Бодљикаво прасе

Број 67

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 3

»5Ш1

НЕДЕЉА, 28 ф&брузра ,Е, брате, баш су све жене шашаве — рече ми јутрос Лаза адвокат — Зашто по 6огу? — чудим се ја. „Па бар твоја жена је професорка и позната интелектуалка, која чак Пише »Па баш зато ти и причан. С.ве су оне исте. Тако јуче по1)сио на вечеру код сестре. Хпадчо вече, дува неки ветар и иени хладно у капуту а она поШл з у новом пролетњем костиму. „Ти ђеш се смрзнути", велим јој ја. Видиш да је термометар на нули. ОзепћеШ пк ће бити кукања и ја ћу да платим цео цех. И, замисли, шта ми она каже: — Шта? — Каже ми. Е мој Ла$о. Сбршио си толике школе и важиш као пвметан човек а не знаш да ниједНој Жени није хладно у новој хаљини или Иостиму. ПОНЕДЕЉАК, 1март Ја волем да пграм карте. Нарочито око „првог", Када сви имајУ доста пара. Шта ћете, то је страст старијих људи који вису више ни за један порок. На жалост, и млађи се угледају на пас па јб ово постала општа страст. Дапас у једпоме друштву, го■ спа Стана ПрНЧа, па између осталога каже: »Онај мој бјађепик пе уме да игра ништа!" Све жене заграјише. — Благо теби! А госпа Стана се горко насмеЈа. „Море писте ме разумели. Па ја га зато и грдим што не уме. Игра сваки дан и једнако губи, па ми се досади". Ја помислих у себи: Чии гз је панео ђаво, сасвим је свеједпо да ли зна или не зна. На исто иу се хвата. УТОРАК, 2 марта ' . Јутрос сретнем 5 пријатеља Гају, кога одавно нисам видео. Некад је то био пун и крупан човек а сада се усукао и оеушо као вејка. А знам да код љега иије оскудица.

ВОДОСТДЊЕ

— Прилнком поеледње попла•е аода се била попелв до тамо горе. —■ Грдна мука! Имала Је лествнце!

Хтеме бн да прође поред мепе, као да се стиди, али га задржах. — Где си, бог&ти, Гајо? — упитах га ја. Откад се нисмо видели". „Море, није ми било нешто добро — ккже Гаја и хоће Да умакне". Вндим ја да он нешто крије па ме копка да сазнам шта је било, зато га поиовЗ' задржах: — Шта ти је фалило? „Ситница! Свега ми је фалило 100.000 у каси" — рече он и одмагли. СРЕДА, 3 марта Имам у куђи те— лефон па цео комшилук долази д& од мене телефонира. Да то није увек пријатно, разумљиво је сваком којн је моје сређе. АЛи Шта Ау. Не могу да се комшијама па гутам кнедле и ћутим. Данас ме з&моли' моја сусетка Даца, која дотрча сва усплахиреНа, да Позовем брзО лекара. Њен сиНчић прогутао оловку. Узмем тел&фон и Зовнем првога лекара из сусества. бн је баш био на телефону али је у то време примао болеснике. Зато ми оМовори да ће доћи тек кроз један сат. У жељи да помогнем комшики, ј& хтедох да телефоном добијем упутство шта треба радити до његовог доласка па упитах понова: — И шТа треба дотле да се ради? Лекар се мало размисли па онда одговори: — Па пишите мастилом... марта Окупили ми доктор Ђоку, . који има велику клијентелу да нам исприча неку апраксе. А скупило негдоту из своје нас се доста после вечере да нам што брже прође врене. — Е. баш да вас задовољим — рече он доброћудно. Јуче ми се догодио један страшан случај. За мало да ме удари шлог Зовну ме телефоном чак на Саву. Једна жена пала са лађе у Воду и полумртву једва су је извадили. Рекоше ми да не дише и сигурно јој нема спаса. Отрчим тамо и одмах почнем вештачко дисање и масажу. Радио сам скоро четврт сата и када помислих да је крв почела да циркулише. извадих огледалце, ставих јој под нос да видим да ли дише... — Па онда? — упаде му у реч госпа Мнлка са четвртог спрата. — Онда се догодило нешто ужжно — рече Ђока. — Шта? Шта? — повикасмо сви у глас. — Она зграби оглед&лце — настави доктор Ђока ,— па слабим гласам прошапта: — Додајте и пудријеру да се намажем. Сав ми се пудер скинуо у води". Ми се мушкарци засмејасмо а даме се покуњише.

