Бодљикаво прасе

I

Страна 4 V БОДЉИКАВО ПРАСЕ Бро) 60

Рл&џла дочекује Нову Годину дођок ти Прекјун« у беогрдд да Набавим штогођ Гаса пз свратијо на чукарицу да ееднпм оКе ли ови зелембаКи да Праве неке измотанције и запетљанције ал они Јок већ веле Гурај сељо и само Дери. кој бре дере Зар ја па мене су три ко*<е скииули са леђа ови зеленаши и клпутлија Што оће душу дузму и Да про вође све Продам по иљадарку јопет Не могу се ијзлдим а што то носиш питау ме ЗелембаКи а ја носијо сено Па јим в«лим ето понијо сам мало Ране >а госпоје и господу. А они се искмдоше огј смејање, одок посла код Мику јорганџију јербо ми |а и Д«цу крстијо и Тамо истоаарим све оно што Сам сакри]о у сено и ту се искупило друштво из пр»у руку Све неке гладнице и Пијанице па се ту подуфатимо сракију и ударимо у пијењв док 'е кума Маца пекла прасе и правила Уштипке а после сам )а гледо у пле^ку ПрасеЦу и видијо да ке да буде добра година Само Ке женске да бидну много лајаве и Да се још више избезобразе па -Ке да пцују и Да џакају и ди треба и ди не треба један од ти муфљузи ма пита а Откуд ти Видиш шта +>е да бидне, а ја му кажем Да је плекка сасвим цигурна јербо сам прошле Године прорако да V« Јашику да мањка крава а радоју зидару Да ке се ожани и Све са обистииило после смо џакали о Овем и Онам и много са љутили иа Она што ТураЈу угарак мађ нама и прааа заврзламе Па етрада иарод в»И цифрасти почели да врдау а ја им аелим иаКа бра брата геџа ног што кад запне он се фаКа за гуњ а кад му не треба он га гурна у блато. има бра да се љуби опаиак и Да се Поштуја наша мука • Један ми џака а што нас опељешисте и скидосте кожу с леђа а |а кажем па Праао )• брате да и Нама сване и да Видимо кој грош јербо смо сто година Дааали све што нам Донесе село Џабе а аи сте се возикали по Аатомобиљи и плишани варгони па сад Дошло време да Видите како је То лепо и тако Реч по Рач и ми се позавађамо и да се мој кум не умеша теде свашта Да бидне избезобразијо се Свет патотије још би тео да нешто Напишем ал Ми се сломијо плајааЈЈ па иемам чим да Пишем ваш рааајло жж ЛОКАЛНЕ ВЕСТИ Поделалортикла Саи кажњени спекуланти добили су дозволу од Централе за текстил да набаве по три портикле, које су им неопходно потребне због њихоае наивности.

Да, да... свему Јв крива она ладена киша. Јер, да она није пала и да се асфалт није заледио, сает се не би клизао и падао по улицама и, Једном речи, мени се не би догоднло оно што ми се догодмло — а цјто Ку вам ако допустите — испричати. Ишао Ја тог јутра лагано нп еувопарни архивски посао, али то »ишао« изглрцјло би верније, ако бих употребио место њега »набадао«. Јер напољу — уистину — беше тако клизаво да сам тачно петнаест пута лољубго земљу и трипут конст?товао да лед није згодан материјал за фотељу... Зодувао се Ја као ледоломац низ стрму улицу, кад ти со одједном првдамном створи једна плавоЈка — чнју сам лепоту и »моК« одма* констатовао — и ма да ни|е одавала неспретну пичност — издужи се тако неспретно, да сам ја био у недоумици: да ли да јадној девојци помогнем или да се дивим њеиом младалачиом талу које у тај мај тако издашно гтоказиваше суптилне контуре.. Па, ипак, реших се за оно прво т. ј. помогох ЈоЈ да устане нашто ми се она захвали љубазним погледом од кога би уздрхтао... чак и какав смерни . пустињак... »Госпођице, — рекох ЈоЈ са заквалношћу, несвојствсном архиаарским пауцима — допустите ми да Вам понудим саоЈе скромне услуге и да Вас узмем у заштиту...« »Била бих Вам веома захвалиа«, одврати она, ухватиаши ме под руку.н

Необично смо се обрадовали сазмању да идемо истом циљу т. ј. њена канцелариЈа — лепа плввојка беше чиновница — била јз у непосрадној близини моје... Лап је то осеЧлј, који- човек има кад крај собе осећа младост, тако лепу младост... И мо| осе^ај боше леп... више но леп, сладак, тако да у тим тренутцима скоро и забооавих да ме код ^уће очоује створпост: Жена... и то љубоморна и озлојеНена жена. Вас свакако, интересуја даљи развој догађаја... Разумљиво јо да се нашо познаство није завршипо овом романтичном шетњом... Напротив... Следовали су свстанци, симпати-

