Бодљикаво прасе

— Овај човек јако цени кокошији род. Продаје нам лроизводе изнад максимиране цене.

. — Пре пет година, одпучили смо ја и моја лријатељица, да обострано кажемо једна другој своје мишљење о хаљинама. — Врло интересантно. А шта је било! — Нв говоримо већ пет год| иа! г 1 ' Дали сте проиицљиви

Муж модерној жени: — Па мила моја, ти се љутиш зато што си нашла длаку на мом капуту... Али размисли само, то је длака сувише дугачка да би могла бити са главе једне жене.

1Ш ^ ШШ 1Л е <-Ц ^ у Тетка РОЈКА одговара

Мезимици: Сада мужеви не траже жене које су модерне и еманциповане већ оне које не пуше, добро кувају и имају еезу са селом. Борки — Пожаревац: Сама си крива. Забвравила си да је оскудица у мушкарцима па си твога удвлр^ча увредила и одмзх се нлшла чруга која га је от*лз. Љубица — Јагодина: Боје за косу има свега две врсте: једна да сакријеш седе а другз да ечсвим оседиш. Бирајте шта зам је згодиије. Милкици Чубура: Ја не дајем ту врсту лекова али ку сч тобом да учиним изузетак: Дакле, скувај му у кафи траву навалу да од ње добије храброст да се изјасни.

НАША ПОШТА

Гролу: АЈЈал ти вера! Оства' рио си таоје амбиције а како Срби нз то гледају мало те ј« брига. Ти си се сам узерио да је тачно оно народно: Док има ћурана биће и подварка. Нлколи: Много је лакше критиковати него радити... А поред тога мање је ризично. НегуЈјенОц Рафаелу: Твоје ка рикатуре су такве да су нам сузе полетеле када смо видели шта све трпи харгија. Матуранту: Сада можеш јавно да пишеш и иосиш штап. То је прва корист од стечене дипломе. Интегралном: Лепо је што си

патриота а је шлеише што дајеш вечере да би ухватио „везу". Тиме доказујеш да си на виснни ситуације. Бившем: За тебе никад није добро када нема клопања зато ј? разумл>ив твој револт и љутња. Лли то ништа не вреди. Илији: Жив се не чујеш а сада ти је сезона. Пада пара на све стрг-не. Прени се и крени на ПОС4П. Једном адвокату: Немој да се стидиш твоје нове профееије. Ти си иначе «.елога века трг.<вао и п .авич с.|<.кулациЈе па гс радии! и данас.

Б Р Б Љ А Њ А

— Лепо чујем о теби, лепо! Рекоше ми ономад дз си провео неко време у бувари. — Да, грешком, неспоразум је био по среди. — Ти називаш неспоразумом кад неко покушава да обија усред мрака помоћу лажних кључева и кзлзузз, дувзниинице. — Бре, разуми се, нисам имао ниједиу цигарету а толико са.ч осећао потребу да попушим бар једну једину. — И због те једне једине понео си собом два огромна кофера и напунио их дуваном и цигаретама. Већ кад сам био на ред, других муштеријз није и онако биле. Хтео сам тако да спремим мало резерве и да убудуће не одузимам више другима. — А изненадили су те кад си обијао касу? — Баш сам тада хтео да у њу ставим новац, да платим све што сам накуповао. — Којим би новцем хтео да платиш кад си у том тренутку имзо свега банку у џепу? — Немој толико да ме сецаш. Хтео сам једноставно да оставим један мали аконто,

— Већ кад је реч о цигаретама, што ти брате пушиш по две одједном? — Из штедње. — Каква ти је то штедња да место. једне пушиш дре? — Будало, кад припалим одједном две цигарете уштедим једну шибицу. Сада ваљда разумеш. Што је време топлије тим ти биваш глупл»И— Већ кад је реч о топлоти, хзјде, брате, еамном да купим три до четири термометра. — Шта ти сад пада на памет! Шта ће ти толики термометри? — Дз мерим температуру. — А зар ти зато није довољан само један термометар? — Да, ако је температура умерена, али кад су велике врућине, један једини није довољан. — Што си се попео на тај астал? — Чекам „двојку". — Ала си шашав! Мислиш, „двојка" ће да ти прође преко собе? — Знам да неће. — Па зашто онда чекаш „двој Ку" ту на столу место на улици? — Па стога што не пролази ни улицом.

Боси: Свилеии комбинезони и шарене материје сада се носе само у селу и тамо су јако модерни зато не крећи на село без ових реквизита . Мадам Анђи: Деројчице уче балет а мушкарци пипиревку. Само су те две игре у моди. Станојки: То је бар лзко. Ти ми пишеш да би радо живела у вароши. Дај оглас у новине да би се трампила са неком беогрђанком. Она да чува овце а ти да живиш у Београду. ПлеменитоЈ: Из свега се види да заслужујеш то име. Отела си жени мужа па када је остао „шворц" ти га великодушно враћаш жени. Урадила си тачно по рецелту па не знам ?ашто ми се обраћаш.

Чик логодите, који, од ове тројице нијв ллатио цех у кафани! (Одговор у идућем броју)

♦©♦

— Ама оставите ви то на миру, господине Момо... ♦•♦

— А то је Адам, мој најзнаменитији предак.

— И све то сам сама научила. — То је врло лело од вас, да никоме не при« писујете кривицу! - '

\