Бодљикаво прасе

■ 5

— Бре, јеси ли чуо шта је било са Бозе-ом? — Ко? Бозе? Ко је тај? — Па зар не знаш, да је одлетео из Берлина за Бурму? — А, сад знам! па то ник1 — У путу га срели десет енглеских авиона и... — Е, врло важно! Ко Је Бозе, нико и ништа, обичан издајник! — ...и ови енглески авиони присилили су ааион са Бозеом да се спусти, и тако су заробили Бозе-а. — Шта кажеш? Заробили Бозе-а? Па то је колосалан успех! Знаш ли ти, ко је Бозе? НајвеКа сила у Азији. То је успех, сјајан успех! (Агениија „Милолије")

Није задовољан

— Могу да вас аигажујем само онда, ако будете радили са даа слона Ж УСПЕЛО ЈЕ Муж: — Нашла си стан? Жена: — Да, диван је1 Модеран конфор, а није ни скуп! Али биНе слободан тек 1 маја 1949 године.

Олб-ар, нснин — Моја жена права је опозиција, ни у једној ствари нисмо још могли да се сложимо. — Реците само, да нема шта да обуче, па да видите, како Кете се сложити. —оДама: — Дошли смо да нам дате ваш прилог за дом старица. Господин: — Врло радо, даКу вам своју пуницу! — Ко ја најсреКнији човек на свету? — упитао је отац сина. — Јова из четвртог разреда одговара син. — По чему? — пита отац. ј — Може да миче ушима. | — Е, моја будало! Оженио см са, а опет сам ушиваш дугмета на пижами. — Шта вичеш толико. Ово није моја веН женина пижама.

п-фша жалоси* Јаков је сахранио жену. Да уцпељени муж из велике жалости не би случајно извршио самоубистоо, пртио га је из крематоријума куки шурак, који је носио ур»'у с пепелом покојнице. Док су покун.ени корачали, тихо наричуКи, снег је падао, настала је поледица и пут |е постао клизав. — Шуро, сипај пепео, јер Кемо обојица страдати, — рече Јаков. Љен ми^аз— Па како да се узмемо? Моја плата је три хиљаде динарч, а ви немате мираза. — Ја немам мираза, али имам изгледа да Ку га добити. — Неки болесни стриц? — Не, имам лоз Класне лутрије.

Осветио му се Нека госпођа, коју јв муж поштено излемао, дође љутита своме оцу. — Шта, поче бесно отац, зар он моју кКер тукао! То је крајњи безобразлук. Зато Ку се ја н>ему сада осветити и истучиКу његову жену1 И отац поча да туче своју Кврку. Кад се јадна жена једва одбранила од удараца, отац проговори: — Буди сад задовољна, а учини ли он још то неки пут дођи ти само к мени, па Ку му се ја осветити!

Нафансни стратези

БОДЉИКАВО ПРА СЕ

ТЕЖИ СЛУЧАЈ

— Молим вас, реците ми, да ме не узиматв само ради новаца.

Равајло на концерту

госпоица мица узела Ме под нас покупише сдруги беспослисвоје па оће мене и мог прецед- чари и дангубе и одведоше на ника стојадина да љуцки проведе саву дв товаримо наки Кумур а По београд и да нам Све пока- стојадин само укКе и вели зар же што има дасе Ведне. тако у- бре ја пола села отера на кулук зела карте за неку концертацију Па сад и мене да уфати а ја му и Ми одосмо Ђутуре а стојадин Кажем То ти је прецедниче соло понио једну повеКу Пљоску ра- концертација а један главоља кије и ми уфатисмо место до Каже није то бре соло то је у неке женске што су натакле на- дујету и Тако ми одувасмо дваокаљке а на бину се појави је- јест четири сата ал смо бар били дан суви у врак и тврду кошуљу и поче да циличе у једно Кемане а прецедник Каже зар је то бре соло овај голанфер струже у ове Кемане А да виш како свири суља из Мељак кед развуче Гуда- ње доба свог живота, рано изјуло и прецедник диго галаму а тра да изађе из куКе, стане блимица га моли да Кути Јербо је то зу »Коларца« и посматра проувер Тура е кад је тур онда мо- лазнике. Редовно је заборављао лим ве ПрашКавајте вели пре- »машине« за паљење цигарета, цедник и натегну из оне Пљоске. те би ради тога — заустављао па Даде и мени и Ја добро по- кога пролазника и молио »мавуко. у Том се она сКемане поче шине« или ватре. да клањз наСве стране а ови из Једног јутра стаде, тако, испред пуфлику ударише у пљескање и неког непознатог човека и лепо лупање у шаке а прецедник п^че га замоли за »машину«, да прида се дере Уа доле сњим па се пали цигарету. Ова| учтиво из'направи гужва и дође један нако вади десет пара, пружи их Јанку ко ватрогасац и напуди нас на- и рече: поље да не смеКемо а стојадин _ И звол'те, ено, у оном думи каже баш ми бре равајло жао кану и ј а К у П ујем1... што нисам понијо неко јаје да га _ . . . ' ' Причајупи то у друштву, Јанко џиднем зар је бре» оно свирењв . ' . - Је додавао: и зато нам Узеше па двајес банке а ја му кажем баш си бре прецедниче прос ко пасуљ зар не знаш да Му је то концертација у соло јербо То је примаш што ги диригује а цигани су иза сну вирангу и таман су тели да свирау а ти све поквари сону тврју дерњаву. Запо си брате ко сивоња Ти мислиш да је Оно неки збор па си навалио да се дерњаш и сад нам с>5 сви смеју него да се ми лепо поврнемо и ведима шта да причамо у село немо што је то соло па да после јок- брате каже стојадин ја се не врћем него да ми веднемо има ли негде мејана ди свири банда па Да се љуцки спроведемо и ја пођо да луњам по сокаци док не уђем у једну мејану и Таман се прецедник разра-

на чист луфт и Бог да поможв што је стојадин понијо ону пљоску јербо брез ракију не би могли да дамо џевапа тежак она ^умур сунце му калајисано. тако је било на ту концертацију ал смо бар изоадили паре јербо нам дадоше по двајес банке надницу. ваш равајло Јанко Веселншђ и господин са шибицзм Јанко је имао обичај, у послед — Никад у животу нисам лекцију схвотио тако брзо као тада. А и јес' била лекција! •к Добар човек

Он исо-^нс разулле

— Изгледа ми да ви знате све

кољио када униђоше џандари па карте које држим у руци

— Постао сам члан друштаа за заштиту животиња. — Знам, знам, ти си се уаек старао о свсјим сопстасиим прилгкама. Ж Моћ навине Лекар: — Шта, ааш је муж умро? Удовица: • — Да, јутрос у пвтчасова. Лекар: — А да ли је имао синоК температуру? — Удовица: — Ни|в. Лекар: — Е, то је веК добар знак.

ДИЈАГНОЗА

— Видите, сестро, сада се виде све његове невоље срца. Две жене се врзе око њега.