Бодљикаво прасе

Бро! 60

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Ст^ана^

— Зашто сте се развели са женом! — А шта Је заједничког бивз међу нама) Сем шесторо дсце никаквих заједничких интереса.

"5&$*шка&а кбверија-

Не ваља увек ни писменост. Ето, баш код нас кудтура и цивилизација од чцсте је штете. Док је народ био неписмен, а нарочито док није било те проклете писаће машине, могао си мирно да спаваш пошто си био сигуран да ти нико неће подчетнути, ногу, а сада, богами посвађају се две торокуше у реду за Јабуке и чим стигну кући свака од њих седне за машину и откуца љубавно писмо, наравно без потписа, у коме ону Другу оцрни до злабога. И, после три дана обе се нађу у баан а власт има пуне руке посла да размрси чвор, који су две торокуше замрсиле. Други опет пишу и само пиШ У. О свему и свачему, али у главном о ономе што је ми није струка. Тако богослов пише о ботаници, спекулант о моралу, трговац о хемиЈи, правник о медецини, аекар о политици, вој■ ник о пољопривреди, нежења о браку и тако редом. Где год уђеш у куђу, затекнеш по некога који нешто пише. Права зараза и то врло озбиљна. Ч°ак су и власти морале да се умешају и предузму кораке да се ова болест сузбиЈе. Изашла је наредба, У којој се, до душе, писање не забрањује али се захтева да се свако потпише. И, да видите, ово сретство поможе. Да ли зато што је свет скроман или пак аато што не воли да се потписуЈе, тек велики број ових „до• писника" мануо је ову работу и саде само шапуђе, а то ниЈе тако опасно мада и суфлерска

грозница ииЈе за препоруку, јер се од ње лако појаве компликације али се много лакше прележи. Иевоља Је то када људи поверују да је писменост оружје ?а напад и одбрану. Због ове заблуде дошло је до целе ове заразе која целој једној генераци• ји задаје силне главобоље. Када већ нама нема лека, треба на време пелцовати децу да се они не заразе, а то ћемо најбоље учинити ако им не дамо да се преуче. ЏИЛЕ

цика дилектоле имом да ти Јавим ладосну вест мамица утекла с цика Цалетом и сад висе не молам свако веце да се умивам узели смо нову слускињу а иванка Је газдалица и тлази да ЈоЈ се флустук носи у клевет а тата мола да ида на пиЈац и да доноси длва и цумул на Наоу нову годину цика Цале Је сволц ла ја молам да се муцим и њупам плоју | овде код нас све сто човек позели само сам ја у стети Јел сад нема покела и длуге игле а нема ни онолико пала посто иванка много троси а тата мало залађуЈе, Ал јопет није клиза посто тета фема сале месо и мас а цика Пела послао је длва и цумул Свако веце тата уци иванку, како_ тлеба да се длзи па да људи мислиду да Је плава дама а Она му казе е бас си соња ста це то мени док Ја имам лепе ноге а тата се љути и псује па се Иванка смеје и казе бас волим кад си љубомолан сад она носи све мамине алине па је узела и сесил онај с перје а ја се искидо од смеја кад сам Је видео лици ми на баба логу. Јутлос досо код нас цика мита муз од тетка луле па се зали како |е гетка лула посасавела и само купује и сто тлеба и сто не тлеба а тата му казе моле мито ако боље је то јел ова доноси а Она моја је само износила а цчка мита му казе најули и ову плопалицу из бела света а тата се смеЈе па казе не Смем моле зн# ми тајне па це ме уЈдулисе за влбицу јелбо она ластула моју лобу и зна све моје мустерије цим тата најули иванку оцу сва да вам исплхцам. ваш Јовица.

Досетљив

— Ја седим радиЈе на овоЈ столици. ДОБАР РАЧУН — Зашто ти, Милане идеш сваки дан у био скопТ — Па, човече, да сачувам дрва!

Сукоб надлежности Једном хипнотизеру суђено Ј4 због тога што Ја варао људе. На суду он се еиергично брани и % Једиом тренутку узвикнуо Је< — Господо судије, када бих Јл само хтео, могао бих све вас да успавам и да тако добијем од вас пресуду, која би била повољна за мене.

ДЗо-м^

— Желео бих да вчдим довтора али кад је сасвим сам. — Онда дођите за време ординације. Од радости

— Изв|Јните, госпођице, морам вае лробудити већ две станице сам претерао.

— Само да знате, господине шефе, да сам примио наеледство од пола милиона динара!., ПОЛАЖАЈНИК

У ку*>у богатог сељака дошао на Бадњи дан његов сусед, и како је био први поестилац, морао је као положајник да врача и пожели домаћину срећу и берикет. ПђлажаЈник је гранчицом џарао по ватри и, окрећући један орах у руци, говорио: — Као што је овај орах пун,

тако и ова кућа да буде пуна. Да буду пуни амбари жита, у пољу бериКет, пун подрум вина и ракиЈе, пун тор стокеПосле тих речи сељак Ја разбио орах, па кад је видео да {• шупаљ брзо га Је бацио и рекао: — Не слушај Боже, што пас лаје!

Варошанна на селу

Чарзле и ињиге Духовита жена великог Шекспировог преводиоца Аугуста Виљема Шлегела једном је баш плела чарапе, кад Је муж стигао куКи. Он је зачуђен запитао зашто ради такав један посао који је безначајан за њен дух. »Ја нисам никада чула« — одврати она смешећи се, — »да на свету има сувише чарапа. Али књига.има исувише, то сам чула. Зато сматрам да је боље да плетем добре чарапе, негодапишем лоше књиге... « Незеб Велики талијански певач Карузо није могао једаред, за време вишедневног гостовања, да иаступи услед назеба.

Директор је био изван себе. »Шта сада треба да радим?« урлао је он беспомоћно. — »Уопште не разумем како сте могли назепсти!?..« »То су све последице синоћње премијере!« — одговори Карузо. »Паследице премијере? Како то мислите?« запита изненађени директор. »Ево како: На позорници ме запљусноу талас одушевљења; затим сам запао у олују обожаватељки и ку&и дошао загрејан од банкета. Тада се ујутро сасуо на мене хладан туш критике! Е, кажите сами, зар то није било довољно да назебем?!« »:« — Ова слика, по мом мишљењу, наЈбољи Је сликпрски рад који сам до сада израдио... -- Па да, али зато ипак не треба да губите наду, младићу—

Шта, заправо, Једо коза! — Све што дохвати!

..V