Бодљикаво прасе

БОДО*КД0О пт-лее

Равајло се суди

Јопет сам моро дупаднем у Кајшарске руке па сам се боријо али не помаже и Зато одем код двоката и Кажем не жалим вала ни краве да продам али оћу. Да га гоним до божЈе куће и двокат ми каже да он галантира да ће га добијемо и Тако ]а тужим Алексу кмета. бре Ооће бити неће бити Повуии потегни и ми дођемо до суочења и ја нудим заклетву а мој двокат виче каква бре заклетва какви бакрачи него ћемо ми овако с полиграфи дистерамо ствар на чисто а после ми мига соко и шапће зар си бре луд да правиш фалцификат и кривоклетство за три иљаде динара и Ја се пишмани.

ди кад младеж никад неће ла користи туђе искуство, већ мисли да све боље зна, па кад се опари оно онда криви друре за сво] малер. Али никоме ниЈе горе на овоЈ врућини од ћака који су показали слабе резултате па мора да полажу у августу. Они нити могу да оду на плажу а још мање да уче код куће, јер шта им вреди што гледају у књигу када из главе више испари него што могу да науче. Жега све већа, плажа све лепша и интересантнија, а испити све ближи. Лј >ка жива. Зато би наставници морали да имају увићавности н да не истражују баш много од ових малерозних ђака који на овој припеци треба да испеку знање. А ко је још на летњој жеги нешто научио? У најбољем случају може да опрљи кожу на сунцу или да промукне од хладног шприцера. То су једине користи од жеге и запаре коју паметан свет избегава, јер после сваке жеге долазе олује и иепогода које паметне освеже а будале и неразумне упропасте. 0во особито важи за бракове коЈи су као и јело на врућини, склони квару, па мора да се много води рачуна на овој жеги да г- I ч покварили. У нормално време бракови су стављани на лед за време лета, пошто су муж и жена одлазили у бању. Али сад нема тога вентила па зато треба и много више опрезности.

Пита ме судиЈа смем ли да се закунем а Ја врдакам па ђа овам ђа онам а не прнлазнм близу крст. Оно јес да сам понео у појас Један камен због зашто ако дође до заклетву мош се кунеш како оћеш и опет ти неће ништа буде јербо све иде у ону каменицу ал за суд се плашим Јер ако те увате у таку варанцију и подвалу стрпау те у бајбок зато Ја кажем судији да Нећу мешам бога у сваку залудницу, а судија ми каже па ти се малочас нудијо а Ја му велим па То Је због тога што се нисам договориЈо с мога двоката и тако ти ја изврдам од заклетву а судија ми каже е Онда буразеру мора Додустанеш од тужбе јербо немаш доказа а Ја намигнем на двоката а он само трепће и Ја већ видо да сам уредијо ствар па му подвикнем што ми је подвалијо а он каже море ГлаЈ си посао има га гонимо на пелацију и касациЈу само ће скупо Днспадну таксе а Ја му кажем море равајло ће плати Замлела се пара саио ме брине ово што је Опекла звезда и оће дизгори курузе а сељак је обро зелен бостан ако не буде куруза ал ме Јопет теши што је било толко шеннце Ко што н епамтим и Јопет ће се извади штета али за сено ће запне Јербо ова суша све изгоре ал Воће је родило све се ломе гране и Ту ће се извадимо на шљиве и вино па зато и ако

не роди куруз биће берићете и за нас нема зиме јербо нам је секира упала у мед и ми нисмо луди да је вадимо. ваш раваЈло Ко је криз? На крају школске године долази инспектор у гимназију и присуствује часу из српског језика. Инспектор пита једног ђака: — Реците ми ко је написао »Горски Вијенац?« Ћутање. Инспектор се обраЦа целом разреду: — Ко зна да ми каже ко је написао »Горски Вијенац?« Опет Кутање. Инспектор потиче: — Један Црногорац! На то се лено диже један плеФ>ати огроман ђак, тамо негде из последњих клупа: — Божја ми вјера, господине инспекторе, ја" нијесам! Сав црвен од љутине због оваквог незнања, инспектор скочи и изиђе из разреда. У професорску канцеларију улази љут и трескајући вратима узвикује: — Е, ово је страшно! Замислите, господо профвсори, ја питам ко је написао »Горски Вијенац«, а јвдан мамлаз ми одговара »Божја ми вјера, ја нијвсам«! На то (\е професор математике бо)ажљиво реКи: — Па што св љутите, господине инспекторе, можда и није баш он?..

— Видите пи, Мици, шта се скупгм под крсоетом, када не чисти сааки дам.

погодио

— Ти имаш 3 јабуке, а брат ти одузме дае. Какаа *е резултат бити! — Туча, господине професоре.

Професорски изговор

Нешто из штедње а нешто стога што се разуме само у своје Лична дефиниција На испитима из Грађанског права пита професор кандидата: — Реците ми шта је то брак. Кандидат, младиК врло безазлона изгледа одговори сасвим својом личном дефиницијом: — Брак је сан слободног човека. Професор на такав неочекивани одговор поново запита младиКа: I — Према вама шта је то слобода? — Слобода? То је сан жењеног чоаека. —О— Ујаче! Заборавио сам новчаник код куКе. Можете ли ми позајмити 1000 дмнара. — Не могу. Его ти пет динара за трамвај да идеш до куће по новчаник. —ОПолицајац, који је крадљивцу ноставио замку и неколико часова чекао да га ухваТи у моменту када упада кроз прозор: — Упадај, ве^ једном, или ми се губи с очију. —О— Шта видимо изнад себе кад је лепо време? — Небо! — А кад киша лада? — Кишобран!

књиге, тек професор Аца купи један врло ружан кишобрац. — Страшан је забога, реки му жена. А он да би се оправдао збуњено Ке: — Па, употребиКу га и онако, само кад буде падала киша.

— Замисли, о*а| ме беаобра}* ник Јоаа, упоредио < крапинским прачовеком. — Ех брате, гретота што уареди поко|ннка кад му ни|е нмшта ирив.

Пакост

Једна стара уседелица Оде да посети зоолошки врт и застаде пред кавезом једног лава, који поче одмах одавати знаке неког немира, нервозе. — НевероватнО је узвикну не млада госпођица, к^о се ове животиње узбуђују кад осете мирис свежег меса!

/I © п ©

ЕР II: