Бодљикаво прасе

Лапоб- Аца рс&ашио- <исацџ! Ап-рн-ли-ли

Равајло се спрема за плажу

вала оћу и ја и бог ми Дао Л а сс разголиТип и да се бањам совс београдске госпе и Госпојиие нп ту плажу, оЛу богами а шта »1и Вн.1 и. још свм пржсћи човек а Трошкиџија сам па кудћеш Више а сад Је и Оскудација у мушке Псрсоне па Ле ме Потроше ка пруН спмун. сад сам се спремијо и поткопо Опаике за лстњу ссзону па сам научијо и Ла пливам. ту сам се Баш извсштијо јср кад сам испливао кроз ону контролу што мсре млеко спев• ку и ол они зслсмба!\и што ввЛд у на трошарине а са Свву сам унатијо скезу поодввна и »пто /)« од ме/не свншта да бимне. само мије мука што неснђн да Се раскомотим и све сфлиипарим Срам меЈе патотпЈе а брез голотињу ништа Не могу да мапрапим. Отидок Јуче до госпа Стану шнајдерку д а ме подучи па она каже убно те господ ра• вајло шта ти Пада на памет куд ћу те ја свукуЈсм и обукујем а ја Јој велим па то г* Је Посо мораш да ми узмеш меру за веш н да Видиш може ли Нешто да бидне Од нен она се Нећка и срамује ал к*Д с«м иЈвадмјО иљадарку Она одшугну и поче Да ме учи како се Плива на хеђа и како се свукуЈЈе п обукује и Сш други марифстлуци само ме стра да не омане лето м буднс нбка кишурина и ладовина Па ми џа• бр толики трошак. ако негде испђдне оНу да купим тонобиљ Па дк се само возикам Јер женскс много трзау на ту залудицу то ми Је прпчао крста деловођа ш?о Је бко у стране Јевропе и што зна да направи сааку заврзламу а на лорезу па после Три коме• сије не могу да одмрсу што Је он замрсијо и њега би водио на Пљажу Јербо Је^он виладелфиЈа али му се десијо малер у књиге па му комесија нађе зачкељицу и сад га у бувару да се лади Ал

Код лекара

се аа њега не бојим Јербо Ле Он да се изпучб испод палнграфа. вала и право Је код толки двокати газе по палиграфи ка да Је то нска ливада Може и крста деЛОвоЛа дизвуче репину. још би вам бала Писо ал ми се сломи Плајвајз. зато Лу сад Ла манем ваш равајло

ДОСЕТИО СЕ Г[рофесор географије, испитујући ђака, прилвзи глобусу, првллзи руком преко н>аг4 затим загледа се у прсте, и обраКа се редару: — Шта треба да значи ова прашииа? — Господине професоре, прашли сте руком преко Сахаре! одговара редар.

— Уаимат« ли медацину против иашља коју сам вам прописао! — Не, господине доиторе. Само сам |о пробао и одлучио сам да и даље кашљем.

»Беше једном«

— Шта мислиш, драга, иако да назовамо оау слииу! — Хм1 »Беше јадном!«

Радост ПатровиК је дошаб куКи а Жена га дбчека на »ратима: — Погоди с Ким сам дАнас талафонски разгОварала? — С кимТ — Погоди! — А шта ја знам! Разговарала сам с министром лично. Сам ме је пбзвао! — Ни]о могуКно! А шта ти је ракаоТ — Ракао ми )•) мРђаао спојено«. МИЛО ЗА ДРДГО Жена: — Ж*лала би* да мо^у да носим бпат онако лап« и елагантна хаљина какае ми ]а куповао мој отац!

Муж: — ( А ја бих жалао да једем онако укусна јала и да носим целе ча^апе, као некада пбрад мо)в маЈкв! ч жж 8и етв ми рекли да Кв рукааице, које сам прв неколико дана купила у аашо) радњи трајати бар двв годинв! — Па? —- Изгубила сам их! —О— Трабало ми |в двсвт година да ствкнвм уаарвња Да нисам никакаа књижеаник! — Па ондаТ Сигурно ств пбчвли какао друГо занимањо? —• А, не! Онда сам ваК био слааан!

— Замислит« само. Рокао ми |« да сам будлпа! — Ах, не троба до со љутитв. Он ни|в мислио на вас, веК на једну другу будалу! ,

II № иџе. њом Ишао Јова улицом и наједаипут га заустааи полицајац: — Господине, ваш пас нвма марке! — Иматв право, али оаај пас није мој. И г. Јова продужи, а полицајац полако зо н»им. / — Слушајтв, господина, рбрати му се поноаа, немојтв да тврдита да пас није ваш, када иде за вама. «— И ви идете за мном, па ми нисте рођак, продера се господин Јова. УДРУЖИЛИ СЕ — Куда журитв тако? — Морам код лекара. Не знам шта је, али ми св моја жена никако не евиђа. < — Чвка|, идем и ја С тобом. Ни моја са мени не саиђа... —ОМуж: — Обично најааКв луде имају најлепше жане. Жена: Молим то првстани веК једном с тим ласкањем... Тврдица Вереница се жали саојо) при)атељици: — Замисли, страховито Сам св разочарала. Вереник ми је ужасна тврдица. За рођендан ми је купио само руж. (Нада се да Ку му га постепено вратити.

— Ти друже треба да налустиш ту девојку. — Зар њу, Мицу, да налустим) Пре Ку се убити или... — Шта би ти друго саветовао!

& АШШ,МЊ& \ Знам да ће многи од вас ре^ ћи: „А шта ме Се тиче његово мишљење. Ти, који то кажу, греше. 'Прео и прво ја нећу изнети чисхо моје иишљење већ само оно шта је м^ишљење већнно. Ја сам као неки гласоговорник, као глас народа. Зато ме чујете и почујете: МоЈе је мишљеле да треба уништити трамваје. То треба да је под>< вбзно сретство а у ствари је само сретсТво ва секирацију. Они који журе прво ле могу да ухвате место а што је још горе. ако им пође за суком да случајно ухвате место они не могу да чдађу где желе. Друго, трамвај не иде где ти хОћеш већ тако где он хоће. Не иде на станицу, пијацу, већ само у ценхзр вароши до позоришта. воришта. I (Зно, ако ћемр право, забава је взжнија оД посла али Се онда могу да пОтребе ноге са којима се цајбрже стигне, а кад се човск жури на воз или лађу оа не може да уће у трамввј већ мора да гура пешке и да стрепи да ли ће да ухвати место он тада из дубине душе мрзи оне који су ухватили место у трамва.ју се само возикају док онај, којн се заиста жури, жипчи пешке. А када већ мора да буде трамва« ја онда треба увести легитимациЈе, хупеде. Када ја то у моди зашто да се вози без купона. И ту увести праксу као за гриз. Само деца до пет година и стар« ци и бабе цреко шездесет. И то зимн. А у лето само старци и болесни. Онда неће бити гурњаве и нико се неће трпати у трам' вај бел невОље јер ко воли да буде отар и бодестан. Тако би скинули са врата и ову бригу. До душе, нама који правимо вич цеве било би теже јер би изгу^ били једну аахвзлну тему али ми нисмо себични. Бар, ја. Нек« лруги виде вајду ма макар то било и на моЈу штету. Затр што сам такав Ја сам и спао иа то ла пншем козериЈе ииаче бих радио кориснији посао.

— Шта се давало јуче у позоришту! — Шест банки за еедиште у партеру. — Нв то, него што еу глумци давали! — Ни«у дамли ништа. Њих су пуштали бесплатно.

\