Бодљикаво прасе

I

СОДП ј ИКАВО прасе

„МОДЕРНО"

— Није баш луксузно, али ако вам нешто трсба звоно је при руци.

'— Јеете ли увек настулали са слоновима! — Нисам, док нисам постао кратковид, имао сам циркус бува.

Професор Мика историчар

чекивано: кнез Лазар паде — с клупе се за време часа ништа не склања, Пери^у — кнез паде с коња. Срби су помислили да је кнез већ по — по лицу ти се Спасоје, види да тв ништа од свег овога не занима — погинуо и почну — спремати књиге за излазак сме се тек онда када звоно зазвони — почну бежат. Тако је веХ у подне завршена битка коју је народни гуслар опевао овим речима — Сад +чу ја теби, Ђорђе до^и и показати за све твоје безобразлуке! За данас доста! А ко идућег часа не буде умео да понови од речи до речи што сам данас рекао, добиће јединицу! Удариле илинденске врућине, је уосталом и традиција, исушиле све живо, Комбинације, прогнозе и спекулације. Све то вене под жарким зрацима немилостивог августовског сунца које пали и пече. Ова суша и велика жега нарочито су опасне по брачни морал и верност, јер не потоји осетљивије и нежаије биљке него што је верност. Њо] шкоди велика влага, али далеко више суша и жега, јер се брзо осуши и свене и после може само да се сади нова, пошто је верност кратковечна биљка. Али много више од верности ове врућине угрожавају џепове. Иначе суви, они се на жеги тако окоре да се у њима грош не може сачувати. А баш у ово доба плаже и бостана човек има највише потребе за парама. Нарочито млад свет. Већ кад споменух бостан, морам да констатујем да су многи нестрпљиви обрали зелен бостан само зато што им језик бржи од памети, што не слушају старијег и паметнијег јед желе да се истакну и падну у очи. Ал навикао свет на лубендињу и на дупло везано, па веруЈе да се у овоЈ суши може добро проћи са тим си• стемом. А греше. Лубендиња је давно изашла из моде а и они који играју на дупло везано одавно су остали шворц и увидели да то није добар систем а још мање сигуран пут за зараду и добитак. Ал' шта да се ра-

— Шта)! Триста динара си дала за тај шешир! Па то је грех. — Не брини се. Тзј грех иде ка моју главу. На исти калуп — Зашто си добио слабу оцену из немачког писменог задатка? — Па знаш, ја сам се при писан.у задатака строго придржавао оног нашег правила: Пиши како говориш.

Деси се пре неки дан госпон Пери док је терао точак, да неки други бициклиста налети на њега, обори га и продужи мирно да тера даље. Један пролазник, врло пажљив свакако, притрча јадном госпон Пери и помогне му свесрдио да стресе прашину са одела. И за све време претеки драо се на оног бициклисту који се удаљавао: »Захвали Бога што си нашао да обориш једну јадну будалу, али да се то мени десило!...« А јадник госн' Пери мораде му се још и захвалити.

Помаже лагати Донео Ера две-три вреке чисте то зеленаш баци љутито ону препшенице на вашар. Наиђе неки гршт у врећу па подвикну Ери: тргсвац, захвати прегршт жита у — Море, Еро! Кад ја већ кушаку, па рече Ери: »Море, Еро, у дим твоју муку, зашто је бре, куовом твоА Житу има кукоља! диш и ти? — Па, помажем ти ла— Има, господине! — одобрава гати, господине! — одговори Ера. Ера. — Па, има море и горушице! Најтачније тумачење Име, господине одговара Ера. На _ Професор ботанике гумачи двл цима: — Пазитв Сви овамо, из чега се састоји свако дрво: прво, скинем ли капут, то је кора, а ззтим скинем ли прслук и кошуљу, то је лика. А шта је онда све ово друго што је остало? — Дрво, одговорише ђаци,.. — Тако је, види се да добро мислите, а сада идемо даље... —О—

Професор Стева који је предавао историју био је један од оних наставника, чији се час са задовољстзом очекивао. Према ђацима био је претерано добар, волео их је све без разлике, опходио се више као друг него као старешина, опомињао их непрестано, али никада ниједног није казнио. Његови часови били су необично интересантни. Тако је његово предавање о Косовском боју, по прибелешкама које су у оно доба »хватале«, дословно изгледало овако: — Децо, мир! — Последњи пут смо стали код — врата затворите ви тамо — код Косовске битке — сасвим Стојанови^у, сасвим затворите! Срби су се борили на челу са СвОјим кнезом који се зваше — Гођевац, тебе као да не занима много шта ја говорим? з&аше Лазар. Битка је била на Косовом Пољу, а то значи — ако је коме од вас до игре нека иде напоље? — значи да је на њему било много Косова. Турски султан Мурат био је вев на Косову с војском и, пре него што ^е почети бој посла Србима посланика с условима — Дај ми, Драгомире, тај перорез, зар је сада време да се секу клупе? Да се пОкоре и предаду, — шешире, Марко, треба бставити у ходнику, а не да сада сметају и теби и твоме другу до тебе! предаду оружје. Кнез Лазар је одмах сазвао

своје доглавнике на саветовање и његов одговор је гласио — Јованови&у, помакни се мало у страну да видим шта ради тај иза твојих леђа — одговор је гласио да се неће покорити. Цар Мурат није имао шта друго да уради него да нареди: — Живане, изуацићу те кроз прозор, ако се још једном окренеш! нареди да битка почне. Битка је почела ујутру. На заповест кнеза Лазара — Не смејте се ви тамо, у углу! — Срби су се брзо спремали и дали јуначки отпор. Срби су се храбро борили — а ви? Ви сте у последњој клупи прави неваљалци! и победили би сигурно Турке да није — магарца, као што сте ви у тре^ој клупе нема нигде! — да није султанов син који се звао — Богољуб опет не пази — Бајазит, кренуо одморну војску и Зашао Србима иза — иза тебе, Стојане, опет нешто шушка? иза леђа. Ипак, и та одморна војска не би могла ништа да учини противу српске храбрости која је извирила из — тог бууака опет неко гунђа! — из њихове љубави према слободи, кнезу и отаџбини. Тада се нађе срамни издајица — Миливоје опет нешто шара по клупи — по имену Вук Бранковић. Вук је извео своју војску, а остали су се поплашили и збунили. Још се тада деси нешто нео-