Бодљикаво прасе

НЕ ПОЗНАЈЕ СЕБЕ

— Хуху, ко сам |а!

ИЗНЕНАЂЕЊЕ

— Јуче сам амдела твог всреника. — Тано1 Кад га аидиш други пут потсети га да сам му вереница!

На небу

— Да сам то знао, дошао бих ранија овамо!

Писмо. малп Џбиир Ђачни разговор

сад за плазник еам пијо воду а пле Тога еам јео тлеење па Сам добијо малалију и сада молам да лезим Па зато незнам све новоети ал Јопет сам бијо код Тетка Сиду и она ми исплицала за Зику предузимаца да је Оставијо целку блез милаза јелбо му је еве пале узела Тетка стевка у ко|у се Он заљубио ко Пинтел у кливу даску после тога ми плицала за Ону насу иванку да се удала око влбе за једног инзињела и Сад је велика гоепоја па и она има слузавку и све ее Плави вазна и по цео дан стоји на плозол и за Теца пају ми казе да је заглавијо снеку спекулацију па га били ко вола у купусу и лебнули га спедесет иљада и још

Није он

мола у апцу. А она његова цај' ка сад це да дигне балјак, длуго нисам ниста цуо од тетка сиду зато сад има да свлсим ово писмо и да ме извините оцу дидем код Једног Плофесола сто цигулно сплема за испит и ко се код њега уписе има да полози само му незнам атлесу па ме то блине јелбо Је и код њега цигулно велики лед па ко це да уфати место и Ја сам заглавијо ако мв неко нв извуцв |елбо нисам ниств уцијо а ови ппофесоли питају све исћоцетка па це сваста да буде а Јопет касти Сам писо испит мола да полозим Да би мого дидвм на село Зато сад да поплицекате док ја ујдулисем за сколу а после це да видимо. вас јовица Разуме се

— Колико си пута пао на испи-

ту!

Учитељ: — Ко јв први рекаа да је земља округла? Ученик: — Ја нисам, господине професоре. —ОСвештеник држи проповед у цркви и у једном моменту каже: — Нека је проклет сваки муж који туче своју жену!.. Нека му се рука окамени!.. — Боже! уздахну једна жена, ала ђе то тек да боли... —о— Кад ^еш ми вратити дугТ — Врати^у ти, причека), мало, догодила ми се несрека!.. Изгубио сам новац. — Изгубио? # — Да, изгубио сам милион, каји сам могао да добијем на лозу. —ОВрађајуКи се с погреба своје жене, уцвељени супруг пролазио је поред једне велике зграде. Сасвим случајно пала је цигла с крова и ударила га посред главе. — Боже мој, узвикнуо је несре^ни муж. Анка је већ стигла на небо... И од зла имз [оре — Брв зар тв није срамота? грди отац сина, који му је донео школско сведонанство. Зар последњи од 38 ученика у вашем одељењу. — Шта ку! Али утеши се могло је бити и горе. — Како горе? — Па да сам био у другом одељењу, у њему има 58 ђака. —О— Која ти је била она ружна жена с којом си јуче ишао испод руке? ■I — Немој, молим те, да то кажеш моЈој жени. — Зашто? Да није љубоморна? — Није, али то је била она. —оМали Влада глвда како пиле излази из јајета и каже замишљено; — Како је могло ово пилв д« у1»е у јаје? '

— Како вам се свиђа онај синопни квартет) — Добар је, само је требало више од четири музичара. МОНДЕНСКА ПОСЛА

— Сутра <не бити трећи пут. СкШпања — Биоскоп ми олакшава живот. Захваљујући њему проведем често дивне часове. — Посећујеш често биоснопске претставе? — Ја не, веК моја жена. —ОГосподин и госпођа Тери^ седе у Опери. Господин Терић је одушевљен: — Има сјаЈну колоратуру, ова певачица! Госпођа Терик одговара нервозно: — Боље би било да пазиш на њен глас, а не на њене хаљине.

' Г-5 — Дозволите да вам се прет ставим. Вићентијевић-Вики, лифе рант... Лиферант! Чега! — Магле! Докторска посла

— Јелте докторе, јел, истика да се од ове болести често умцре! — Не, само једанпут.

1?0 , ^Ј'1Ау14'1СС&&С1' Има једна твзга на београдским пијацама од које сви беже. Ту нема ни гурњаве, ни реда и нико се не труди да ухватн „везу". То је онај сандук, на коме се батинају шпекулаити и „цр•. ноберзцјанци". Ја идем редовно на пијацу али не да пазарим већ да скупљам материјал за козерије и фељтоне. Зато ми можете веровати да сам одличан познавалац пијачне прашуме. А сигуран сам да ће ова тезга да проради и то одлично само треба неко да направи „сефте". Јер за сваку радњу је најважније какав је „сефтециЈа".. Ако је батлија, оде сва роба као алва а ако је баксуз — банкротство је сигурно. Цео свет виче на пиља• ре. Заиста има један велик део од н>их који хоћв и душу да узме али је исто тако сигурно да и њима није лако. ГЈублика нетрпељива, себична и нервозна. Уочи Духова гледао сам једну пи• љарицу. Уби се од плача. Иавалио свет, узимао шта је ко хтво и када је пребројила пазар више од половине јај није плаћено, Друго он мора да задовољи сијасет контролних органа, јер ако им не изаће на сусрет — оде кожа на пааар а сваки се плаши батина. Зато бих ја предложио Једну ефикаенију меру од батина. То је забрана женама да пазаре пре осам часова. Јер оне уносе толико нервозе и нетрпељивости, толико темперамента и