Бодљикаво прасе

• ЛД,. иг

БОДЉ1Л <АВО ПРАСЕ

К И Ш О Б Р А Н...

— Баш се ти нека замлата — — Ја сам сама, господине натако је почела своју јутарњу ва- челниче, не морате да се женикелу госпа Јела, која је свог тре- рате. Мајка ми је на путу и тако ^ег мужа, господин Тому, дреси- се потрефило да сам сама... рала да је, што но кажу, јео из Тома се мало скањивао и, на руке. Али је зато г. Тома, који послетку, уђе. Није остао дуго, је био начелник у једном над- С вега један сат али он зна своју лештву, пио чиновницима крв на Ј еЛ у, памук. Зато су га звали »Паук«, г •> . \ ' ' — Где си ти? — ослови га она јер је он уживао да увреба чи- . в ' " 1 ' чим се појавио. Ручак се охладио новника када задрема за столом или када чита новине. А ве^ за вече. тачност долажења на дужност, он је био прави флит. Нико није могао да изврда. Ето, дакле, том држао... поче Тома да муца г. Томи, Пауку, почела је госпа али га она пресече. Јела да чита лекцију, док је он — Какав буџет, какви бакрачи седео на шамлици и гланцао сво _ развика е госпа Јела. Тражи-

а ја не могу да те чекам до у-

— Знаш, буџет, па сам се за-

Је ципеле. — Добро, добро, знам! — гунђао је Тома и клатио своју ^елаву која је личила на малу боген-лампу. — Кад би ти знао, не би ти говорила сваки час. Ето, јуче ти кажем поиеси кишобран а ти ништа. А у подне си дошао као

ла сам те телефоном и они ми

кажу да си изашао још пре два сата. Где си био? — Па, овај, у министарству! Знаш, била седница... — Добро, добро а где ти је кишобран... — Па ту је — каже Тома а нешто га пресече. Сети се он да је Зорица носила кишобран и дз је стојао код ње на столу. Ручали су на миру иако је госпа Јела стално фрктала. После ручка она оде да рашири кишобран на тераси али се убрзо врати, зајапурена од љутине. — Откуд пудер на амрелу? дрекнула је она. ~ Немам појма — ишчуђава се Тома а свега га облива зној

као да је попио целу тубу аспирина. Одједном госпа Јела приђе и поче га њушити. — Где си био? Гћвори! Откуд миришеш на јоргован? — Па оћај био сам код берберина — лаже Тома а све дрхти. — Какав берберин кад си необријан? — сик^е Јела и дограби кишобран са терасе и поче да лупа по Томи као да тресе поњаве. Епилог овог трешења је био да Тома више не носи кишобран а место Зорице његов је секретар јектичави архивар Воја.

Вида и Боса су две другарице додола. А после ја платим цео из школе ^које је рат толико цех! зближио да су постале нераз— Данас ^у га, вала, понети двојне. Боса је лепа и згоднб- а иако је ведро као стакло! Вида је паметна. Као што видиИ, заиста, када је у пола осам те њих Д ве С У се потпуно допупошао, он понесе и кишобран. У њавале. Обе су биле чиновнице канцеларији је био љут и све је У неком предузећу, па су по цео искијала госпођица Зора, његова Д а нбиле на послу а увече су секретарица, нежна и лепа црн- кувале и спремале. Од плате се ка. Када је пред подне по шести тешко живи али Боса је имзла пут дрекнуо на њу без разлога, пуно каваљера који су се бриона јадница бризну у плач а ње- нули да њих две не оскудевају му се сажали. Од свих тих каваљера био је - Де, де, немој да слиниш! Ика адвокат најревноснији. ДоШеф мора да грди иначе се не ла з и0 Ј е скоро свакодневно и то ■зна Д9- Ј9 он ту. Немој бити на ' Увек натовгрен. Намирнице, цвеће, слаткиши... Допадао се обема али Вида је било сасвим загријана. Зато је она на све моно веле, суза сузу стиже. Томи . „ ' 7 1 гуће начине гледала да Босу усе заистински сажали па устаде . ,, посли на другој страни да би од стола и поче да ]е теши. На- .. ; Ика могао само са к>ом да се заравно да се у ЈедноЈ тако дели- х . . нима. У том циљу она Је увек

краЈ срца. А Зора )'е плакала )'еднако. Што

Ики говорила да је Боса лгко-

катној акцији помагао и рукама и том приликом, на своЈ - е наЈ 'ве, , мислена и непостојана док је оће изненађење, он констатова да _ . . на сушта верност. Овај Је то све госпођица Зора има врло нежне *1 Ј саопштавао Боси и односи изме-

обрашчиће и мека рамена. Дође му нешто топло око срца и он се раскрави и поче да Ј 'е мази.

ђудве пријатељице били су све гори. До сукоба није дошло али је постепино нестајало оне ср— Не плачи лудице! Па ја те дг , Ч ц 0 сти. Једнога дана, дође и

волим! Очиј'у ми, волим те. А ово што вичем то је онако, знаш да се Власи не сете. Знаш, да други не примете. Богами мислим на тебе. Ето, купио сам ти купус и ових дана &у да узмем и угаљ за тебе...« При овим речима глас мамла зУ - • • му је прелазио у шапат, јер се тренутно сетио да може његова Јела да сазна. А онда је обрао бостан.

до објашњења. — СлушаЈ" ти! — поче Боса докле ћеш да ме оговараш. Мој хлеб једеш а туђу бригу водиш. Шта стално пуниш уши оном

— Коме мамлазу? — чуди се кобоЈ 'аги Вида. — Немој да се буниш? Знаш добро на кога мислим. На Илију. — Ја само радим за тебе. Он

— Па што ме толико грдите? — јецала је Зорица а Тома је _ је сиромах човек који живи од нежно миловао по коси. Постепено се она смиривала па се, као СВ0Је зараде 3 ТИ СИ лепа па НИ " сунце кроз облаке, на њеним у- је Прав0 да ТЗКва РУЖа УВеНв снама појави и осмех. Док се у само у руКаиа ->' едног ЧОвека ' Томиној канцеларији ведрило на- — Мани ти то измотавање већ пољу је било све облачније а кажи кратко и јасно шта хооко подне пљусну и киша. Зори- ћеш? —'/нервира се Боса. , ца се већ смирила и са Томом — Хоћу брате да те ослобоуговарала да је пусти три дана дим гуланфера да се не зацоу Пожаревац, код њене тетке па . ш и пропустиш прилику која јер треба нешто да донесе и М0Ж е да се јави... спреми за зиму. — Каква прилика, какви бакПосле канцелари)'е киша је па- рачи! — гунђа Боса и увиЈ 'а викдала и Тома, галантно, понуди лере у косу. свој кишобран Зорици да је и- — Не гунђаЈ", него ми реци да спрати до куће. Наравно да и она ли би ти више волела лепог и зна шта је ред па зато позва младог сиромашка или ружног Тому да сврати код н.е. милионара?

— Шта лупеташ којешта. Откуд милионар може бити ружан? — насмеја се Бога. — Е, па зато ти не треба Ика — рече Вида. Ја се занимам са Н>име јер нам он треба а ти гледај своја посла... На томе се сврши ово обЈ 'ашњење алн Ика није хтео да се занима са Видом, пошто је он долазио због Босе, па једно вече док је Вида била у кујни он упита Босу хоће ли да се уда за њега. Босу ово питање изненади. Није га очекивала али када јој Ика изјави да су његови родитељи врло богати па ће она живети у благостгњу, Боса се одлучи и пристаде. Када Вида уђе у собу Ика устаде па се театрално поклони: — Дозволите, да вам претставим моју вереницу. Вида пребледе па у неверици погледа у Босу. Онда се не могаде уздржати већ узвикну: — А милионар? — У томе Ј "е ствар да Ј 'е Ика милионар. — Одговори Боса. и исприча Види да је Ика запросио а он је устању да издржава жену пошто су му родитељи богати. Вида се прибра и приђе да им честита али је кроз неколико дана Ика почео да добија анонимна писма у којима се на дугачко и широко описивао Босин живот и разне авантуре. Он је испрва бацао писма у ватру али када Ј "е у једном посмо прочитао да је Бора апотекар купио Боси минђуше који и данас носи, он упита вереницу: — Откуд ти те минђуше? Босу изненади ово питање па се узврда, туц-муц, и не знаде шта да одговори, али јој Вида притече у помоћ: — То је поклон од Ј 'едног рођака! — А шта ј'е тај рођак? — Апотекар — одговори Боса наивно. Ика не буде лењ и поче се распитивати 0 Боси. Мора да је сазнао лепе ствари јер написа Боси писмо да и не мисли да се жени са њом пошто му она не одговара.

