Бодљикаво прасе

Бата Тошке Скокнуја сам на куде Белиград да си свршим неку работу па си отидо на куде Сотира кан• дурџију што има сина Локтура. Чим не виде он рипи па ми вика ајде бре Тошке да си одимо на куде футбол. Још на куде Лесковац сам гледаја како овија мазноглавасти ћачи тепају але сад једну кожну иопту. Ама несам ни помислеја да матори чужи, сас мустаћн, да пра ]е из• мотаниије. Леле бошке кад си отидо на једно 6 рдо а оно искупнја се бел свет. /•/ то бре све ниторо па ги уфатија онај куси. Па за мужи још и да разумеш Јлш, {еџна Јвдна породица — отац, мајкв м девегоро деце — пошли на даљи излет у околину града. И♦\и >.е возом. Како су припрвмв дуго трајалв, остало је још мало •ремена да св стигнв на жвлвзничку станицу. Потрчали су. На првом углу заустави оца жчндарм: — Легитимацију! И бољв јв да признатв одмах шта ств урадили! Видите колика гомила јури за вама. жж Шха да га задржи

на утанмици оће да си оде по фришак Луфт да ги прође време али шта праЈе бре онолке генофеве и тре• петљике. Па бар да су бре Уштивне и кротке. Оно јок. Кад си оне сојтарије почеше да јуре ону лопту по онеја ливаду, на• праји се калабал'к. Један матори треснуја шешир <? земљу и сдлте се дере: напред наши док једна гушодавка Сад чупаву косу салте пика оћу бре да га цокнем за Тај гол. Мен сс па смучи па гу викнсм. Срам да те буде ол овеја народ да искаш да се скине гол па да га цокнеш. Ако бре имаш такав мерак а ти га викај на кудс дом, а она ми бре збори: Како стс прости зар не видите да навиЈам. Море видим ја детенце да ти навиЈаш и ако брате, навијај ал код кућу а не пред оволки свет. То Је бре резил'к а што кажеш за навијање и ја сам ти за тоЈ ал кад ники не види. У том ми урипи у реч једно девојченце, лепо какој лутка, па ми кажс: Направија си се шашав ал то не пролази на куде на$. ФаНаш везу с пиљсћину. Знајемо ми те птиие. А ја гу не разбирам шта збори па Јој викам: Море, детенцс, куд мс потрефи. Много волим пилећину па још с' пуње ил ајмокац а оии сву удрише у смеЈурију па уи кажу: бежи бре чиле док ти неко није дао ајмокаа с песницу н ја кад видо да може свашта да бидне уфати пут и више нећу да тспам але по тш футбади. НеЈе то за мен Ја сам еснаф-човек. ТакоЈ ти прођо не куде белиград. Ваш Тошке.

Пакосно — Ја неизмерно волим свога мужа! — Па зашто сте св онђа удали за њега?

ЈТаслЏшан

Неки нвпознвти господин улази у двориште. Прилази једном дечку који се игра крај улаза у степениште. — Мали, знаш ли где станује госпођа ЈовиК? — Знам. . — Хо^еш ли да ми покажвш? — ХоКу. Пођитв за мном.

Попели су се ствпеницама на први спрат, затим на други, тре*,и, четврти, најзад на мансарду. — Еао, овде стану|е гоепођв ЈовеЧ, каже дечко. А ако хо^етв да говорито с њом, немојтв узалуд да звоните. Она је сад доле у дворишту.

»КОД СВ. ЂОРЂА И АЖДАЈЕ« Сопственику гостионице »Код Св. Ђорђа и аждаје« одбегла жвна с љубавником. Место мало и сви само о томе говоре. Гостионичару није пријатна ова бру. ка, али у себи се радује што са ослободио брвчне стеге. — Шта ћеш сад да ^вдиш? пита га један пријатељ. — Наставику посао, само Ку фирму да променим. Отсада се гостионица звати само »Код Св. Ђорђа«.