ПЕТАК, 5 марта Идено ја и Пера професор по Калемегдану. Близу је пролеће па измилео цео свет. На све стране љубавни парови и пензионери. ОдјеДном сретнемо госпођицу Цицу, професора историје. Када дође близу нас она демонстративно окрете главу. — Шта је то? — питам Перу. „Та ви сте скоро били верени. Због чега сте разишли? — Због ситнице! Женска посла. Био јој зимус рођендан и ја купио презент и дошао да је водим у бибскоп а она ме одједном упита: „Чик погоди колико имам година?" — Па онда? — упитах. — Онда Пишта! Погодио сам из прве — оДговори ПерА. СУБОТА, 6 марта Мој син донео слабе оцене За полгођб па ј& данас одем у гимпазију да видим шта је било са њиме. Дочекаше ме људи лепо и упутише на разредног старешцну. Љубазан неки човек који ми кажб: „А то је баш син! Ниј& он за школу. Бољб га дајте на занаТ док је Још време. После ће бити касно". — Па Зар баш ништа не зна? ■х- усудих се ја да упитам. — Море, ман'те! Са његовим незнањем тројица би поиављала — рече он а ја излетих из канцеларије. ЧЕРЧИЛУ Реч тн је истика чистз Ти си пророс поспе Христа Сзе погоди С?ш. Зато нама свда вели Шта ти ортак Рузвелт жели Да ли бар то знаш! МОНД5НЧ2ТУ Место корза, бисекопа Дошло Ерсмо да се копа То је горио, вај Ззто многи монден гуче Ачо мене свд ошуче Проводу је крај. ДОБРОМ Т ?АКУ 2з полгође ово прво Ти си бно суво дрво Ап' бар сад си фрај Свуда куке и вериге Па си -чак из гимнастике Зарадио »цвај«. ЧИНОБНИКУ Узек петљгш ти због новца Ал' си кротак као овца Ћутиш као нем А кад груба зима прође И пролеће топло дође Ти капут у рем! Главии уредник: Теодор ДокиЂ. Власник и издавач: »Просветна ?«једница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧ«, Београд, Краљице Наталије "бр. 100.

ЗАШТО?

— Знате госпођице, |а умем да погађам туђе мисли! — А зашто онда седите тако далеко од мене!

Вешт апотекар У апотеку улази мали Слободан и пита да ли има рицинуса, који није отужан и који се може лако пити. — Има, рече му апотекар. Одмах ћу да ти спремим, бато. А за то време попиј ову лимунаду. Слободан попи лимунаду и остаде да чека да се спреми рицинус. — Да ли ти треба још нешто? упита га апотекар после неког времена. — Не. Чекам само на рицинус! — Па, рицинус је био у лимучади! Насмеја се апотекар. — Јао... па ја сам дошао да узмем рицинус за мога тату! Сам«у пмле. {ела Лекар препоручуо пацијенту да сстави пушење: највише да попуши после јела једну цигарету. После недељу дана, пацијент долази поново лекару. — Видите, сјајно изгледате. — Дз, али појео сам моју резерву из шпајза.

Шаерц су стегли контролори Па иа увоз пазе строже Ал' ако се не дзј Боже ћгревина нека створи Свако хоће да улори Тргсвци се тако множе. ❖ Глуп је лаком на приход што већи Дои ће мудар раменима слећи А опрезан тек ке само рећи »Не купујем ја мачка у врећи« Ал' ке зато чвтврти и тре*и Баш у мутном нову кућу сте1;и. ❖ Надувано лако спласне Утрнуле зимске басне Пролеће је већ Кад европске силе крену С' лажи скинуЂе иопрену Истину ћ« рећ!

СпаршЖи стпрал* Прокапаће скоро етреја Код тренера и џокеја I У пропеке трке Док ее гурав народ клади Има неко ко се »вади« Зато глади брке. Главни финалисти У »финале« зимског купа ушли су »Витез« и »Митић«. »Витез« је студентски клуб док је »Митик« трговачки. Данас су трговци свуда надмоћнији од интелектуалаца па и у спорту важи то правило. Зато је овај сусрет врло интересантан. Ајзенховерови пулени прогпасили су Тунис као непрописно игралиште. Веле да је врло тесно па немају где да развију своју брзину — у бежању. Они траже много већи простор за своје тренинге. На пример, као Пацифик. Весламе утакмице Преживели морнари са америчких лађа у Пацифику, приредили су код Соломонских острва песлачке утакмице. Резултати вероватно нису повољни, чим америчка спортска штампа ништа не јавља. 16он2иџи(Нш трен.ин.1 Тазв атлетичари из београдских \лонденских кругова почели су сзој проле^ни тренинг на терену. Додуше, није им се баш ишло ишло али када се мора, онда драге воље. Види се да су сви добро презимили зиму па се налазе у одличној кондицији, јер веК недељама тренирају по раз#Л*м брдовитим кабинетима и претсо* бљима.