9 С Ф

Боса је била бесна. Два дана је плакала од муке а Вида је тешила: — Не плачи будало! И шта ће ти тај балавац... Јео би ти душу са својом љубомором док си још млада а када остариш он би те оставио и узио млађу. Не брини се ти док сам ти ја ту. Овг^кву верну другарицу никад нећеш да нађеш. С^д тада се Боса потпуно препустила Види која је удесила живот тако дз се Боса састајала са многим каваљерима а она је стајала по страни, изигравала домаћицу и поштену девојку. Живела је угодно и без бриге а Боса је све више излазила на глсл... Јдног дана Виду запроси Пера порезник и она се удаде за њега^.. А када је Боса дође први пут у посету, Вида јој рече: — Извини Босо али ја не бих желела да нам долазиш Ово је пои/тена кућа а ја се плашим за мота мужа. Знам те кгква си. Боса прво 'побледе, после позелене и само пљуну и оде.

СПОРТСКЕ УСПОМЕНЕ — Какав диван скок! То ме подсећа на један добар ударгц ногом кој'и сам добио од оца кад сам био мали. * Учитељ: — Шта Ј 'е било пре постанка света? Ђак: — Рат у васиони. • ПРАТИ ГА СРЕЋА Јовановић има невероватну срећу у картању. — Заиста?!... — Да... Још га ниједном нису ухватили у „паковању". * НЕМА РАЗЛОГА Шта! Опет си пропушио? Колико се сећам, теби је лекар забранио пушење? 0 — Јесте, али синоћ Ј 'е тај лекар умро.

Један глумац из провинције био је једном претстављен Вернер Краусу. Овај је одмах шчепао прилику и почео да прича о себи: Када се налазим на позорници, ја заборавим све око себе. Свој глас чујем као неко удаљено звоно. Осекам, као да лебдим у ваздуху, у једном другом свету. Можете ли да замислите? Све око мене неста)'е, гледалиште нестаје, публика нестаје... И још како Вас разумем, одговори Вернер Краус, врло добро Вас разумем. Цобио га на каоШама Хајнрих Георг је Ј 'едном у гардероби Шилеровог позоришта чекао на свога берберина, који га већ девет година свако вече пре шминкања бри|'а. Тачно у одређено време иеко је закуцао на врата. — Напред. Један непознати човек улази, клања се учтиво, скида свој капут и отвара један коферчић. — Шта желите? Упита га изненађено Георг. — Да Вас бријем, одговори овај мирно. — Ви? Како сте уопште дошли на ту иде)'у? чудио се даље Георг. Непознати човек почео је да спрема сапуницу, причаЈ - ући једним потпуно мирним тоном: — Знате, то је било овако Синоћ сам са својим колегом Фрицом играо табланета, и када је већ све изгубио, на крају смо играли ко ће да Вас брија — и ову игру сам ја добио. Неда се збхнити Лео Слезак је написао )'едну књигу која је имала врло великог успеха. У предговору књиге он се заклео да та књига треба да буде последњи производ његовог духа и да никада више неће написати ни једну књигу. Упркос томе неколико година доцније појавила се ње. гова нова књига још боља него прва. Сећајући се сво)'е кривице, он |е овој књизи дао наслов: »Кршење речи«.