Бодљикаво прасе

«У

Г~*"*""АВО ПРАСЕ

Зедно или ДРУГО

Жали се пп Бојица из Бадовинаца на некога свога сабрата, коме је дао потпис на меници и сад мора он да плаКа. — Ето мој Јанко, ни куснуо ни лизнуо од свих тих пара и сад ја морам да плаћам. — Па лепо, оче Бојица, а јеси ли ти јамчио потписом за н»ега? — Разуме св дв сам јамчио. — Е, код је тако, одговори Јанко, остаје ти да урадиш једно од овога двога: или плати па Јчути, или ћути па плати — треКега нема. И ОН СЕ ЧУДИ — Боже, Ђоко, како ти очајно изгледаш, а отац ти је био увек ова тако елегантан! — Не могу ни ја довољно да се начудим, јер носим само његова одела. КАКО ЈЕ КНЕЗ МИЛОШ НАГРАЂИВАО ЛАСКАВЦЕ Неки прота да 6и се додворио Господар Томи Вучићу док је овај за време изгнанства кнез-Милошевог, био најмоћнији човек у Србији — напише му и посвети једну песму, у којој је величао Вучића на рачун Милошев. Али кад се после неколико годнна вратио Милош за књаза, проти није ништа остало него да напише песму и Милошу. Међутим, неким случајем Милош дође и ' до оне песме посвећене Вучићу — јер су се протини пријатељи по обичају, за то постарали. Милош узе обе песме преда се и позва проту. Кад је прота ушао и пред Милошем видео обе своје-песме — претрнуо је. — Јеси ли ти писао ове песме? упита Милош. — Јесам, господару, одговори прота. — Е нисам знао да си овако добар сочинитељ, само ове две песме не могу да остану заједно, као ни ја и Вучић. Него ти се сад реши коју ћеш од њих две појести... — Ама како ћу господару појести толику хартију, закука про та (јер је и једна и друга била написана на по пет табака). — Како год знаш, само одавде жив нећеш изаћи док једну од ове две песме не поједеш, заврши Милош оштро. Затим нареди момцима те донеше тестију воде уз коју злосрећни прота отпоче жвакати табаке, — то јест песму посвећену Вучићу.

Тошке као спортиста

Уфати ме нека мука у џигерку а овеја пусто сало се упали па ич не могу мрдам с крази Зато) сам се разлетеја по еКими и доктоли и они ме узеше на миндрос па ми тураше неку цевку у мешинку и водише по неки апарати па ми збори понајголем од тија аћими е господин Тошке мореш си прајиш ђимнастику због зашто ти је салце дошло у комшилук на куде срце па се може напраји тараф-тараф него да си држиш поцврсту дијету и да си радиш бокс још такој нешто да ти спадне мешинка. Арно, бре убаво господин доктор — викам си ја за дијету је с'г колај работа ама ће запне за тија проклету ђимнастику због зашто сам ја еснаф човек, домакин сас бели мустаћи па му не иде да си тепам але с детињу и да се замлаћујем како сојтарија. Ич да си не береш гајле, тој ти је с'г мода па ги има мнозина што терају сојке по спортови иако ги ни андрак не фали, него се уписуј на куде футбалери због зашто у тој друство не се мора да запне. Тој ми довај господине зборим си ја понда питујем у које друство да се записује а ећим ^ми вика: — Има ги овде мнозина доктури што се мају сас тија зарзавати па да видиш неје лоше. И такоЈ ти ја пут за уши па си појди на брдо да фаћам свезу сос тија јагуриде. Скршијз сам краци док сам се попеја на куде брдо и одма сам видеја да ће од ову замлатотину да бидну турефа посла. Један чича с браду стајао си на ар капију и салте вика Не бре на мен а неки ђаволи га бију слопату и он се јадник брани. И сам сам дошеја у то друство па ги л>уцки питујем ди треба да се уписујем а онај с браду си збори: — За ч'с ће се цапраји место за теб. Док сам имаја паре не дадоше да си видим лопату ал' од како сам останује суво дрво они ме истурише на пољанче и с'г си изигравам подмладак. Затој ће за тем да бидне побоље да те туримо у управу. Туј се нема запне већ салте свака три месеца и'ма си потписујеш меницу а ако бидне слаба сезона има си одврзујеш кесу. И такој ти ја улезнаја на куде управу и сад салте чекам да ме дрмну за пописивање а за плаћување ће да бидне по»уци по-

твгни. због зашто ми се пресушија чекмеже па сам и ја дошеја да си нешто клопнем а не да одврзујем кесу. А с'г у здравије и скоро виђење па Ке на прву утакмицу да се чује какој гура бата Тошке.

— Владо, прнчекај само часак, па ћеш чути глас чувене певачице, госпође Мекић.

Вбфжика&а Ми смо од увек били познати као народ кога свако може да експлоатише. Зато су јевреји и сви странци уогли од Срба да виде вајде, а сами Срби нису никад успели да се користе богатствима своје земље. Зашто је то и аткуда то долази, то нико није испитивао, а ваљда није ни важно. Ми смо били задовољни са тиме да смо туђа врећа па нисмо више ни тражили, а све оне белосветске але које су годинама клопале наш зној и муку нису ни помишљале да нас одвикавају од ове наше мане. Одједном без икакве акције и пропаганде, изродила се код нае једна генерација која је поверовала да има трговачке способности па су сви ударили у трговину баш онда када је томе најмање време. Тај, тако позно манифестовани трговачки дух донео је врло чудне последице. Завладала је себичност и свако гледа само себе, сматрајући да је подвала у трговини не само дозвољена већ и неопходна. Зато данас из сваке крчме и биртије одјекује песма и лумперај док читав низ породица нема ни толико да се прехрани. Зато се сваки дан тужакују, завађају и пањкају, зато се жене и удају, воде љубав и дуксузирају, а у исто време бусају у прса и при-. чају о своме патриотизму. И као што су јевреји за своју бофл робу имали бомбасту и вашарску рекламу тако и они

наша

— Жена мужу: — Сваког дана си ми сге неворнији и ко зна да ли деца баш твоја.

ОЧНИ ЛЕКАР У ПОЉУ

— Прочитајте олај пејзаж!

— Имам пуне руке посла драга, незнам просто где да започнем.