Бодљикаво прасе

БОДЉИКЛВО ПРАСП

А СЛ\Л1В

Ш/ I 1111 1111 11П

Ђурђиц је друга зимска слава. — Море маиите се фразе Наравно од оних већих. Зато је вели му шеретски госпа Тина. и Паја монден кога су у ужим Ко долази у један сат на славу, круговима звали жицарош, на- тај мора да има неке намере... правио списак којим *е редом _ Али госпа Тино __ поку ша и*и по славама и где све д^ Паја дз противречи, али га она сврати. Као стари стратег он у- у^у Јд . ■

деси да око подне оде код госпа Тине, лепе удовице, која је

— Мора да се жртвујете, Ви сте једини каваљер и пет дама. имала још лепшу вилу.на Деди- ,, ' Као неки петао...

њу. Прво, знао је да ^е ту бити најлепше спремљено а друго имао је и неке тајне намере. — Сре^на слава домаћице! Дај Боже све што је добро а до

— Ха, ха, ха, — насмеја се једна сува и џгољава плавуша. Прави петао... Пређоше у трпезарију и таман

годинв дај Боже са домаћином се Па ' а Р ^причао и розвио свв - честита јој он славу и галантно сво 1 в "водничке способности пољуби руку. — Хвала на честиткама а чно за домаћина хвала лепо, имали смо... одговори госпа Тина и уведе Пају у салон где је веК било доста гостију. Ово Паји не би мило пошто је ве*. било скоро један и он је очекивао да ^е бити сам. Зато се брзо умеша у

када се врата отворише и уђе она, Цица, његова последња љубав са којом се растео после прилИчног скандала. Паја се трже као опарен, па се, кобајаге, задуби у разговор са једном старијом дамом која рзче да је Тинина кума. Али му то све није помагало јер га Цица опази. — Ха, ту је и господин »Жица-

разговор са неким женама које ^ рош« — узвикну иронично. Укмесу биле без шешира, па Је он по

томе закључио да су те даме позвате на ручак. Удубио се он •гако у разговр па се прави луд

тио се и већ мисли да је свршио пола посла. — Пардон госпођо, није овде

и као не примекује како се са- мест ° за.наше старе рачуне

поче Паја да протествује, али га Цица пресече: — Баш овде је голубе мој. Неову жену као што си мене упропастио...

лон празни. Отпочео једну дугачку причу о томе како је, пре рата, прославио своју славу Пурђев-дан, у Топчи- да У п Р опасти ш деру а сви су гости ч дошли на л , Сада ^емо да се објаснимо. уранак и остали цео дан. Упустио м . се у детаље па чак описује и како је дан био леп и сунчан па људи носили сламне шешире, када се зачу глас госпа Тине: — Изволитв у трпезарију...

— Ти мвнв напустио... ха, ха, ха! Баш си шаљивчина! И кварт је имао посла док сам те најурила из куве. Хајд, порекни ако можеш... чикала га је Цица. — Има реч г. Паја — изјави дома^ица и све се даме начетише око г. Паје. Он се јадник врпољио и гледао да се докопе врата али му, то не пође за руком. — Изгледа да је нека завера по среди? — упита он гневно. Није овде место за такве разговоре. Ту икона, ту колач, ту жито и свека и пред тим светињама ја не!».у да износим прљав веш госпођице Цице, које је познета због своге језике... — Лапарај, лапарај, али испричеј ко је укрео мој сат, моје шнешуе, три пара веша, прстен и бунду? Ко је молио да опростим и како си обе^ао да Кеш све да вратиш — подсмевала се Цица, па настави: До душе и јеси вратио . али је цех платиле рентијерка Кзја која те сад тужи... Паје занемео па не говори и не ромори, али му жене викнуше ситен кемен и он излете на улицу гологлев и без кепута... И сада не иде нигде. Вели да га је разочарало ово »покварено друштво«. филмске

Тео Линген је једном седео у чекеоници на железничкој станици у Лајпцигу. За истим столом седео је и један човек, који је Лингена цело време пажљиво посматрео. Најзад се непознати човек нагнуо славном филмском глумцу и упитао га: »Извините, хтео бих само нешто да Вас упитам. Јесте ли Ви случајно брат Тео Лингена?« — Ја сам лично Тео Линген, одговорио је филмски глумац. — Ах! Одатле та сличност.

— Опростите, ја сам џентлмен па не могу у туђој ,куЈ=>и... — Ти џентлмен!? Немој да ме засмејаваш! Ти, уопште и не знаш шта је то џентлмен. Или можда мислиш да џентлмени износе из Паји се озари лице. Успео је, куће ствари својв пријатеЛ)Ице „ дакле да изманеврише и да се прода ј у да б и дошли до пара... у^уња међу госте за ручак. Али, _ То Ј0 увреда , Паја скочи у . за сваки случај, хтеде да сачува вређено и поклони се у прав цу сЈзорму па зато се збрза, журно домаћице: И з поштовања према устаде. вама ја не^у у вашој цењеноЈ — Пардон, ја нисам дотао на кући да демантујем клевете ове ручак. Него се овде заговорих и деме која је љута што сам је ја остадох мало дуже. Идем одмах... напустио...

Магарећа судбина Слетеше се врапци око умсрног магарца да му јаве тобож радосну вест: — Родио ти' се син! — С мене мој товар неће, а њему његов не гине, — одговори мудрац ммрно лреко заслуженог залогаја. ЛЕП ГЕСТ У једнои друштву водила се жучна дебага и падале оштре речи. Напокон упаде Поповић у распру и поче помирљиво: — И поред свега ми ћемо пити за победу споразума. Један који је стално ћутао, проговори: — Т.о је лећо од вас што мислите и на оне, који нису овде.

