Бодљикаво прасе

Страна ?

БОДЉИКЛВО ПРАСЕ

Број 63

СПОЉТГИ ПРЕГЛЕД Шмсл бк& ПМ1&

При|атеп>и и ортаци шуњали се све по хладу Плашили се да их негде страшне штуке не познаду На афричком омнибусу одавно чм пала трала Требали су да измире бар Жироа и де Гола Да уклоне из Марока једну бригу, једну ману И за Тунис да пронађу топовима нову храну А и ортак са истока њима нове бриге ствара 1ер на кров њихове куће он подме^е ватре, жара Компанија ова с њиме, збиља тешка, збиља горка И овако и онако упрскали они чворка А због флоте бриге пуни, кренули у четр ока Па рандеву заказали, поред мора, сред Марока Десет дана тројка је ова лонџа и гурока Клепетао млин је дуго али нигде брашна нема И на крају све се сврши на речима н пуј пике За наивне, преварене издат штури комунике А међ њима врло тешко прави споразум |е стеки Јер они се добро спажу — као рогови у врећи. ♦ Било пето или знма подморнице само жању Потапају редом лађе како ноћу, тако дању Из залива брод ниједан не сме нигде ни макне Сумарен им нека штука запали га га часак смакне А кад конво] цео крене, он се бројч век у мртве Многобројни већ конвоји лодморница беху жртве Зато сада два ортака уздишу и мрште лице Све рачуне и прогнозе покварише подморнице Черчилу је од Рузвелта ових дана дошла књига Подморнице за наш програм, највеће су сметња, брига КЖ5КЖ

ишка — ш-а се Плаши мечку решетом

— Хе|, ви тамо, ако вас Ја клепнем овом батином!

И у пркос наших хвала доживесмо ми срамоту Да још само на сликама ми имамо славну флоту Данашњица зато тужна а будућност мрачна, сива Без бродова и тонаже искључена офанзива И дои Черчил и ортаци, вајкају се тако сами У афричким пустињама Ајзенхауер им чами Нити напред, нити назад, у скрипцу је збиља врлу Заглавио у Алжиру као да је кост у грлу.

У Јапану свуд велика забрујала сада звона Запржише они чорбу код острва Соломона И остатак некадашње Рузвелтове дичне фпоте Оде на дно Пацифика — грдне бруке и срамоте Хвалили се да ће Јапан, бити им за фруштук мезе А сад овај свуд их вошти и до Хаваја већ везе И код ових баш острва што последња беху нада Последњи остатак флоте ето како старшно страда Не помажу овде приче нити шарене разне лажи Ортацима ти блсфови ни код кога већ не важе За банкротство своје флоте, Америка ве1> је зрепа То се видело најбоље код острва тог Гренланда Где год су се досад срели Јапанци и Англосакси Све се сврши по шаблону и по утврђеној такси Америка узме лажи и шири их свуд по свету Али зато и цех плати и претрпи силну штету Тако иде до недавно од прошлога још децембра Њујорк даје лажне вести а Јапан их свуда ђебра.

Кад осташе празна чанка На ред дошла Казабланка Да залуши данце Десет дача лонџа траје Један ортак доби Јаје А други жуманце. Док на Темзи само пиште Преко баре љуто вриште Пропаст и без боја Од пола до полутара Главобоље њима ствара Пропаст два конвоја.

Метеоролошки извештај ЕВРОПА: На истоку облачно и променљишо, али барометар се лоправља и ускоро ће се време пролепшати. У целој Европи тихо и мирно. Над Атлантиком бесни непогода. АФРИКА: Пљускови у Тунису, На мору олује и кише. У целој Африци без промеие а гранична мора јако су узбуркана. У Казабланци клизавица. АМЕРИКА: Мраз и цича. Са океана продиру хладни ветрови који су расхладили одушевљење. АЗИЈА: Без промене. АУСТРАЛИЈА: Провала облака над Соломонским острвима. Циклоч у Пацифику.

н е в КАЗАБЛАНКА [ Афрички град, на Атлантском океану. французи су га изгради ли у модеран трговачки град, али. су га Американци због значења »Бела кућа« узели под своје. У »Белој кући« одржан је састанак између Черчила и Рузвелта, на коју је требао да дође и Стаљин, али пошто он из принципа, не воле да иде »за границу« остао је ван домашаја нових обећања о офанзиви у 1943 години и такр није могао да их опипа рукама. ДАКАР Напредно морско пристаниште у француској Западној Африци, које је запело за очи Енглезима и Американцим«! не због идеал-

ни лексинон

* Г'

„РДЗТЕРГ СДСВИМ ОЗБИД.НО, |ЈДВАаД да СУ РОБИЈДШИ кдз>1 еног здводд у грит азолсу <МОНТДНЛ) СТДВИЛИ НД РДСПОЛОЖЕНзе ОДБОРУ ЗД СКУПЛДК.Е СТДРОГ ГВОЖНД ГВОЗДЕ«Е РЕШБТКЕ СД ПРОЗОРД.

РОБИОДШКО РОДОЛзУБЛзЕ

ног положаЈа, Јер савезници су велики гурмани за природне лепоте. Због тога што Дакар личи на америчке градове, Американци полажу право на њега као на свој џеп, док Енглези сматрају себе за

слециЈалиста и ти *ј побијају америчку

колонијалне аргументом тезу. Дакар је преживео многе авантуре, па &е преживети и ову, са-> мо ће се Дакарскр злато исто-> пити.

Последњи поздрар пре свршетка

У очекивању растереЂења

— Само је два листа израсло... И те сува!