Бодљикаво прасе

Страна 6

БОЦЉИКАВО ПРАСЕ

Број 83

НИШТА БЕЗ МЕТОДА

Проклети повериоци Риста је чувени београдски лаф. »три пут«. Али онај на вратима ји се није одликовао великим ју- ре — рече он место збогом. РиДо душе грива му је мало от- не хтеде више да звони већ по- наштвом. ста се сав срећан врати у трпе- при ј атеља Ђоке. Беше он лекар,

Реците што год вам је воља, али ја сматрам да је метод свв и сва у животу. Ево пример мог

пала, то јест почео је да ћелави че лупати из све снаге ногама у Међутим играчи, који нису зна- за Р и ЈУ ал тамо нигде никога. »-то али он не попушта. Држи се као врата да је све грмело. ли у че му је ствар, чувши вику и чист. Ни пара ни карата. што приличи правом лафу. Води — д а ни ј е ПОЛИ ц И ј а — узвикну Ристино запомагање, покупише Хало, где сте? викну он. љубав, игра покера, а понекад у ома извозник који је лепе паре паре у џеп и карте бацише у кло- У зло Д °ба се из ординације зазарадио на покеру а још лепше зет па се разместише по ординана коцки. цији, кобојаги чекају на ред за — Идем да видим — уздахну преглед. Станко се чак скиде па Риста и диже се. остаде наг до појаса а под мишКада је отворио врата има шта К У Г УР Н У термометар. да види. Сотир! И то бесан као За то време је Риста стењао и

завири и у своју ординацију. Заборавио сам да кажем да је Риста лекар до душе без пацијената али тек лекар. Велика је тајна кога он лечи и како али је сигурно да не лечи себе. Када је зимус био болестан од инфлуенце он је одмах звао свога пријатеља др. Раку, видно уплашен за своје драгоцено здравље.

врло спреман, специјалиста за болести уха. Али шта би њему вредело да је спреман, кад не би имао свој нарочити метод којег је се стриктно придржавао? Да ствар буде јасна: мој пријатељ др. Ђока био је у стању да себи су се сакупили али сад карата прона< _ е паЦ и јеН те где год то биније било а поред тога ! ~

чу Станков глас: — Овде смо1 Прошло је дуго времена док

рис, сав дрхти од љутине. — То су хохштаплерски манири1 — дрекну он. И ти си дох-

— Друже, помагај, ватра. Хо- тор! Варалица си ти. Дај паре и-

*у да изгорим...« — Јој гледај добро, да није нешто друго. Страх ме је... — Какав си ти лекар када не знаш да констатујеш грип? чуди се Рака а Риста само цвокоће. Елем, тај и такав Риста је био лудо заљубљен у Стевку удовицу која је имала дивну ногу и још дивније имање на Вождовцу. Оно јест да она није била баш зелена, то јест није била више младуница али је имала доста пара а Риста није више ни тражио. — Док јој трају паре, траје и моја љубав а после ћу да горим као мокро Кебе — говорио је он у своме интимном кругу који су сачињавали доктор Пеца, хирург Веца и Ленка, звана »експрес« иначе је била позната као блефер на картама и чувена коцкарка. Поред тога Риста је имао и другу пасију на коју је трошио сву зараду од госпа Стевке. Та његова пасија био је — покер. Страшно га је играо и још страшније губио. Али све га је варала памет да 1*е да се окрене карта зато се сваки дан »вадио« и све дубље тонуо. Није чудо што је на све стране био дужан и ружан. Нарочито му се попео за врат Сотир, спекулант од кога је узео већу суму новаца »до сутра« али то »сутра« век четири месеца неће да осване па Сотир почео да досађује сваки дан. Прво телефоном а после и лично. Ристи било испрва непријатно али после огуглао и сасвим је свеједно дошао Сотир или не. Али и овај променио тактику и почео да прети и виче па мука жива. Господин човек, доктор, па да га јуре повериоци. Зато је скинуо таблу и објавио да се преселио У унутрашњост, а хаузмајсторки је дао добар бакшиш и објаснио да пушта само сигурне људе. За данас је заказао партију покера. И то све парајлије. Ако хоће »1=,ага« може да се узме доста. Набавио, »Пјатникове« карте пошто га »Модиано« не служи. Спремио мезе и пиће па сад чека да дође друштво. У три сата сви су били на окупу и игра је почела темпераментно. Али карта не*1в па неће. — Чим мени не вади кента видим ја колико је сати? — поче Риста да шапуће али игра иде својим током и он је вев изгубио скоро сву готовину и већ се спрема да почне на »креду«. У томе нз улазним вратима зазвони звонце али Риста »густира« карте. Погледа: прво кец, па осмица, па опет кец, па кец и још један кец. Каре кечева! Ристи задрхташе руке. Сад или никад. Пет велики и он викну

