Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Од кад се памти две ствари су тровале човеку џивот: прво пријатељи, а друго бриге. Пријатсљи никад нису на одмет нарочито ако неће да вас искористе. Али где да нађеш искрене пријатеље јер сваки је данас саио зато пријатељ да би од тога видео неку вајду. Зато где год се окренете свуда само пријатељи. Просто поплава пријатељчтва. Месар ти даје све из пријатељства, пекар ти пече хлеба из пријатељства, бакалин ти кајшари на мери из пријатељства, дрвар ти из пријатељства даје иање дрва јер хоће да те научи на штедњу, породица те оговара само зато што ти жели до-

о- џ бро и тако редом. АУ као што не ваља јако зашећерена кафа, исто тако не ваља ни претерано пријатељство. Зато се свет иајвише секира због пријатељства и пријатеља. Уосталом и пословица вели: чувај се пријатеља а непријатеља ћеш се лако сачувати. Друга непријатност су бриге. Бриге су такође од вајкада, нераздвојни пратилац човечанства. Још је праотац Адам имао бриге због Евине радозналости а већ његови потомци имали су више

брига него косе на глави. Замислите какво је бриге имао Ноје кога ће све да прими у ковчег јер је протекција захтевала да се приме многи угледни људе и спасу од потопа. Додуше, библија вели да није примио никога али судећи по данашњој генерацији биће да је Ноје многе прошверцовао. Због тих проклетих брига нама и требају пријатељи. Само су те наше бриге разноврсне. Док се једни брину где ће наћи стотку за хлеб, други се презнојавају где ће наћи де■

сет хиљада за насушну коцку а трећи целу ноћ разбија главу како ће неку робу продати по десетострукој цени. Четврти опет лупа главу како да доака коме непријатељу а пети смишља како да се освети професору што му је оборио сина — иначе обич• ну битангу —■ на матури. Из тих разлога цео наш живот се састоји у напору да се ртклоне бриге и да нађемо краја томе. Јер једино сретство да се ослободиш брига то су пријате-

љи. Било као потрошачи или зај модавци, било као људи чија реч важи. Невоља је само у томе што данас већина људи, то јест не већина него сви, желе само такве пријатеље који ће помоћи а нема таквих које желе својим пријатељством некога да помогну. Ту је чвор и то је главна брига. Дошло је дотле да је данас главна брига избећи све пријатеље и све пријатељске одиосе јер је то једини начин да се умање бриге које просто хоће да нас угуше. Јер да нема пријатеља, не би било ни брига. Зато нека вам је први корак да се опростите свих пријатеља па сте онда на коњу.

Досетљивост мсит Лермце Перицина мајка родила деојке. Отац му рече: — Хајде Перице, иди јави учитељу да си добио две сестрице и да нећеш сутра у школу. — Добро тата. Але ре^и 1\у да сам добио само једну сестрицу. — А зашто, Перице? — Другу хоћу да оставим за једну другу прилику! —ОЂак: — Тата је рекао да вас поздрввим и да вам кажем, да нисам био два дана у школи, пошто см био болестан! Учитељ: — Збиља? А шта ти је било? Ђак: — Е то ми тата није рекао! — Разумете ли се у музици? — Сасвим. — Шта свирам сада? ] — Клавир.

Како мали Перица замишља

— Да сам се пре десет година њоме оженио — била би ми превише дебела. О П Н Л А Д А Извади ковач усијану поткови- Ковач узе стотку, лизну је, па цу из ватре. је стави у џеп.

—О— Човече, шта си урадио са књигом »Како да доживите сто

— О, ала из ње бије врелина, рече сељак, који је чекао да му се коњ поткује. — То није ништа, одговори ковач. Ако ми даш стотку, ја ^у је година«? лизнути. — Ваљда не мислиш да ^у до— Е, вала, даћу ти. Баш да ви- зволити да се та књига повлачи дим ту силу од језика, рече се- по кући док је твоја мајка код љак и пружи му стотку. нас у гостима.

— Али забога зашто се и ви не смеЈете! — Хм! Како да се смејем својим вицевима! Ја сам карикатуриста. Женско лецкање Бонтон продро и у село _ . , У Паланци седи за једним сто- зијанки, пс може свашта бити| Старија госпођица радо се хва- ' ' ' лом у кафани, повеће друштво, а Претседник, да би се одбралила. Тако је једном приликом између осталих и претседник је- нио, брзо рече: својој млађој приЈатељици при- дне сеоска општине са женом. — Ј а браКо, кадгод се вратим Како су сељаци сад општи пред- с пута( све П0 штено испричам жемет пажње због њихове директне ни , На то му ДО даде она| први: — Мој отац је био виши инжи- везе с природом, сваки из друњер у Генаралној дирекцији же- Ј® нешт ° п Р*1 а ™° ја 7«"!.•'ПричаГоГо" што^Гуч. * и голицаво да каже овом прет- ,а Р а " им - причам оно што Је учлезница1 ставнику села. тив °' а што ни ' е ' несмем Д а Ј°1 — Гле, одговори јој пријатељи- Један, између осталих, обрати п Р ичам < 1 е Р и Ј а знам бонтон! ца, зар Је тада већ било и желе- са п Р е т се Д НИК0В0 ) жени, речима: < ф > — Припазите, госпођо, на вазница? шв( . мужвЈ ј е р он вачито путује, — У некој гужви некакав госпо* ® * а возови С У пуни ових црнобер- дин са Н аочарима и богатим ланцем од сзта окрете се љутито ј»дном дечку и рече: — Мангупе, ти си дирнуо »струк« моје жене. Онај дечко рече: — Ја, господине? Претресите ме!

ВРЕМЕ ЛЕТИ

Моли Тириир с&е $на — Шта ради кокошка кад снесе јаје? — Тада прави рекламу, господине учитељу!