Бодљикаво прасе
БОДЉИКАВО ПРЛСЕ
ОД НЕДсЉЕ у ОПШТОЈ ГУЖВИ ДО НЕДЕЉЕ
НЕДЕЉА, 29 АВГУСТА ^ ^^ Данас је био први свежи дан, после запаре и жеге која је траД/ јала шест недеља. Цео свет ода^ иуо а Паја »Мута«, пензионер и I ј^4 бећар, почео да кука: 1-цТч — Е ' ^ рате ' ништа ® ез пвта... Ве^ч сам озебао и ухватио кијавицу. — Па до јуче си кукао како те уби жега и стално си молио Бога за кишу — нападе га Ђока, звани »Сукњати«, иначе футбалски тренер. — А какав бих ја био човек ако не бих мењао мишљење — насмеја се Паја. Када је топло ја желим кишу, а када је хладно ја молим Бога за лепо. Ем ми прође време, ем Бог гледа своја посла и не слуша ме па смо сви задовољни. ПОНЕДЕЉАК, 30 АВГУСТА Госпа Мица је богата распуштечица у »најбољим годинама«. Бар гако она вели. Нема што кажу ни кучета ни мачета али зато има дивну вилу на Топчидерском брду, са великом баштом. Висок парте р а доле у сутурену кујну, шпајз, девојачку собу и подрум. Одем пре неки дан послом код ње а она преноси кујну, из сутерена у досадашњу трпезарију. — Шта то радите, ако Бога знате? — изненадих се ја, а она се само смешка. — Мајсторија козе пасе... — Зар Вам није жао паркета и молераја ишчуђавам се ја а она ми вели: — Како да ми није жао!? Душа ме боли! — Па онда зашто? — Зато брате, што хоћу од четири собе да направим три да ми не би узели за неког. Нећу да кварим свој конфор... Има жена и право.
— Хеј ви! Ево вам друга лопта, шта се мучите!
Он се асиГураа Карте за концерт бечке филхармоније биле су распродате неколико недеља унапред, јер је дириговао чувени фуртвенглер Пре почетка концерта ступи у уметничку собу директор. — На каси се људи, просто гуше! повиче он. Фуртвенглер се слатко смејао: »Ја имам своје место стајања«.
пријатељ, ина-
УТОРНИК, 31 АВГУСТА Прича м че професор — Био овиу дана упис ђака у мојој гимназији па смо том приликом скупљали прилоге за ђачку трпезу сиромашних ђака. Дође један познати газда да упише своја два сина. Када плати уписнину, ми га упитамо хоће ли што год да да за ђачку трпезу. Би му, очевидно непријатно али се брзо прибра и рече: »Дајем сто динара! Када он који има три палате даје ето динара колико треба онда да дају сиромашни родитељи толике деце. Видим да је и директору непријатно, али сваки се прилог мора поштовати па ућутасмо. Још је он ту стајао, када дође на ред једна сиромашна удовица чији син'не плаћа школовање. Њој и не споменусмо ђачку трпезу али она одреши из мараме неколико банкнота па пружи петстодинарку. — То ми је све, али знам да има деце без ичега а данас је све скупо па примите и од мене ову сумицу... Богаташ ј е само презриво погледа и дуну на врата а мало после га чујемо како у ходнику гласно каже: »Сад се свака шуша хоће да кеса са мном...« СРЕДА, 1 СЕПТЕМБРА Маша порезник оженио се сељанком. Није да кажете из љубави већ из чистог рачуна. Видео | човек да је то у моди па нашао проводаџију у лицу Стеве млекаџије и пролетос се венчао... До душе са »младом« није излазио у друштво али се опет хвалио и био јако задовољан. — Оно јес да не уме да држи жур и игра реми али када умеси проју и хлеба, то је брате умешено и урађено! — говорио је он. Већ смо почели да му завидимо када он вечерас дође сав зајапурен.
