Бодљикаво прасе

3

- БОДЉИКАВО ПРАС8

Лекар: — То од чега Вн патнте прилично ме Јабрињује, то је нроннчно зпо, иоје вам убнЈа сваку вољу за живот. Пацијент: — Пст1 Лакше докторе, она седи у чекаоници.

НЕ ПОМАЖЕ Старија дама на једном конПрофесор пита сељака: - Шта це Р т У питв сво )У познаницу: ви радите кад вам нека кокошка — ^о )е овај господин, који је престане да носи јаја? малочас рекао за мене да сам — Ја је онда закољем. веома интересантна. — Па зар то шта помаже? — Антиквар ЂорђевкК.

НЕДЕЉА, 24 ОКТОБРА Сретнем Јутрос Божу секретара, трчи улицом као да Ке на трке. Налетео је на мене па без пардона продужи даље, ели га ја задржим: — Шта је, где си полетео? — Не питај. Велика новост, вали он и покушава да се отргне. Постао сам отац. — Па на твојој жени се није ништа видело. Баш сам је јуче срео — чудим се ја. Како јој је? — Одлично — смеје се Божа — изгледа да неће уопште сазнати. ПОНЕДЕЉАК, 25 ОКТОБРА Госпа Стојанка је распуштеница век више од двадесет година али њој није ни потребна мушка заштита. Тешко ономе ко се са њоме ухвати у коштац. Готова је и на свађу а још више на тучу. Зато су јој се сви склањали с пута. ВеК је цео комшилук дигао руке од објашњавања са њом када зачусмо јутрос глас њене кКери, Мице. Грми кроз авлију а Стојанка само одговара понекад, док одједном не заКута. ...Ако си и мајка, покри се... грмео је Мицин глас. Узела си ук па те више човек не може да сноси. У свађи си са целим светом. Нико нам врата не отвара Хтела сам ко керка лепо али то ти не помаже. Зато ку да окреием други крај па кад узмем овај ватраљ за час Ку да те опаметим... И да видитв сада је госпа СтоЈанка као Јагње... Излечи је њено рођено дета...

НИШУ... Твко хтела судба виша Да те пљусне бомби киша Да буде дар-мар! Од нашега другог оца Од енглеског »спасиоца« То Је био дар. ЕСПАДРИЛАМА Нико више с» не џапв За ципеле од канапа За ђоном се Јурн Кад Јесење почну кише Ни ђон не помаж« више Свуда вода цури. ЛЕТУ До недавна жеге бише Цвилили смо за нап кише КаЈемо се ве* Боље човек да се зно|и Неи да цепке дрва броЈи А свуд хпадна пеК МРСУ Чим наступе дани кра*и Стнгне време свињској даки У селу Је част И дои варош суши зубе Уз чварке се шницле срубе Селом цури маст.

ОПАСАН ЛЕК — Била сам код лекара, каже жена мужу. — Морала сам да покажем Језик. Лекар ми је дао лек за Јачање. — Свети Боже! Ваљда ни|е то за твоЈ језик. ❖ Проклети трамваЈи. Никад м»ста да човек седне. — Па ти седиш, тата. — Да, али твоја сирота мајка, мора да стоји. Шта недостаје Удовица показује младом адвокату сво) стаи па га пита: Шта мислите, докторе, да ли у овоЈ трпезвриЈши нешто фали? Адвокат погледа, лепу удовицу па са уздахом одговори: — Муж. ж Сведок Јо»ановик: — Ту сам, г. судиЈо. — Зашто нисте дошли иа први позив? — Извините, био сам болестан. Покварио сам стомак. — А |есте ли добили позив? — Јесам, али ми није ништа помогао. ПРОТЕКЦИЈА Данашња киша добро Је чинила вашем пољу, је ли тако домаКине? Да, али не тако добро као моме суседу. Како то? — Тако, јер он има двоструко више земље него ја.

^ПОЏП Г#

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ По програму и без збрк« Сад Јесење иду трке Укинут калпиш За победу ту се рве И награде носи прве Лесковац и Ниш. УВЕК ИСТО У финале летњег купа квали* фиковали су се вечити ривалн. То је по програму јер сваки други резултат донео би дефицкт зе касе ова два клуба. Изглади су подједнаки а то з«а«и д« треба да буде бар 200.000 динара прихода. ТО ЈЕ ДОВОЉНО ИзмеКу великих и малих клубова је постигнута потпуна равнолравност, Јер сваки клуб одрвНује за утакмицу по 11 играча. То су спортски услови, ал' што се тиче џепа ту нема равноправиости јер у веКи џеп више стаје. ЗИМСКЕ ВЕЖБЕ Сви оии који су склони паду почели су да уче клизање да се зимус ие би омакли на клизавици, Звто су шљичуге и ролшуе у моди...