ХОЋЕ И ОН

— МеЈа татка је толико циција, погледај је гледа преко наочара да нх не би штрапацирала. жж — Тво.је одело ми ее необично свиђа. Хоћеш ли ла ми д#ш адресу твога кројача? — Хоћу, али под једни.ч условом да ти њему не даш моју вдресу. жж

Је и, у вези са тим, испадање из брачног колосека.. Верујте ми, да сам се помало радовоо што ми се удвс смиловао и ослободио ме брачне јеДноликости. »Сирота моја »либлинги — мишљах... Она \и не сан>е1 Али, ја се, међутим, нимало не потрудих да моја познаницд сазна да сам ожењен, и, заго, ми се догоди оно што нисам очеки аао... Пошто Је — ко зна од кога сазнала да сам жењен, после дужег пЛакања, дреке и вређач>а моја нежне личности (а, богами, и претњи), моја плавбјка скрете леђа и... те вечери — авај1 удес се окренуо против мзнз — >кена ми наби лонац на главу (матора мачка беше изаештена о моЈим поступцима), з ја дођох до закључка да нема горег зла од проклета ледене кхше,_>

|ЧГ'Г'У|УЦ Црној берзи Узеше тм згодно меру Ти заврши каријеру Изгоре ти ннт1 Твоме послу нема лекс Не помаже апотека Сви су с тобом ивит!

Нешто мало Боби-а свакако и ви познаЈето. То Је онај лепи младиК елегантно обучен, симпатична изгледа, који свако вече код »Цара« стоЈи и добацује којекакве глупости девоЈкама. Преко дана могли сте гв видоти у Тенис клубу, где је играо неуморно тенис, олдбојку и кошарку. Није био добар чграч, али играо је из моде. . НоКи Је проводио са друговима у пијанчењу и коцкању. Кажу да јв покер играо савршено. Али и пооед све своје надмености, друштво, а нарочито женско, није га трпело. Ваљда зато што је у своме монденству претеривао. Е, једнога дана дође он сав узбуђен у кавану, где се често састајао са својим друштвом, N рече да се верио са познатом младом девојком, коЈа ће му донети 5 милиона динара мираза. Међу пријатељима настаде изнвнађење, комешање, весеље па и честитање. — Па како Је то могуће? — запита неко из друштва да се нашла фамилија, која је пристала да јој ти будеш зет? Зар се ни» су о теби распитивали? ,ј — Како да не1 — Значи да је отац девоЈке не* ки спекулант, који је ту скоро из тамнице изашао, зар не? — Не, најпоштенији човек у граду. — Онда је мајка изазвала неки прљави скандал у друштву? —; Најчеститија жена у граду. — Дакле, девојка Је нека на> каза од 100 кила или 100 година« грбава или саката? — Напротив, она Је лепа, дрежесна, млада и врло симпатична«. Само — додате Боби припростом каивношћу — нешто Је мало трутна. Мини. жж

Свезналцу Беше с тобом грдне муке Због вести из »прве р/ко« То Је велин грех Јер ти приче коЈи чуше Нит" лизнуше, нит' куснуше А платише цех. Јунићу За замашну фунте цифру Продао си сербез шифру Стено добар глас Ал' ти и то било мало Па ти сада на ум пало Да спасаоаш нас.

Маш Шрица се, пиша Ко лупа у добош торту? Да ли новиизрске патке једу само новинари? Колико крстова има крстари« ца? Да ли ее од радија може живети и кад се ништа не ради? Зашто тата каже да ј« наша Мицика ватрена кад она не може да гори? Зашто ое тетка Перса зове бела удовица, кад је црномања. ста?

амајј|а

— Знаш ли шта Је ново1 Вила <ам Јутрос код лекара. Ои ме шаље у бању. — То Је, богами лепо од њега. Питај га да ли има ларе да пошаље и мене.

Учитељ: Колико Јо Једанаеет и једанаест? 1ак: Два футбалска тима. жж — Какав је то, пд трајању радње, глагол умрети, пита професор ученика? — Трајан. — Зашто? — Зато пјто оиога којн умре нестаје трајно. жж — Дакле, ви ете се Јвдиии спаслн од бродоломника? При^ чајте ми како је то било? — Ево како: задоцнио сам за лађу. ,