РОДИЛА МИ... Родила ми башта У њој има свашта Ал највише машта И док ветрић пири Машта ми се шири Машта гране свија Обмана ми прија А шапат ћарлија Ал' срце ми зебе Зашто лажем себе Откад свет се сазда Тако беше вазда Лаж Је бипа газда А тек пред крај чиг Дође и истина И у мутној води Лаж боље роди Јер то је у моди И док ветрић пири Свуда лаж се ш«^"
ПЛАЖИ Служила си целог лета Као бања младог света Омладина ту је угасила дерт И за многе цуре које жмарци сврбе Ту је започела испод неке врбе Ил' озбиљна љубав или само флерт ЛЕТУ Ти си обмануо многе наше наде Због твоје врелине још се многи хладе А сунце изгоре скоро сав кукуруз Ал када се добро о свему промисли Баш су тебе џабе са грдц>ом претисли Неки криве лето, већ само баксуз ЧИНОВНИКУ Кад бих ја нови сад календар сково Црвено бих теби одмах дао слово За све што ти мораш издражати сам А увек ти ведро и весело лице Што си давно ти без повишице Ти си очеличен као прави коњ. ШПРИЦЕРУ Ти си пиће које продужује век Негде расхлаћује а негде си лек Чак и код намћора правиш добру ћуд Ал' та медицина није више снажна На све стране сад се праве вина лзжна ко шприцер пије, пијан је ил луд
— Најурио сам... — и при том употреби један израз који се обично не говори у озбиљном друштву. — Кога си бре најурио и зашто? пита га Ствја кафеџија. — Ону Милојку. Нашли мене да раде и фортају. — Зар тебе да »раде«? — задиркује га Мика геометар. Ти си стари лаф... — Море остави. Обе^авали и жито и кромпир и воће и маст а кад потражим прво им смвта киша па после суша. Док не наиђе згодна клима она сељанка би ми и душу појела. Али ја видо да је израђевина па батали. Зато не улази у рефену са сељацима. Заврши он и поручи шприцер. ЧЕТВРТАК, 2 СЕПТЕМБРА Ишао ја данас послом на Смедеревски Ђерам и када завршим посао уђем у трамвај. Ту се још некако може да ухвати место. Пошто нисам хтео да се возим до Теразија ја станем на платформи близу врата да бих што лакше изашао. На свакој станици свет је куљао и веК близу »Бостона« сви смо били пресовани као сардинв. Ту се у трамвај угура један човек са неком корпом патлиџана. Док није ушао у кола он је грмео што свет не улази јер напред има много места, али када уђе он се испречи на вратима и одатле је немилостиво гурао нове путнике вичу^и: — Где кеш бре стоко, видиш да се погушисмо... Кондуктер му примети да се баш он највише гурао а овај бата одговори: — Сваки ради свој посао...«
Важан
посао
— Морате се за часак стрпети. Тражимо за шефа једну цигарету! ПЕТАК, 3 СЕПТЕМБРА Моја кума Лела купила јутрос од једне сељанке педесет јаја и сва срећна дошла да се похвали Л* како је добила »међудневичка« јаја која ће да стави у »васер глас« и чува за зиму. /"Г • — Та се јаја одрже до Ускрса вели она мојој Сојки а она само клима главомКад око подне улете Лела код нас у кујну сва рашчупана и разбеснела: — Ју, гром је спалио, ала ми је подвалила... — Ко ти подвалио? — пита је моја Сојка. — Море, она сељанка са јајима. Замисли кумо узмем малопре једно да направим кнедлв кад оно мућак. Хајд друго, треће и тако излупам једанајест... Све сам мућак... Даље не смем ни да лупам, страх ме да нису све муккови... Него да ми даш једно јаје на зајам за кнедле.., Сојка јој даде а увече смо сазнали да је прича о мукковима била изговор да узајми јаје пошто она у »међудневничка« није хтела да дира. СУБОТА, 4 СЕПТЕМБРА Одем у биоскоп са женом. Рачунам да је право да је негде изведем. Седимо нас двоје и гледамо филм када осетих да ме дотиче руком по грудима. У томе " зачух глас: — Извин/те господине, позлило ми па морам да изађем... Погледах кроз она] мрак и угледах једну девојчицу од 15—17 година. — Хајде сине, пођи — рекох ја и помакох се. Па не само то већ се подигох са места да дете лакше изађе. Када се заврши приказивање филма, жена ме упита: — Колико је, богати сати? Ја се опипах за џеп ал сата ни од корова. Мени лецну у срце. Претражих све џепове али сата нема па нема. После се сетих да је крадљивац она девојчица у биоскопу, којој је »позлило «.