УТОРАК, 26 ОКТОБРА — Јао, госпа Сојо, узмите је, то је благо од девојке! Са тим речема је госпа Вида препоручила своју куму Анкицу, госпа Соји рентијерки, која је тражила дружбеницу, што би на српски звало служавка. То је било у прршлу недељу а веК данас је дошла госпа Соја, љута као ватра и, још с капије, напала госпа Ви^у. — Каква кума такво и кумче... И ја матора гуска да поверујем. Осакатила ме... На пијаци мо поткрадала, узимала кусур из бакалнице, кувала ручак на лучу и то јој све било мало воН јуче узела оно одело покоЈног Симе и негде однела да прода... И то ми је благо од девојке... тако је она почела да се жали Анки, пензионерки, али је то веК чула госпа Вида и за тили час се направио џумбус у Анкином стану. Џумбус је врло блага реч јер то што се одиграло могло се назвати и женско Косово. Епилог је био у кварту јер су обе стране »повређене« и »увређене«. СРЕДА, 27 ОКТОБРА — ПуштаЈтв мв, ако Бога знате, чека ме код куКе болесно дете тако јв запомагала на једној трамвајској станици једна млађа жена са великим зембиљем. Људи се стеснишв и некако Јој направише места и она се попе.

— Е сед само промени прво слово — допуњава је брат. — Жанила — вели сестрицв а ми се сви искидасмо од смеха што она не само да не зна геоне зна ни како се кува слатко.

и.... I _ што омв не I® У шла У трамввј она се — Значи да је био осетљивиЈи графи ј„ , вК прогура до краја и лепо се на- од тебе. Ја грдио твбе а он скомести па је сваки час грдила оне чио у каду... што се гурају. Наравно да је госпа Лула тек С УБОТА, 30 ОКТОБРА Код »Студентског дома« хтедв сада побеснела. да уђв у трамвај Један човек без ноге и сви људи се хтедоше да ПЕТАК, 29 ОКТОБРА

стесне да би овај богаљ ушао, када се ова жена развика: — Не може! Нек липше када не ваља... Тек што није црко... И он хоКе у трамвај... Ми се сви згледасмо и сигурно нам је свима било криво што смо је пустили у трамваЈ.

Звао ме данас Заре индустријалац на неки »архијерејски пасуљ«. Ја наравно отишао... Док смо

ЧЕТВРТАК, 28 ОКТОБРА

Данас су веле задушницв пв трв ба нешто поделити. Бар тако ми нареди жена јутрос сабајле и ја од куКе почнем да дајем просјацима. Дођем т»ко до једног, који стоји уз Једаи зид и ништа не говори. Видим просто га мрзи да пружи руку. — Шта је то стобом пријатв-

чекали на ручак син и кКи домаКинова се пропитују из земљописа. Обоје су веК велики, сигурно у вишим разреГоспа Лулв од дима гимназије. Љу? ~ ПИТвМ " ,в ' ^ 1 ј^тпое п»ута као мв ®рши посао да ли Квш штогод 3 )У т Р ос ">У та као _ Кажи ти мени главно место м рис. Напунила она , , добити. питам га. г ' на Филипинима? — пита брат сестру. Она Кути. — Сети се, билв су борбе у о-

— Сингапур — одговори она. — Није брате! Сети св на неИ слатко... — Лимун!.. пога^а она. — Није... ни;е... Свршава Се на

рздосно одгово-

ри она.

каду водом као што Је прописано али заборавила да вом ^ ноКу затвори прозор, па некако улетео њихов домаКи петао - сада је то у Бео- што ^ мЛв " у копачв граду најомиљенија домаКа животиња — и ...удавио се. Није јој толико жао петла али се поједе што Ке њен Веља да )>ла „, Јој душу поједе. Јер он стално _ р в ., ига ! тврди да госпа Лула од домаКих послова једино зна — реми, А она би хтела да му докаже супротно, па јо| се нв да. Смишљала она цело пре подне и, напослетку смислила. Када је Веља дошао на ручак, госпа Лула му најљубазније каже: — Ето шта си направио Јутрос са својом виком. Наш »Пера« (тако су тепали иевцу) толико св нерширао да је извршио самоубиство. Скочио у каду... На то Јој Веља одговори у смеху:

— Па да видиш и не вршм каже он. Само за дуван ми треба више него што скупим за цео дан. Свему скочила цена само код нас иста тарифа... Динар, два... Па још кад ми нека баба баци »стопара« очи би јој извадио... Вала овај има донекле право, помислим ја и дам му две банке. — Такве муштерије волим довикну ми овај весело...

Кројач: — Дозволите да вас упознам — моја жена, Керка и ташта.