Бодљикаво прасе

БроЈ 60

Г ' ДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 3

НЕДЕЉА, 10 Јануара

— УсвоЈил а сам једпу пзбеГлицу, девоЈчицу од 20 година •— прича ми моја тетка Јулка. 'Али знаш кацр је и, сама сам сиротиња па сам је зато пријавила Уреду. Недај Боже неке болести! Цело лето девојка је била здрава, ал од Светог Арханђела занеможе, па Богу душу. Слала сам ]е у Уред, сваки дан, али је свега два пут прегледаше. Видим ја, да се она жали на бубреге па зовнем лехара-специјалисту који утврди да заиста болује од бубрега ааи ради тачније дијагнозе рече да је потребан рентгенски снииак. Даде човек чак и написмено за Уред да је тамо рентгенски сниме и од тада (6 децембра) до данас свакн дан седи по неколико сати у Уреду, али је рентгенски не снимише. Чекала би иожда и до Божића да ових дана не паде у постељу и ја позвах приватне лекаре. Продала сам прстен покојног Јоце само да би имала са чиме да је лечим..." Нисам хтео да причам тетки да је та бирократија у Уреду традиција а ко од нас сме да удари у традиције. ПОНЕДЕЉАК, 11 јануара МоЈ комшија Рака отишао о Божићу да обиђе своје родитеље на селу. Узео осуство до Новв Године пошто је хтео да се одмори и поткожи, али у селу сметови и вејавица па од очекиване мулетине ништа и ваш Рака се изненада врати синоћ. Воз Имао закашњење и он тек око 9 часова стНже кући■ Кад тамо има шта да види: његова Гина вечера са једним младићем. Изнела на сто све што је он спремио за зиму па од изненађења није могла ни реч да каже, само је забезекнуто гледала у Раку. — Извините што сам вас узнечирио — каже Рака. Ја дошао само да узмем моје ствари. Знате ,селим се из овога стана. И оде у своју собу да се спакује док је госпа Гина цептела од страха.

Разумљиво

— Јепн, тата, зашто Јо Бог етворно прво Адама! — Па зато, сине, да би Адам могао да проговори бар коју реч!

А сад госпа Гина доказуЈје да је он њу напустио и тражи из• државање. Ко га зна, можда Је н у праву. УТОРАК, 12 Јануара Седимо у једном друштву и пиЈемо вино. Иде Нова Година, па да мало прозанатимо. Вино, права водица па Још накисело. Ал' домаћин хоће да се похвали, па вели: — Послао ми таст из Неготина. То је старо вино из оне године када је била велика суша. Сви климају главом и ћуте а Фића инжињер добаци: — Море да ниси погрешио. Биће да је ово вино из оне године када је била поплава. Домаћин се љутну и рече: — Бесан си ти! Да знаш како сац га ја добио с мукои, не би манисао и извољевао... — Па ћутао сам, брате, све док ти не поче да нас увераваш да је ово шампањ, а овамо уста ми се скупила као да сам јео дрењине — рече Фића а цело друштво прште у смех. СРЕДА, 13 јануара Обичај је за Нову Годину да се кућа нешто принови, па и моЈ комшија Аца купио Један нов земљани лонац, пошто му је од плате таман толико остало пара. — Шта си ово донео? — пита га госпа Каћа, његова лепша половина. — Па лонацI — правда се Аца. То Је потребно за сарму и такве ствари. — Баш си будала — каже му госпа Каћа и реч по реч њих двоје се дохватише и, на краЈу, и Аца доби поклон за Нову Г одину. На челу му пзрасла чворуга, ко орах, а остаци од лонца су Још истога дана почишћени и бачени. Не ваља увек чувати обичаЈе. То је бар мишљење г. Аце, који уверава да више неће водити рачуна о обичајима и традицији — Није крив обичаЈ, већ ти — вели му Пера апотекар. Обичај је да ти жени набијеш нов лонац на главу а када си то аропустио, сам си крив. ЧЕТВРТАК, 14 Јануара Прича ми син, да их у школи много дави једна госпођпца. Предаје географију, а нервозна до зла Бога па с&мо виче и грди а ђаци ухватили трему па не одговарају ни оно што знају. — Ових дана испитивала их све редом и, по обичају, ударила у грдњу, и вику. Нарочито се окомила на неког Ђоку који, заиста, баш ништа не зна. Ни да бекне! — КоЈа је највећа река на свету? — пита она, а Ђока ћутп. — А који је океан најдубљи? — виче она да све грми, ал' Ђока не попушта. Ћути, као камен. — Ништа ти не знаш — цичи она. Ниси ти за школу! А шта је твој отац? — пита на послетку. — Боксер, тешке категориЈе одговара Ђока поносито, али ми знамо да лаже, отац му пекар