— Чудноввто, мени што на |вдно уво уђе то на друго извђв. — То |е сигурно звто што немв иишта између дв га звдржи. Бигамија «— Ви сте оптужвни зв бнгами]> Знвте ли шта та реч зн1чи'на нешем Језику? — Знам Бигамија је кад чзвек дввпут учини исту глупоСт.

ЊЕГОВ ОДМОР Седи пред летн»икоецем Једне бање некакав човек и гледз намрштеио преда се. Један пролазник, који се баш тадв нашво пред њим, погледа га, па Нв: — Шта вам се двсило. Могу Л1> дв ввм помогнем? — Како, штв ми со десилоТ рбрецну се нвмрштени. Звр но видите, дв се одмарам од посла! Зачуди се пролазник: — Квквв ввм је то одмор кад изглвдате кво дв сте сирКе пилиТ — Драги мо), рече чвмрштени, ја сам по звнимвњу комичлр у циркусу.

Незгодан савет Млада. девојка дошла је врачари, постаријој дами, и ово Јој прориче из карата. На крају јој каже: — Саветујсм вам да се чувате којекаквих познанстава с мушкарцима и л>убакања... Мушкарци су сви рђави и лукави... — Али без познанства с мушкарцима могла би, госпођо, проКи као и ви... да останем стара уседелица....

Лисма мало1 јб&иир

Сутла идем са мамом да се плицестим. оно Јес да нисам постио ал мама казе да и попоои не посте А После свеједно је сга иде у уста. а многи посте ал не идеду на плицест, само незнам какоцу да идем у цлкву када Сам мо ло целе недаље да лазем оли сам блато молао. прло ми да мама стотку да не плицам Тати да је исла у биоскоп а сутла ми тата да стотку да не плицам да је писо писмо и ја одно на посту. цас слазем тагу, цзс лазем маму а после молам да лазем и лопу

У ПОГЛЕДЉИ Х 1ЛС

блез лагање ниста на мозо да будне. Па зато лазем кога стигнем. Тата ми је дао једно плаво одело да се за мене плевлне ч сасије за влбицу ал снајделка трази иладалку а мама казе да је скупо па оце она да сије а Тата се смејо и казе онда це оити готово на куково леТо. нити тч знас да сијес нити имас влемена а влбица није далеко а мама плица да је влбица сваки дзн. док се они договоле оце да дође и бозиц. Знам и Ја добло мама сваки дан игла покел а игла и тата а после узмеду на зајам стот-> ку од слузавке. Да купимо бласно ал тако зиви виси сталез то Је модвлно. Сви нас јулв за Дуг ал тата са смеЈа и казе док си дузан дотлч те свет воли и тлази а цим влатицј дуг мисле да си будала Ју* це је тата плодо сво) сат па смо купили цумул а мама месила ко* лаце а увеце су све пале изгубили на калте и сад смо јопет сволц па тата казв да зна једног Дасу сто има пуно оласи па це дз га излвди за двајвс иладе и то на Блзину сад св тата помилијо смамом и лвпо зиве само се плепилу кад су сволц а то се летко десава. Сваки дан тлипута. али од како су почели да узимају пикслу има увек доста пала па и ја длпим по нвсто а и слузавка сада добија пола плате а длуго ца добити после лата бал тако квза тата. само моламо узе+и кузалицу посто мама спава до подне а тата иде у канцеларију да иесто заледи кад се плисетим ја цу да вам несто писем за тетка Золу сто сам синоц цуо. аае јовица.

— Јеси ли чуо шта се десило педавио! Младенци су већ ушли у цркоу кад се мпадожења одЈедном окренуо и побегао. — Сигурно |* полудео! — Којешта — опаметио се!

После летовања Вратила се мајка са синчикем с пута, а среКан отац пита: — Јеств ли спомињали свога тату, сине? — И још колико пута. Један господин у кафани Јв за времв ручка ствлно грдиб јело а мама ја увек говорила: — Исти тата.