кукао и напослетку се сети па оде у собу и донесе један свој апарат који је баш пред рат платио 6000 динара. — Ево ти ово и носи — про-

ли Ку те удавити. Рекавши ово Сотир га зграби м УЦв °н, а Сотир узе апарат, доза гушу и упаде у собу. ^ро разгледа и пође.

»ну« је био покварен. — Имао сам каре кечева — кука Риста. — А ја феш-ројал подсмева се доктор Веца и остали прснуше у смех. — Ко ти је, брате крив, каже му Станко. Ја сам се толико уплашио да ја мајци до краја рата

— У помоК — закука Риста ко-

Важи, извадиЈку бар пола па- нећу заиграти.

песници

При коментарисању разних догађаја из живота рано преминулог песника Војислава Илића, његов побратим, књижевник Јанко Веселиновић исприча дружини, која се често састајала у подруму Мите »Клековаче«, следећ^ анегдоту: — Дан је био врло ружан. Небо покривено сивим облацима из којих прскаху ситне капи. Пошто смо завршили партију »таблића« (треКу, коју је тога поподнева изгубио) Ро;л устаде. — Куда ћемо? упитах. — Хајдемо до штампарије. — Зашто. — Да тражим мало пара. — Пођосмо. Он ћуташе неко е, — Ово је гадно! рече он наједаипут. Нигде човек гроша да нађе!.. Тражио сам од неколико њих данас — па ништа!.. — Нека те то не једи, геније. И ;а болујем од исте болести, па ме ево опет жчва и здрава! Он се насмеја. — Знаш ли шта? — Шта? — Хајде да продамо :аЈЈ~ спјм-.: . — Коме? зачудих се ја. То је генијална идеја. Али коме? — Коме било! Уверићемо га да онај камен, који ^е нам захвално потомство свакако подићи, вреди најмање пет хиљада динара... — И он ке дати, мислиш... — Бар двадесет динара. Али би то лепо било, изненадити Одбор за подизање споменика једним оваквим писменом: »Ја, Војислав Јов. Илик, продао сам г. Н. Н. трговцу из Београда мој споменик, што ће ми се после смрти дићи, а за суму од двадесет динара...« — Вредело би. — Како да не! Прво бих ја бар штогод видео од те моје посмртне славе, а друго — како бих само изненадио господу одборнике! — Јесте — рекох. Они се устумарали. Узвикују*,и »Војислав је био геније. Срамота (не грдна бити ако потомству не оставимо бар какав било видан споменик. Него да му направимо бисту од бронзе и да је поставимо на какво видно место...« и т. д. И тек они пали у ватру — а брат Кифта, тај Н. Н. па туп пред њих са твојом признаницом. Воја се окрете и поче смејати. Па тек рече: — Гадно!.. Шта сам пута дошао у шкрипац што гроша немам!.. А после смрти — споменик. Него и право је! Ја мојим песмама а ти твојим »говедарским приповеткама« нагнамо их по не-