ш одавно пе држи радњу, али се госпођица ,ЈеографиЈа", тако Је сви ђаци зову, само покуњи и после краћег размишљања рече: «— Море, научићеш ти, видин Ја да си добро дете. Ево теби три. ПЕТАК, 15 Јануара Седе жене у куЈни код иоЈе СоЈке и загаламиле чак се и у соби чује, Претресле све живо и изоговарале цео комшилук, па пређоше на штрикање и ручни рад. Свака се хвали да Је шајстор у томе. Само Једва другој ускачу у реч и лицитираЈу. — Јао што сам ја израдила рукавице од вуне по ЈедноЈ мустри — хвали се Славка, удовица Једног трговца. Ни у радњи нема такве. — А џемпер мом Триши вели Цана — права песма. Па висока, дупла крагна и рукави исто такви. — А што ти ћутиш Даро? Чу• Јем глас Виде, познате алапаче. — Шта имам да кажем! — вели госпа Дара тихо. Могу само да се похвалим са ручним радом мога Мите. — Зар и он штрика? викнуше све у глас. — Још горе! ХеклуЈе — одговори Дара и рече нешто, нашта све заграјаше и чуше се узвици: — Грубијан! Битанга! После ми је жена причала да је госпа Дара показгла неке знаке по лицу и врату као ручни рад њеног мужа Мите.

Он: — Миспим, да смо се споразумели да изиђемо! Она: — Ја сам наше мишљење променмла! > СУБОТА, 16 јануара У трамваЈу гужва. На залњоЈ платформи се објашњавају два господина, један млађи, са бујном косом, без капе и један ста,рији, са велурским шеширом и рукавицама. — Осакатили ст§ ме оном критиком — вели млађи. Зар се онако пише о младим талентима? — Прво је тачно — одговара старији. Млади јесте али талснат иисте. НаЈвише мазало! — То је страшно! — буни се сликар. Уосталом лако је крптиковати а ништа не радити. Што ви пешто не насликате. Да ли сте икада у веку нешто насликали! — Нисам и ие инслим — одговара старији господип — али исто тако нисам ни Јаје никад снео, па опет знам да разликујем мућак од свежег јајета..." Мн се сви насмејасмо а млади уметник слете са трамваја на првој станици.

ПОСЛЕ БОЖИЋА

— Мора бити, да Је ГалилеЈ био велика пиЈаница; ои Је први утврдио да се земља окреће.

Загонетка Речи слатке као мед Дело горче него јед Околини прави штету Свуд се множи сад по свету У сваком је колу сват Лако ћеш га ти познат Кад повешаш »шпек и акт« Па направиш шпекулант.

Борила се два ривала Клицале су масе Игра била само шала Да се пуне касе И по БожјоЈ беше вог Да Б. С. К. буде бољи.

УСПАВАНКА Чим снег завеЈе асфалт Ја избогом« кажем злату Саме ми руке тражс Да дограбе лопату.

И друштво своЈе нађе.'-. Баш одабрану ниску Све исписнике своја По утврђеном списку.

Има нас разне феле У блузи и у бунди И сав се снег очисти Одмах, у првој рунди.

ОПРАВДАЛА ИМЕ1 Адмира — С. и. Чукарички 7:0 Ко каже да и нелигаши не знају да играју футбал? Чик, нек' се јави! Ово није никакво изненађење већ опомена »великим« клубовима да више не потцењују своје противнике па они били и из I Б разреда. Најзад лопта је округла, зар не футбалери са Чукарице?

БОКС УСПЕО ДЕБИ Бајчев, Марковић и Ушл>ибрка, успели су да оправдају своје почовно примање у аматере. Само нека не остану на томе већ и и■ду^ег пута да их видимо као,, у првом реду, добре аматере кчо и добре борце.

У ТУРШНЈУ Тек се сада сазнаје да је бивши совјетски тркач Тимошенко још јесенас стављен у туршију и до сада се верозатно, ве+\ укиселио. Место њега се сада тренирају млађе снаге али 'нема изгледа да ће нешто бити од њих, пошто су у сла^ој кондицији. МАСИРА СЕ Британски професионалац Гол, много је изашао ван форме зато се одавно не такмичи. Он је сада на опоравку а масира га његов тренер Винстон, који га спрема за утакмицу против Рузвелтовог пулена Жироа.