Бодљикаво прасе

Страна 6

бОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 58

Како мздо Перица замишља: штрајк оџачара

» #

у математици ко^ениз4

коњугацију

Код детентква

— Хоћете пи им прибавити податке о мојем будућем веренику! — Врло радо! О његовој прошлости, животу или! — Не, то не! Позвала сам га наручак и желим да знам коЈе му Је наЈомиљеније.

440(0-ОЈоО & * аМ' Нб&тџиишм

Устао доктор Слава весео, па кад се умио и обукао он уђе у кујну код своје Стане, па јој вели: — Кажи драгичка! — Да кажем драгичка — вели му госпа Стана мрзовољно, као преко батине. — Шта ти је саба|ле? Шта си се надула као ширде? Зар данас ча Нову Годину, да се закачимо — вели Слава весело. Хајд да се нољубимо и да ти честитам Нову Го^чну, па да идем V ординчиију. И они се пољубчше и Слава -ећ ппђе. а Стана му рече: — А што ти 1а рекох драгичка. — Аух. ја заборавих — пљесну се лок^ор по челу. Сањао сам ти но^ас диван сан. Као седим ја у -алону и читам новине а ти дође V собу и донесе ми дивну јабуку. Мргека као крв. Па ми као вепиш: Е, Славо да знаш да ^у да те обоадујем: добикеш сина. А •лени Боже мило, мило,.. И тако се пробудим у најлепшем распопожењу. — Ју, Славо, зар у овим годинама? — зграну се Стана и пооумени под дебелим слојем помаде. — Море ја знам да ти сад можеш да родиш само трамвај шали се Слава, али знаш колико волим децу па ми је сам пријатан и зато сам расположен. Нб тражим ја од тебе да ти, заиста, оађаш. Мани, шта ^е нам то. Каца ниси то урадила на време, немој ни сада да почињеш. — Баш си замлата! У тим годинама се шалиш са таквим стварима. — Кори га госпа Стана. Него баш да видим шта значи твој сан. Имам овде »Вечити календар«. — Море мани те глупости1 одговори Слава и оде у ординацију а госпа Стана полете у библиотеку да тражи »Вечити календар«. Доктор Спава је завршио пријем пацијената и веК се спремао да оде на клинику, када уђе госпа Стана. — Нашла сам| — вели она још с врата. — Шта си нашла? — зачуди се доктор који је веК био заборавио свој сан. — Протумачила сам твој сан одговара Стана победоносно. Знаш ли шта значи? — Говори брате, шта правиш толики увод — прекиде јв доктор. Видиш да се журим. —Дакле, црвена јабука — значи нешто хитно, а дете, принова, значи наслетство! — Будалаштина! — узвикну Слава и пође вратима. Иди ти у кујну и спреми ми за ручак резанце са сиром, а мани наслетство. Кога имамо да наследимо?

Убих се пла^ајуки за твоју фамилију, сви голи ко прст... — Опет почињеш да пребацујеш — љутну се госпа Стана. Да нису твоји богати. Гејаци са Златибора. Али је Слава већ не слушаше. Залупи врата и оде. Када је у подне дошао на ру' чак, замало га не трефи шлог. За столом у кујни седи ташта, а поред ње мало куче Боби, због кога је доктор, приликом рани јих таштиних гостовања, имао грчне главобоље. — Здраво зете! — поздрави га ташта. Јаси ли ми се обрадозао? — Топим се од милине, мама — одговори Слава и сав кипи ОД беса. Поздравише се и седоше за оучак. Слави од муке запињу запогаји а ташта само клопа и при том развезла причу како је путовала, па никад краја... Када су попили кафу, Слава пође у ординацију, а ташта му довикну: — Где се журиш? Зар не^еш мало да разговарамо. 11ма пола године како се нисмо видели. — Имам посла! — одговара Слава мрзовољно, па кад је био код врата, он викну: — Стано, оди овамо! Госпа Стана приђе а он јој шапну: — Одмах иди па исцепај онај календар. Сувише тачно погађа. Заиста сам добио наслетство и то хитно. Куд ме надари ђаво да ти причам снове а теби да ми тумачиш. Сада сам, ето, и ја постао сујеверан и верујем у снове рече Слава и без збогом оде у ординацију.

жж

Зна из иснуства — Мамице — лита керка мајку. Који су бољи мужеви, глупи или паметни. — Можда би паметни били бољи, али они се уопште не жене — одговори мајка. Обратно — Негде сам читао да камиле могу по недељу дана д а трче и вуку терет а да не окусе ни капи. — Код мене је баш обратно. Ја могу недељу дана да пијем а баш ништа да не радим... Последица лености Учитељ је дао деци овај кукии задатак: »Последица лењостиа. Мали Перица разбиЈао је главу око овог задатка и тада се сети и написа »Последица лености«. Затим остави у својој свесци четири стране празне и иа крају напише ове речи: »То су последице лењости«.

— Тата, шта је то хипотека? — Дете моје, то Је једиио што ћеш наследити. »:« — Пази, сине, немој никад да додирујеш сијалицу влажним рукама јер може лако да те дохвати струја — Ето, видиш, тата, зашто не треба прати руке. Поранио — Свако јутро, када радио ПО' чиње са гимнастиком, мој муж се диже одмах из кревета. — То је врло похвално — значи, ваш муж воли гимнастику? — Мој муж не, него млада девојка преко пута Главна ствар Газда Сима из Јагодине патио Је од срце, а његов син Јединац није био најбољи ђак. Учио Је права и век трипут је падао на испиту. Зато је газда Сима рекао сину, да му, ако и четврти пут падне, саопшти то обазриво. Стиже син из Београда. Улази насмејан у очев дуКан. ГаздаСима га посматра пажљиво, као да са лица хо^е да му прочита шта је било. А син се насмеја па вели: — Главно је, тата, да смо живи и здрави а за школу има временаШ »:« — Неопходно Је потребно, кеже лекар пацијенту, д а престанете пити ако мислите да излечите реуматизам у палцу. — Забога, докторе, зар тражите од мене да због једног |единог палца мучим читаа оргаиизам. То баш не

— ...Дакле ви хо&ете мене за ташту. — То баш не, него вашу ћерку за жену.

ШтајесавашомЂерком?

— Шта Је с вашом нћери1 Кад миели да ее УД»1 — Кад мисли! Непрестано.«

У помоћ

— У помоћ, видим нечије ноге под креве. томМ!

Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач „Просветна звЈедница" а. д. Телефон редакциЈе: 25-681. Штампа »ЛУЧ«, Београд, Кралице Наталија бр. 106.