Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ОД НЕДЕЉЕ ДО НЕДЕЉЕ

^0

НЕДЕЉА, 5 СЕПТЕМБРА Цео јули и август све је кукал на вру^ину и запарину, а сада када је окишило и захладнело свет опет није задовољан. Вечерас нас ухвати онај пљусак и кога сам срео, он је, журећи псовао кишу. Нарочито је Сава порезник био љут. — Па то није страшно! — тешио га ја, док стојимо у једној капији и чекамо да престане пљусак. — Како да није страшно — љути се Сава. Зар ја пролетос изломи грбину риљајући и сеју&и у мојој башти па кад је било најважније ја сваки дан молим Бога бар за росу, а оно ни да кане. А сада када киша не треба ником она пада сваки дан. — Тако је то у природи — велим ја тек да нешто кажем јер видим да је човек у праву, а он ми вели: — Ова киша личи на главни згодитак на класној лутрији коју човек добија два дана после своје смрти. Од тога само наследници виде вајду... ПСМЕДЕЉАК, 6 СЕПТЕМБРА Моја комшика Савка љута као коров. Јутрос и не одговори на мој поздрав, па се ја мало и нагвутих. Када сам се вратио у подне, затекнем је код мојг Сојке. Реших се да је не поздравим, али чујем како плаче у кујни, па се сажалих и уђох. — Шта је комшика? — упитах ја, а она ми кроз сузе исприча да се посвађала са њеним Вељком, »Убио ме, закопао ме... заврши она своју оптужбу против мужа. — Па шта је то урадио? — питам ја из учтивости, уверен да се ради о некој ситници, а она поче: — Имала сам један зимски капут нов новцијат који сам чувала као очи у глави. Али он Вељи трн у оку. »Да га продамо, да га продамо« — вели он сваки дан и ја, најзад, пристадох. Дам му капут да прода па са тим новцем да купимо огрев. Кад синов — шлог да ме трефи. Он носи балон ракије. Шта. је то? питам ја згранута а он ми каже: То је мој огрев... УТОРАК, 7 СЕПТЕМБРА почеле већ школе, а за нас родитеље нове бриге и издаци. Мој синовац, мали гимназиста, натерао оца да му купи нову ђачку капу и овај се, добросрећник, издужио и дао тре^ину плате; а увече му син казао: — Замисли тата, професори нам рекли да не мора да се купује капа. — Па што не рекоше раније — вајкз се /Отац. — Ћути тата, боље што нису рекли. Бар сам дошао до капе... СРЕДА, 8 СЕПТЕМБРА — Јао, госпа Цачо, шта је са Вама? — поче јутрос на пијаци госпа Мица порезниковица да разговара са једном сувом и штркљастом дамом, а дотле је самном разгозарала. Чекали смо кромпир, и, наравно развезао се разговор. — Море, не питајте шта ми је. Невоља! И то све због оне аспиде Вере. Све ми је она наместила. — А зашто, зобогу? — чуди се госпа Мица. — Због зависти што сам млађа и лепшаТ (Ја се стресох). Каква ли тек мора да изгледа та Вела када је овај акреп млађи <и лепши?,.. — Оће то, оће — одобрава госпа Мица и оне почеле нешто шапутати и на крају чујем саме речи госпа Мицине: »Само право је да и ја нешто зарадим јер видите, данас ништа нема џабе«. — Ју, зар и ти да наплатиш. Мало сам те целу зиму дуванила и ранила, шушо једна...

•//

И за час се направи кркљанац да је и жандарм имао посла. ЧЕТВРТАК, 9 СЕПТЕМБРА Данас први дан давања дуваШк на по купонима па и пушачи и трафиканти у свечаном узбуђеШШт њу. Особито се пушачи осилили. Знају да им стоји следовање па журе: Ал опет треба пушити, а нико нема дувана па је то невоља. Зато је данас била опет гужва по трафикама коју су хтели да искористе многи. Тако један чича моли дуванџију: — Отфикари, богати, за две недеље да се не мучим овако стар. — Не може, не може — брани се трафикант, а чича вели: I — Да саМ нека млађа женска онда би могло... # — А ти се- онда опериши па пробај — вели му трафикант љутито. ПЕТАК, 10 СЕПТЕМБРА Добио ја следовање у дрвету као пензионер. Наравно цепанице. Нађем после грдних мука једног тестераша који пристаде да дође у подрум. — Пошто то да исечеш? — питам га ја. — Двајес^^анке и ручак — одговара оч. — Ла бре^|в сам за дрва дао сто динара а сечење да платим дупло — чудим се ја, а овај ми чова одговара: — Ја мора да зарадим иљадарку а ти ако нећеш стружи сам. И, заиста, на крају сам узајмио тестеру и сам истругао тих неколико цепаница. СУБОТА, 11 СЕПТЕМБРА Дошла госпа Славка сва запеШнушена код мене и моли да говори на телефоН. Видим дрхти — Шта се десило? — питам је — Брука, брука — говори она шапатом а видим бес је гуши. Замислите, она моја Дара", служавка, дошла сино1п тачно у десет. Па бар да је само то, већ обукла моју хаљину и комбинезон и све се улопала. Изгрдим је, а она ми одмах отказа. Па не само то већ је отишла у Радничку комору и оптужила ме да сам је увредила... И сада зовем Душка адвоката да иде самном и да ме брани јер можда ћу да испаднем крива што јој нисам захвалила на пажњи што ми је упропастила хаљину и комбинезон.

С П О Р т ДОНОСИ: Код судије Витковића није прошао Столе-г тов воз, шутирање из руке.

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Тре^и позив бије жицу Приредио утакмицу Привукао масе Сваки од њих играт' уме И сви пате од разуме Ал, бар пуне касе. ТАКО И ТРЕБА Гужва је добила трку »муња« а тако и треба да буде јер без гужве нема лова у мутној води и многи је у гужви дошао до добре ћаревине. ОД ЊИХ И БИЈЕ МАЛЕР Чиче из два водећа клуба одиграли су утакмицу која се завршила победом плавих. Сада бар ови други знају одакле их бијеј малер. Од матораца. СОБНИ ТРЕНИНГ Иако је дивно време за тренирањв на терену, многи црноберзијанци су принуђени на собни тренинг који траје од 15—30 дана. Шампијони терају и до шест месеци.

— Кад већ нећете да примита моју понуду, онда ми бар помозите да устанем. ч @ >

Из Бора

Балетски играч као копач

ЧИНОВНИКУ У јесен је теби мило За све фали ти »купило« А бриге те вију Спремај се за Божмћ бату Зато целу твоју ппату Мети у туршију. ЂАЦИМА Као тренинг дође школа Тр%ба само знање пола Тешко вам и то А кад дође крај године Сваки од вас онда брине Да не буде зпо. Т>*Ј ЛОНДОНУ Сада стишај нарав бујну Спремај бонтон и за кујну И смањуј конфор Ако само случај хтедне Може луксуз да прессдне Ту је, бато, чвор. • АПОТЕКАРУ И због медецине »лечка« Заиграла код вас мечка Па сад казна пљус Утешне не вреде речи С тим се бољка та не лечи Само рицинус.

Судија Витковиђ: »Стој, Столе, не пролази тај воз код мене!

- "в.