У ПУТУЈУЋПМ ПОЗОРИШТУ Глумац: — Господина управниче, ја не могу више да гледам оно печење од картона. Да би моја игра била што реалнија, вечерас захтевам, у трећем чину, да добијем право печено пиле. Управник: — Немам ништа против тога. Добићете пиле, али да би игра била до краја једнака, на к^вају четвртог чина убићете се из правог револвера.

Двобој оперешома Јодном се познати композитор филмске музике Паул Линке посвађео се једним уображеним колегом, који га је на крају изазвео не двобој. Линке му је на позив не двобој одговорио: т— С оружјем, на жалост, нв умем да бератам, али пристајем на један други наччн борбе: компонујмо обојица по једну оперету, па чије дело буде извиждано тај се мора сам убити. Летећи вит8з Једном је Хајнрих Георг требао да у неком провинциском градићу" кгра Геца фон Берлингена. Са собом је морао да понесе и тешку витешку опре*у. Међутим особље авиона није хтело никако да прими тако велики терет. — Постоје ли прописи и за одевање путника приликом лета? уг»**тао је Георг. — Не господине. Георг се изгубио и понео је са собом тешки пакет. После неколико минута у авион је сео тешко оклопљени витез. Георг је умео да се снађе.

Газда Тома седи у својој соби добро загрејаној и светлој. Ноге је увио ћебетом. Има реуму па се плаши за своје драгоцено здравље. Поред њега седи његова госпођа Фема, кода је раширила новине и чита. На иосу јој наочари. На столу велико лонче кафе. — Узми, бре Фемо, да ми нешто прочиташ. Нећу да спавам јер ће сад да дођу они за зимску помоћ а не знам како да изврдам. Мучио сам се тридесет и пет година, три пута сам падао под стечај а један пут за мало не одох у апс због оне лиферације опанака па ћу сада да бацам паре на беспосличаре. Нема данас еиротиње. Ко хоће да ради, увек може дз нађе посла и добро да зарали. Ето, видела си и сама, тестераш тражи тријес банке и ручак и дош приде две цепанице. Где то има? — Али не можемо ни одбити.,.. Оговараћ^ нас, па могу да нас метну и у новине — вели госпа Фема. — Удесићу да нешто. Читад ми прво вовгше да се мало раздремам. Фема узе новине и поче да чита. „Рапионална привреда''. — Море остави то — прекиле је Тома. То да могу њих да учим. Пре тридесет и пет голина сам био калфа са пет динара недељно а сада имам три па-

лате и двадесетак мањих кућа, ке рачунајући готовину. — Конференцида у Москвн. — Прескочи, прескочи. Чим де конференци.ја то је нека подвала. Особито кад су ту Енглези — вели Тома и савида цигару. — Вести са фронта... — Прескочи, прескочи... Знаш ла не могу да слушам те приче. Ја сам болестан и кротак човек. — Прилози за зимеку помоћ — чита госпа Фема даље. — Читај списак тих будала. Тако Је то кад човек пошашави. Још даде име у новине да му се свет смеде. — Море није тако Томо — противуречи госпа Фема, Има ту рука работу. — Јест што кажеш! Може и од тога да буде нека фајдица — додаје Тома. Ајд читај. — Пера Перић 3.000, Сима Симић, 1.000, Арса Арсић, 10.000, Н. Н. 10.000, Мита Митић, 5.000, Н. Н. 4.000, Веца Вецић, 500 Н. Н. 500. — С*ој! — Узвикну газда Тома. Сетио сам се... Фема га погледа изненађено: Шта си се сетио? — Како би било да ја будем тај Н. Н. Када дођу ови што сакупљаду прилоге ја ћу да им кажем да сам већ приложио. — Јеси бре Томо мудра глава — развесели се госпа Фема. Куд се то сети?

— Па мора — да се сетим. Да узмемо тога Н. Н. са десет хиљада? — Много је Томо! Неће да нам верују. Доста је и пст стотина — вели Фема, — Ти ћеш ми солиш памет. У томе се

зачу звонце. Када је чуо да се врата отворише, Тома је почео да виче:

...И десет хиљада је мало. Знаш колнко има сиротиње. Треба помоћи и обрисати сиротињску сузу ... Код тих речи глас му је прелазио у вику... У томе у собу уђоше две даме. — Ми, знате, скупљамо прилоге прошапута збуњено дедна дама у црнини. — Ако, ако, то је лепо и племенито. Баш се зато и љутим на ову моду. Нанала ме што сам дао 10.000 за зимску помођ а још више што ннсам дао име већ сам приложио под шифром Н. Н. — Дали сте десет хиљада! — са дивљењем га гледа она дама у ирнини. — Море дао сам двадесет пута по десет хиљада до сад, али сам пре три дана дао по једном пријатељу из главног одбора десет хиљада а ова мода очи да ми извади. — Онда извинте — каже она дама у ирнини и одлази а газда Тома јој се љубазно клања из своје столице. — Иди Фемо испрати даме. И ја бих устао, али знате, реуматизам. ( Даме одлазе а Тома задовољно трља руке. — Јесн ли видела како се човек осећа задовољно када учини добро дело — каже он Феми која га гледа са поштован>ем .