Бодљикаво прасе

БОДЉИКЛВО ПРАСЕ

НЕМА МАТЕРИЈАЛ ЗА ОГОВАРАЊЕ Госпођа Мари>\ позвала је госпођу Корик на разговор. Госпођа МориК почињв: — Шта мислите о госпођи Дугик? —Врло скромна жена. — А о госпођи ЈелиК? — Дражесна женица. — Шта мислите о госпођи гиниК? — Она има све добре особине. — Страшно, с вама је, стварно немогуКе разговарати.

Ж)

Филозофија кћерке — Зашто мислиш да би сада било најбољв да говорим са твојим оцем? — Зато што баш сада прегледа рачун моје кројачице и модискиње. Тошке на вашару

тебе!

— Да ли |е онај што нас прати бацио око на мене или на

— Свакаио на обадве: има два ока.

Незгода

ТЕШКА ПОСЛА — Зашто пијете толико? — Да утолим бриге. — А да ли вам то полази за руком? — Богами, слабо. Моје бриге, изгледа, умеју да пливају. НА ПРАВУ АДРЕСУ У једном салону обраКа се зрела, позамашна дама познатом банкару: — Колико бисте ви мени дали година? Пријатељица, која то слуша, шапуће другој: — Јеси ли чула? ОбраКа се њему јер зна да је тврдица и да увек даје мање од осталих. НЕСПОРАЗУМ У вагону седе господин и госпођа. — Пардон, госпођо, смем ли нешто да вам кажем? — Не допуштам, одговори дама. Не волим познанства у возу. А ако будете безобразни зваћу кондуктера. — Добро, молим вас. Ја сам хтео да вам кажем да сте сели на мој пакетиК са шљивама. »О« — Адам је био најсрећнији муж! — Зашто? — Зато што није имао ташту. Жена: — Има ли нешто у новинама о најновијој женској моди, Јоцо? Муж: — Има, али то те не^е интересовати, јер новине су јучерашње. ,

сеоник!

Рођаци: — Докторе, докторе, болесник Је повратио сав ки|! Писаја ми онај марноглавасти Равајло да скокнем на куде белиград због зашто је Велика Гослојина па је адет да се иде у намтетир, јаде лубендиње и целива икона. Ама зам изгутеја Кутеци док сам се возија на во) јербо навалија овеја гурави народ па салте тепа але по вагони. А за трепетљике и Геневеве ич нема да питујете због зашто од њи очи не мош да отвориш. Свака си уфатила пут, набутала си нешто убошчу и сате пцује и грди. Леле бошке, што сом чуо погани речови и пцовање, тој бре и у циганску малу не мош да чујеш. Ушеја неки бес у њи па не мош да зинеш а да те не поклопи и ипцује. Ал ако кад нема људи и мушке персоне треба проклете Еве да нам соле памет због зашто смо ми уредили ствар у состојаније јербо на куде Југославију једна женска је имала веКи утицај него пола скупштине а наш наро си внка: дуга коса кратка памет. Оно јес да сад женске немају дугу косу али опет не би рекаја да би ги се памет продужила затој што ги се скратила коса. Сподбија сам краци до Раковицу а кад тамо ич да се напраји. Салте неке бабе и чиче што жмијошу у ладовину. Питујем ги ја: А ди је бре вашар и литија? а једна баба си збори: — Е, мој брајко! Стекнаја си бели мустаћи а још памет неси стекнаја. Сг ти је свуд вашар. У цркву и на куде пијацу, у каЈЕДИНИ РАЗЛОГ — Но разумем зашто хођеш да се разведеш? — Зато што сам ожењен... »О« — Хајде, Милице, да се играмо обожавалаца. — Ја не знам шта )'е то. — Ја још мање, али мама каже да је то врло занимљиво! »О« — Ајде, жено, пожури се и спакуј ствари, сутра ујутро путујемо. — Јеси ли гледао ред вожње? — То нисам, али сам гледао у новчаник.

фану и на трговину, на кудв дом и на обра салте литијв су укинуте због зашто је народ пошашовеја па си мислује да с« и Бог аиди на купочики. — Такој, вело је тако — зборим си ја а себ си мислујем. Е, бре Тошке баш си замлатотина. Запеја си из бел свет и тепаја але по фургони да уфатиш на куде белиград вез сбога а кад там и туј му се изгубија траг. И такој ти несам одија под литију ал сам затој иосија литију по белиград и туј сам уфатија једну подобру везу ама ми се скупо уфати. О тој У,у ви причати у другу суботу због зашто поарчи сву артију на писување па сад морам да си одим у овеја централе. ваш тошке. Ђб-џмлка&о, Када наиђу „међудневниие" (време између Велике и Мале Госпојине) онда се остављају јаја у „васерглас" за зиму, спрема туршија, ваде капути из нафталина и траже жиранти за меницу. Сада се те традиције поштују уколико се могу да нађу потребни артикли, јер рат је донео многа ограничења. Па ипак, веште домаћице све нађу и спреме, само мужеви инају муке јер њихова је била дужност да нађу паре, односно жиранте, ]ер те робе више нема на лагеру. Просто смо и заборавили да је некад било могуће наћи паре на меницу. Нико и не покушава, а назив „жирант" потпуно ]е заборављен. Као рецимо „кринолин". Сећа се човек да је чуо ту реч, а да га убијеш не зна шта значи. ■ Али када су заборављени толики други лепи обичаји, као што су: гостољубље, поштење и племенитост, не треба нам ни овај јеврејски проналазак. Само ми опет нисмо на штети. Изгубили смо жиранте и менице, али смо добили трговце. Сваки ти сад са нечим тргује. Неки са намирннцама, други са вестима, трећи је ослободитељ, четврти спасиоц, пети телалип, шести по-