ки пут на плач — па им се после смејемо. Нека се и они нама насмеју! У том стигосмо пред штампарију. Он уђе у благајну а ја остах чекају^и. За мало, па се Воја врати слежући раменима. — Шта је? — упитах. — Бога ми чврсто! Не дају... — Да ја окушам срећу. — Где? — Кол књижара Валожића. Смислио сам не'-•јто да га тронем. — Па што стојиш, кликну Војислав. Полази! Кад дођосмо до књижаре он ми рече да сам уђем. — Ти си стражарио пред штампаријом, вели, ја <>у овде. И тако одох, Наумио сам био потражити 30, али поисках 40 динара. Валожић каваљерски извади четири новчанице по 10 динара, па ми их пружи. Као из топа ја излетих из књижаре, а Воја ме стреља оком као да би хтео да ми на лицу прочита шта је било. — Уура! рекох, журећи да измакнемо од књижаре. — Браво геније! Твоје су приповетке златне а не говедарске... Него, знаш шта... Теби ^у продати споменик. Недам да се којекакав ћивта ћари. Боље ти... мој си човек. — Море шта ће ми којекакве каменице? — Ама узми болан! Оно... не треба ти, али опет узми. Ево — шконтирам... за тебе ћу дати јевтиније— Колико? упитах, бојаги, озбиљно. — Дај банку, па нек је срећно! — Најпосле, да те скинем с врата, хајд! рекох достојанствено — и поделисмо оних 40 динара. Чим виде две банке у рукама Воја подвикну: — Сад те опет бијем! Напред у »Дарданеле«! Не знаш како имам среке у картама, кад имам новаца у џепу. И кретосмо храбро у мејану. — Дакле ја сам купио твој споменик? упитах. — Сасвим. Уосталом ти си једини који би то могао учинити. Ако треба и писмено да ти дам? — Не треба! Доста је твоја реч... — Онда Јанко, ако ме преживиш, јави се Одбору и испричај им ову причу, а ако ли ја тебе преживим ја ^у се јавити, ако ничега другог оно приче ради!«

ло, и то на врло Једноставан начин. Кад би, неком прили|<ом, сусрео неког свог пријатеља, после већ конвенционалних поздрава и питања, почео би да му говори ствари без везе: »Врека сутра кибла смаже«. Наравна ствар, тај несрећни његов пријатељ на би разумео ништа, а мој ће вам се доктор, пошто би два три пута поновио исто, направити страшно брижан: — Али је ли могуке, не разумеш? Па ти добро не чујеш, драги мој, реци ми искрено, да ли т инекад шуми у ушима? Пријатељ би одговорио »да« а овај би му саветовао један темељит лекарски преглед, али без одлагања, одмах, није било више времена да се чека, одмах да не буде сувише касно. — Срећа твоја што имаш пријатеља специјалисту за те болести. Не брини, биће све у реду. А ја ^у ти направити цену специјално за тебе. Само 500 динара по визити. Хајде, журим. Довиђења, али не шали се главом... сутра одмах! Тако два, три пријатеља дневно. Посао је ишао не може бчти боље, тако да вам мој пријчтељ Ђока поче да дегенерише. При/лззио је сада и обичним познаницима, онда је заустављао особе које би видео једанпут у животу а најзад поче да ословљава и сасвим непознате. Тако се једног дана обрати неком човеку са сламним шеширом: — Куваљ штове, сузим дођеш? — Крупан мокро виси. Мој се пријатељ Вока на такав одговор пренерази. Али, мислећи да је рђаво чуо понови игру: — Крати зобуљ купус шиша? — КарфијОл. А мој доктор се онесвести. Али хтеде да б4ци и последњу карту: — Локотруба, свира чорбу. — Троглед мути прасе. Двојица међутим нису стигла да сврше разговор. Два човека у белим панталонама, који су присуствовали последњем делу разговора, приђу непознатом у сламном шеширу и пажљиво га допрате до болничког аута који је чекао иза ћошка. Изгледа да је тај био неки одбегли лудак. Најинтересангчије је то, да су та два човека у белим мантилима одвели и нашзг др. Ђоку и поред свих његових протеста и правдања.

Н И ДИНАМИТ Н Е ВРЕДИ

Један очајан муж пита, којн најсигурнији начин да ућутка сво.ју жену. — Мој ујак је за то употребљавао динамит. Али пре своје смрти поверио ми се и рекао да то није донело никакве користи. Свака жена, коју је експлозивом бацио у зрак, претварала се у хиљаду парчића који су и даље

беспрекидно говорили. Деда ми је, међутим, имао свој специјални метод. Загњурио би жени главу у лавор пун воде, али оно непрестано гргљање што је и даљним брбљањем проузковала, било је сто пута горе. Већ сад причају и под водом, џабе беше и то. А оно „глу-глу-лу" страховито иде на живце.

Да најзад женама запушим уста! Има већ 32 године како проучавам то питање, па нисам доспео ни до каквог резултата. Али, мислим да је најефикасније сретство: не слушати их. Док нам оне пробијају уши брбљањем, решавајмо у себи укрштене речи и ребусе. Није баш лака вежба али се тиме изоштри ин-

телигенција и решавају два ребуса одједном.

Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач: »Просветна заједница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧА«, Београд, Крвљице Наталиј« бр. 100.