Бодљикаво прасе

Вро) 81

ГОДЉИКАВО ГГ сасг

ВИКЕНД И ПИЈДН ТАТИЦА У КОЛИЦНМА

— Хоала Богу, одлучио се за девојку а ја сам страховао за ове шунке. ЈУНУ Петње време све нлс слага По месеца киша — влага А сад опет жеге више А нама је до тог стало Да нам буде све по мапо Мало сунца, мало кише.

ПИЉАРУ Судбина је хтела груба Да дођеш до срамног стуба Да уредиш сасвим ствар Ирута судба тако хтела Вештина ти сва пресела Појео је вајду — кар.

НЕДЕЉА, 13 јуни Прочитао сам у једном београдском забавном листу причу „Отац" и много ми се допала. Писац је неки Србин пошто се презива на „ић". Међутим, претурајући листове од пре ■две године нађем у једном илустрованом забавном листу приповетку „Отац" од неког француског писца у којој је и~та тема и сви детаљи само су имена француска. Ја се не разумем много у књижевност па зато молим читаоце које се разумеју у књижевност да ми кажу како ли је овај Француз украо причу од овог вашег „списатеља" који је, наравно, наплатио од редакције хонорар за ову своју „оригиналну" причу. Баш нам се не да ни у књижевности да будемо списатељи. Увек се нађе неко да нас поткрада. ПОНЕДЕЉАК, 14 јуни Дошли мој син и кћер са трка па се нешто објашњавају. Знам да се добро сла( жу па се изненадих овој темпераментној свађи и одох да видим у чему је ствар. —■ Продао је — вели моја кћи — Није — вели син. *— Јесте, није — и ко зна докле би ишло тако да се ја не умешах и запитао у чему је ствар. — Свађамо се због цокеја који је продао траку — вели ми кћи. — Море, децо, зар ми продадосмо наш образ и поштење па ником ништа, а сад ће да се занеримо за једну трку — рекох ја и они се помирише.

УТОРАК, 15 јуна Сретох данас једног старог спор тисту који је међу првима донео футбал у Србију и који је за спорт придонео чноге жртве. Читао сам у новивама да његов клуб на Видов!.ан слави тридесетогодишњичу па га упитах:

— А ти дочека слаћље? — Какво славље? — зачуди се он а брада му задрхта. — Па твој клуб слави т ридесетогодишњицу оснивања. Јал' се сећаш како смо код „Сабље Ди мискије" држали седчииу и догсварали се да сами иивелишемо игралиште? — Е мој брајко — горко се насмеја стари спортиста. Где ти живиш? Одавно је мој клуб мене „исплатио" и ја више нисам његов члан. — Зато и губе утакмице јер ко не поштује своје ветеране не може постићи успех — рекох му ја да га утешим.

СРЕДА, 16 ЈУНИ Одем на Душановац код једнога мога познаника. Вредан човек. Има петоро деце• и велику башту која је одлично родила. Деца мала, све једно другом до ушију али вредна и послушна. Зато их отац воле и све им чини: Пошто ми је 6н учинио велику услугу ја узмем најмању девојчицу на крило и док је Стојан — тако се зове мој познаник — грдио жену због неке погрешке, ја рекох малој Гордани: — Ако будеш добра, чика ће ти дон&ти ћурку? — Јел' велику, пита дете. — Велику — одговарам ја. — Да ли је веца од моје маме? — пита дете. — Е сине, од маме нема веће ■ умеша се отац а мени би незгодно да ућутим.

ЧЕТВРТАК, 17 јуни Био мој пријатељ Тоша код мене па ме наговори да одемо у Обреновац. Пристанем. Пошто смо се прописно изгрували у возу, презнојили и наслушали псовки одосмо у једну кафану на ручак. Пуно света, нарочито Београђана, а келнер жели да покаже да је радио у Београду и да зна ред па прилази нама са учтивим питањем: — Шта желе господа? |— Да ручамо — вели Тоша.

СУБОТА, 19 јуни Тежак је адвокатски посао. Он I 1 % мора за свога /лЗГл клијента да измишља, прикрива а често и да прави шале. Адвокат Јоца је фахман баш за те шале. Данас је имао једно рочиште па ми сви ишли да слушамо. Радило се о једној служавки која је украла од госпоће хаљину. Она је крађу признала, хаљину вратила и суд већ хоће да изрекне пресуду када се Јоца јави за реч: — Молим господо судије да ен изгубите из вида да моја клијенткиња има једну велику олакшавајућу околност. Да жене суде, њу бн одмах ослободиле а ја верујем да ћете и ви бити увиђавни." — Говорите — каже претседавајући. — Хаљина је изашла из моде — смеје се Јоца:

— Пази, куд идеш ћорчо! — Извините, хтео сам само дда грррођем између ввввас дддвојице. проналазач измислио кошуљу без дугмади. — Та мене ни мало не занима, јер такве кошуље носим од кам сам се оженио.

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Те духовске трке Прошле су без збрке Али у футбапу разрешен Је чвор У божјој је вољи Ове са корзоа — победио Бор.

НАЈБОЉИ ТРЕНИНГ Победа обвезника из Бора над Београдом са резултатом 8:2 најбољи је доказ да све београдска играче ради тренинга треба послати у Бор јер овде су потпуно изашли из форме.

ПОГРЕШНО СЕЧЕЊЕ На духовским тркама није било намештања, то јест иако је било, погрешно је пресечено па су се многи вратили шворц пошто фаворити нису хтели да дођу на циљ. И они терају неки инат.

ПОКВАРИО ПРОГНОЗЕ! Пошто су сви стручњаци утврдили да је Бајчев бољи у боксу и да му је сигурна победа на мечу је однео победу Ушљибрка и на тај начин показао да се не треба ослонити на прогнозе. Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач: »Просветна заједница« а. д. Телефон редакције: 25-681. ' Штампа »ЛУЧА«, Београд, Краљице Наталије бр. 100.

ГЕЏИ Секира ти у мед пала Пун си пара, није шала Сви те воле баш То не трону твоја чувства Имаш доста ти искуства Добро људе знаш.

— Сада ћу вам донети јеловник. — Не треба — каже Тоша за ручак имате грашак. — Откуд знате? — зачуди се гелнер. — Видим по чаршаву — ,7еви Тоша и шеретски се смеје. Келнер оде и донесе нам двз пасуља, говорећи: — Има само ово! Грашак смг, н.мали пре. две недеље"

ЗАБУШАНТУ Врдао си лево-десно Живео си брате бесно Возио се фрај Ал' се свете стари греси Код тебе се крцшлус деси Свему дође крај. ♦ Сигурио склониште

ПЕТАК, 18 јуни Мита берберич >е велихи гурмач а воли доћро и аа повучс Кац год ме брИЈС он густира по неко јело и увек на на крају каже: „А после треба попити дОбру чашу вина". Јетрос седнем да се бријем и мајстор Мита ми густира неку проју са чварцима и сиром, па вели на крају: — А после ударите по киле црног па песма"... Мени досади ове његове нагваждање — увек сам нервозан када се шишам - па му кажем: — Има ли које јело уз које не иде вино? — Има — одговори Мита вода!

— Зар не, драга, да ми не морамо зидати склониште!..