Бодљикаво прасе

Странаб

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

БроЈ 76

Каква врба, танав клин... — Ју, слатка, као двв сестре — Баш си ти Јело чудна! Сад лена. Ти си ме учила да св не близнаке — узвикну госпа Жив- ћемо ваљда због ситнице да шетам са људима који немају ка бабица када се срете са ком- загорчавамо себи живот. На^и пара а ти си ме научила какб ваљда, неко средње ре- Ку да се обучем и шта да радим кад идем код газда Симе св тобом немам шта да да га молим да нам опрости

ке се, шење«. — Ја

шиком Јелом удовицом и њеном керком Лиликом. — Ти, Живка, баш прећера вели Јела и све успија устима а њена к+ни се чисто љутну: — То није за мене комплименат! — Море, дете, док си млада и не треба ти комплименти рече госпа Живка и упусти се у дуг разговор о Т>оки порезнику. мог Арханђела Михајла. Када се растадоше она се упу- сама дошла код мене.

и

говорим. Ти си моје поверење и — поче госпа Јела а доктор Лилика прснуше у смех. — Завео? Ја њу завео смејао се Пера. »Завела је она мене као што би завела и саОна је Ето је,

фародо- ти куКи али срете Мару, мацајткињу па не могаде лети срцу да не лане:' — Да ли сте чули да Јелина Лулика поквари — речв она. — Како то? зачуди се Мара. — Па тако лепо. Отела мајки дилбера и отишла у његов стан. Сада их срела заједно. Ваљда иду код Пере доктора да он пресуди... —А и јесте леп тај Пера, виле га однелв — одговори Мара и пуцну језиком... Ем леп, ем

злоупотребио два месеца кирије... Све си ме завео ми кћер ти учила а сад сам ја крива што сам добар ђак и послушна кки...« — Доста — прекиде је Пера. Обе сте добре и красне али брате, правите ми ларму у ординацији а може неко да наиђе. Него идите вас две лепо ку^и па се договорите и изразговарајте а ја ^у доКи на вечеру па да се лепо измиримо«. Јела хтеде да му нешто одговори али се уздржа и у^ута а Лилика устаде и рече: — Право кажеш. Кад гости тебе, нису бесни није ни ку^а тесна«. И тако њих две одоше а Пера Се крстио и чудио, на крају прошапта: — Лепо вели народ: Каква врба такав клин, какав отац, такав син, каква мајка, таква кки... И од тог дана избегавао јв ову красну фамилију али се њих и сад га о-

-♦♦-

нека каже. ...« — Ју< ЈУ' — ишчуђава се госпа Јела. Зар је то могуке? И то да ради мојв дете које сам мајки свадбу? родила и васпитала«. — Да, да и васпи!тала — умеша се Лилика, „то је твоје васпитање. Све сам то од научила«. — Није те срамота — врисну госпа Јела. »Ја сам поштена жена од које си могла само добро дв научиш«. — Па ја и не кажем да сам научила р^аво — горко се надобар мајстор. Заради тај хиља- емеја Лилика. Ти си ме учила дарку ко ништа. Што кажу за к«к° треба наместити ногв да се две убрзо утешише трвн ока...« лепо види и колено и преко ко- бе оговарају. * ■ : Док су комшикв гимнастицирале језик и испирале прљав веш госпа Јелин, мајка и кКи продужиле пут. Лепо је погодила госпа Живка да оне иду» код Пере. Баш тамо су се упутиле пошто је Лилика хтела да изведе ствар на чистину. Успут су мало говориле пошто се Јела плашила света као живе ватре. Правила се расположена а у себи је стрепела од објашњења код Пере. Млађа је и лепша, мислила је у себи, па није чудо што се онај залетео. Ал' брате није ни то све. Ја сам искуснија и скромнија, ја неку брак и не тражим да ме изводи и да ме шета. У том размишљању, трже је Лиликин глас: — Хајд1 улази, где си зинула...« — Баш си нежна ... уздахну Јела. То ми је хвала што сам те от^ранило од литре меса ...« У томе дођоше до лифта и попеше се у Перин стан који је био на трећем спрату једне луксузнв палате на Врачару. Пера је седео у соби и писао неке рачуне кад њих две уђоше. Он се видно збуни и узврда и после облигатног поздрава поче да им прича како су његове колеге интернисти велике рачунџије које од њега траже велике провизијоне од сваке о-. перације. — Чим виде богатог пацијента одмах му нађу запаљење слепог црева а када ја извршим операцију, човек здрав здравцијат. А после хоће да деле«. — Море мани Перо те приче — прекиде га Лилика веК гледај шта ћемо са овом мојом мајком. Хоће очи да ми извади што сам јој отела »љубав«. Као да те је узела под кирију...« Перо је био крупан човек, просед од 45—50 година, али врло свеж и очуван. Пре је личио на филмског глумца него на лекара. Очигледно му је ово објашњење било непријатно, па |е на све могуке начЛе покушавао да створи мирнију атмосфесу. СТРПЛзИВОСТ

