Бодљикаво прасе

У биоскопу

Љџ6-а& (е слгпа

ИЗБЕГАО СИГУРНУ СМРТ Прича Јанко Веселиновић друштву код „Дардзнела": — Море, људи, умало вдто НО' ћас нисам погннуо! — Како то? питају њнх неколицинз. — Имам собу у Скадарлији. Соба трошна, рабвтна, таваница нат^ула. И синоћ, после оне кише грбда се скрха баш на сам мој кревет. — Бобогу, човече, па како си остао у животу? Није те ваљда погодила? — Није... То је било пре поноћи, а ја, као што знате у то време нисам никад код куће!

«— Господине Костићу, чули смо да сте добили близанке." Јесу ли синови кли ћерке? — Не знам још, али свакако'ће бити девојчице. — Како то „свакако"? — Па, ја сам желео да буду мушкарци, али сигурно су девојчице, Јер моја жена увек ради супротно ономе што ја желим.

Требало Је раније да дођемо, драга, имали би места |едно

брањен.

поред другог!

Опростите, али љубав је слепа!

Кад је само једно дрво

Болесник се обраћа лекару: — Јесте ли ви, докторе, сигурни да је то запаљење слепог црева? Чуо сам да некога лекари лече од слепог црева, а он умире од запаљења бубрега. — Нема тога код мене. Кога ја лечим од слепог црева, тај од тога и умире. Будите без бриге.

— жено! Свршенб је, ја ћу умре ти.„ — Доста, доста са обећањима! Тако си ми, обећао и бисерну огрлицу, па од ње нема ни помена. МЕНјАЈУ УЛОГЕ

Сирота жена гура колица у којима седи један човек, исто тако сиромашна изгледа, и пролазници застајкују и дају им милостињу. Један човек дајући јој новац, узбуђено је пита: — Мора да вам је ужасно тешко по цео дан да гурате колица и да §те на ногама? Ви сте тако слаби!... — Па ми се мењамо, одговори жена. Поподне ја гурам колица, а он седи; поподне он гура, а ј» седим.

•Ок

ПролеНе је наступило у знаку суше. Чувена баба Марта и варљиви април сасвим су изменили своју ћуд али мај може све да покдари. Јер иако тај месец значи љубав и наду опет је то месец са мушким именом а жен■ ским срцем. За час може да изневери и изненади. Док сви песници певају да се у мају буди љубав, нико се не сети да израчуна колико се љубави поквари10 у мају. Поред тога то је и месец сеобе и то не само 'станова и локала већ и љубави. У мају и срце има право отказа и оно то право одлучно користи. А данас женска срца личе на оне велике плакате са десет и више станова па зато и поред отказа ниједно срце не остане празно. И као што се у мају куће крече, малају и дотерују тако се и жене удешавају и подмлађују у пролеће. Као прва реформа, ове, да се стручНо изразим, регулаци]а Јесте даље скраћивање сукања. Сада ни овеЈани бакутанер неће да покрије колена дећ носи сукњицу као да игра у четвртој кадрили неког балета. Друго, сви станови, пардон све даме, мењају фасаду: боје косе, јаче се пудеришу а усие имају неке дречеће нијансе као кад се кућа окречи неком масном бојом. Затим, нало у интересу штедње а иного више што се тако Још више деколтираЈу, даме су укинуле

чарапе. А да није реч само о штедњи најбољи је доказ то што оне сиромашније још некако и скрпе за чарапе али ове богатије баш не могу. Али, можда, и неће, Онда, косе се фарбају и.скраћују али то није општа појава, јер и код кућа се претреса кров и мења цреп само онда када кров прокишњава. То су спољне измене, односно регулација. Али изнутра се врше велике промене које виде само укућани, то Јест оии који стануЈУ У дотичном. апартману срца Дама промени нарав, постане интересантнија и нежнија и захтева све већу лирику, то јест све веће доказе. И несрећне кирајџије, односно мушкарци, кукали би црнога Маринка да нема етажне сдојине и на том терену тако да нико не сноси сам овај терет регулациЈе већ га солидарно деле на два, три, пет или више делова. О&о пролеће доноси нам веће деколте код жена а затворене крагне код људи јер уколико се жене више разголићују, људи се све више заколчавају. Али то не долази због срамежљивости и доброг укуса већ због кукавич• лука. Плаше се да не озебу јер пролеће је увек променљиво а данашњи људи су мекушци који у првом реду воле само себе и чувају само себе.

. ' "

!, >г , ' ШМ —_— ■ V — Постаје ми ве^ досадно. Сваког дана мо рам, по неколико лута да чекам на ред.

ОЗДРАВИЛА

,— Молим, господине, да ли бисте ви примити свињског меса да вам донесем? — пита ћак учитеља. Учитељ био добар и рекао: — Бих, синко, бих, само ти донеси. Прошло неколико дана, а мали не.доноси меса. Учитељ није заборавио понуду, него запита: — Мали, шта би с ; оним месом? — Молим .господине, свиња је оздравила! — одговори ћак

одерни мишевм

НИЈЕ РАЗУМЕЛА Госпођа: Лизо, како сте могли довести ветеринара, кад је мој муж болестан. Лиза: Па... ви сте, госпоћо, кавали: Иде по лекара, онај мој стари коњ опет је болестан.

— Ево га, упецао се овај господин, који кам је увек крао сланину из нашег ормана. >

%