као краљевски плашт, а спољња ивица се прелива у најлепшим црвено-смеђим бојама махагонија...« Обема рукама подиже Велерброк чашу и испи је одједаред, мљацнувши на крају зналачки језиком. Тада му се оте из грудију један тежак уздах. — И, видите, овакву дивну ствар ми је сада лекар забранио!.. КАД БУНДЕВА ДОЂЕ У ВАРОШ

— Како да ставим оволику бундеву у ову малу теглу.

Два лашова — Пас је утео моју ташту, па је побеснела... — То није ништа! Тај исти пас је ујео моју ташту, па је он побеснео... »:« — Господине, ви сте сведок да ме је Риста назвао глупаком. — Да, да, ја ^у то у свако доба потврдити.

Боље овако

— И ви кажете да сте нгшли купца за ову слику! — Да нашао сам. — Онда сте погрешили професију. Требало је да будете трговац. Досадила женама порођајне муке, па саставиле депутацију и послале је на небо. Свети Петар примио жене и са слушао њихове јаде. — Дошле смо да тражимо да наредиш да ми и даље рађамо децу, али да људи поднесу порођајне болове, јер не верују да је то тешко. Свети Петар се смиловао и на редио да буде тако како жене траже, и депутација се весело врати. Чекале жене с нестрпљење да виде је ли наређење на снази. Нису дуго чекале. Неко им јавио да се нека жена порађа и све потрчашв тамо. Породиљу нашли у постељи. Поред ње бабица и муж. Зачудиле се жене што је муж миран, као да не осека ни-

Лепо објашњење Настас Петровик имзо је момк а Симу који је био врло вредаи и поштен, али је еолео да гуцне. Сима је још држеКи човек па се дрнас може наћи како испија своју »љуту« у неком бифеу. Ових дана седи он у једноме бифеу на »Славији« и испијао своје чокањче, када се за суседним столом поведе разговор о корупцији и неко рече: — Довољно је бити два "месеца министар па стећи палату— То је било могу^е само у Југославији — умеша се Сима у разговор. •— Како то? — упита један из онога друштва. — Тако брате! У малој Србији владао је образ зато су министри, и то они који су годинама министровали, умирали у сиротињи, а у Југославији су владали закони и уредбе а њих је лако обики и прескочити. Ја нисам могао да га прескочим а министар је могао, па зато му је било лако да подигне палату па и две — рече Сима и настави да пије ракију. Страшаи сан — Шта си свњао? — Да сам Португалац. — Па то није ништа страшно — Како да није страшно кад незнам ни речи португалски. Тешно обећање — Ја ћу вас излечити, али ми морате обећати да ^ете чинити све што будем од вас затражио. — Хо^у, господине док^оре. — Дакле, прво ми платите стари дуг. Очезо искуство Седе отац, маЈка и синчи^: — Је ли, мама, где си улознала тату? — На плажи. сине! Он ми је спасао живот... — Сада ми је јасно заш т о тата неда да идем на Саву.

шта и таман су помислиле да јв Свети Петар заборавио на обвћање, кад се из комшилука разлеже кукњава једног квмшије, баш у часу кад се дете рађало. Истога дана депутација жена отрча поново на небо и поче првклињати Светога Петра да остане све по старом.

— Реците да ме волите, Конте! А да ли ћете Ви бити као еећина људи! — Не, Аспазија. Ја доручкујем у 11 сати. —Ж— I ПРОМЕНИЛИ УКУС Нек слортисти нов дух шире Клулске стрзсти нека смире Нек завлада нарав кротка И публици већ се смучи Да је сведок вечној тучи Место спорта — мотка! Срећан брак — Кад сам узео моју жену, споразумели смо се да одлучујем у свима важним стварима, а она да решава о свему ономе што је мање важно. — Па како излазите на крај? — Одлично! За петнајест година нашега брака није било ничег важног.

— Како *е се ззати тзоЈ нови роман! — Мирко као и девета свеска мог носог романа.

Сад ме видиш Одавно пре рата имао |едан мајстор шегрта али га је хранио врло слабо. Дете је гладовало и Цутало. Почело на очиглед да слаби. Кадгод је мајстор секао хлсб, кришке су биле толико танке да се кроз њих провидило. Јецне вечери сели да вечерају. Сви добили комадишка хлеба, а шзгрт опет танку кришку. Он је узе и стави пред лице. — Газда, јер ме видиш? — Видим те, Радисаве! — Е, газда, сад ме видиш, а сутра ме, бели, више не^еш ви-