/2%

Ето, сада гуди већ пуна 3 сата. Тај би био добар дс чека у ред за моје цигаре. ♦♦

И 3

К У Л И С А

С уЛА&ЈГ С6> И&ђ &Мј&Ф• •

... смеј се дечно и плази, јер не знац шта је бол, играчка си за смеј!... Е баш да се не смејем, важи? Брига мене ако код вас не важи. Ама баш нећу да се смејем. То је већ крајњи безо■бразлук. Ем Коломбина ме вара па још да вам^се плазим! Да је неко други у питању сви бисте га жалили, а мене?... Још имају срца па ми кажу „смеј се!" Дал' си човек ти? Само Бајацо! Чему, да се смејем? Нећу, па*готово. Није ми данас до смеха. А народ плаћа и за паре хоће смеј. Баш нећу да се смејем, а народ нека иДе на касу и тражи паре натраг! Нек ради шта хоће, данас нећу да се смејем и тачка. Па како још ту да вам се цере■ кам после св'ега, што ми се десило данас! —»«I погодио

— Јесте пи послушали мо) савет шта да радите кад не можете да спавате! — Јесам. Бројао сам до 15.141. — И онда сте заспали! — Не. Онда је бипо крајње време да устанем.

КАД СТУДЕНТ НИЈЕ НАЈБОЉЕ СПРЕМАН... Неки студент медицине полаже испит. Из физике се није показао бог зна како добро, а из хвмије још мање. Онда почеше да га испитују из ботанике. Да би му помогао, професор му је постављ.ао врло лака питања. Он му изнесе неколико најпознатијих биљака, међу којима дуван. — Прегледајте, рече му професор, ово је једна биљка коју ви врло често употребљавате. Ви је узмете више пута дневно. Дакле, шта је то ? — А, знам ја шта је то1 То је клека! I

— Које се две речи најчеиЉе чују у школи! Не знам! — Добро је, погодио си.

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ ХАЉ

Синоћ пбсле вечерње претставе, Вратих се кући и нађох, варавно, своју жену Неду у кревету^ Али с@е су ми неки знацш и трагови сведочили да је иоју страну кревета до тада већ иеки ДРЈг ги грејао. „Ту је био већ неко", рекох својој жени. „Нико није био", сама сам. „Признај, дед' мајке ти, шта се плашиш. Неко је ту био с тобом. Сигурно Јанко. „Није истина, ништа ве приз• најем", лсорно ће ии Неда. Ја сам стално тврдио да је ввко био, она опет да није и ми ти се својски п освађамо. Реците, брате, и сами шта хоћете, али №икако се мени не свиђа да ми неко страно лице долази да квари чаршав. А она иоја шашава не може то да разуме! Помирих се с тим и легох да спавам. Ама шта чух одједнои?, Неко је кинуо. А одакле? Из ор• мана. Ух, до врага, па то је крајњи безобразлук! „Ког има у орману?" „Веруј ми никог. Одговори ми моја кЗо светица Неда. „Теби се сигурно причинило". „Врага ми се причинило!" „А-приха" (из ормана). „Ко је тамо", говори жено. „Мајке ми моје, ама баш иико". ■ „Немој да ме лажеш! скочих из кревета прбма орману, отво. рим га широм. Ког нађох унутра? Јанка главом, она вуцибатина. Сјурила ми крв у главу, више се није дало поднети. „Пасји сине, губи се из мог, ормана! Ја њега за врат па напоље. Сад ћеш и у орману и то са блатњавим ципелама, псето једно покварено! Лепо си ми га удесио. Са тим твојим проклетии цокулама свог си ми га изгребао. А ти, бездушна публико, још ћеш ми викати: „Смеј се Бајацо, играчка си ти за сиеј, јер народ плаћа..." јест! Народ плаћа, а ја платих свој ормаи педест хиљадарки! Хоћу да плачем, да се сит, исплачем, косу да почупам. — Да д' си чодек ти? Знам шта сам, а ви се не мешајте у моје ствари. Вечерас затварам своје позо^иште. Одлажем претставу, због своје индиспозиције. Забарикадираћу се у своју гардеробу да се изјадам, да се дереи, д а плачем, да урлаи од беса. Ваш као пас иа несм.