Бодљикаво прасе

ЈШ< ПРОТШ ШИ Један шлљивчмма, једном у друштву, пожали се чувеном лекару: — Не знам шта да радкм! Патим од ужасне болести. Чим С7ворим уста слажедА. Ле>кар се насмеја и речо му да га посети идућег да«а. Сутрадан шаљивчина до^е у лекареву ординацију. Лекзр га дочека срдачно и рече: — Це/гу ноћ сам прелиставао стручне књиге и утврдио сам болест. Спремио сам вам и лек. Ево, узмите ову пилулу и добро је сажва^ите. Пацијент узе пмлулу у обланди и, смеше^и се у себи, стави јв у уста, али тек што је почео да жва^е, он се намршти и поче да п/*,ује. — Дођавола, докторе, па вм сте ми дали куглицу нафталина! — Тако је. насмеја се пчкар. Као што видите лек •е одличан н чим сте отво» ли /ста, рекли сте истнну. ж »КУЦАЊЕ...« — Ј-ако у канцсларн|и, Г г о I — Увск проклето куцаи-е_ ^ , — О, то мора ла Је до- ј с.-дно! Ј — И опасчо, зато гоепо- ^ Д ? затвара врата_ ^

ЖЕНСНА ПАНОСТ

Питали песлогу: Ђе еи ее родила? — Ђе и ви. —- .4 ђе сада најрађе станујеш? — Мсћ Спбима. « Питао муж злу жену: Хоћеш ли се једанпут проНи од досадашњег зла, док се нисам од твојега зла \топио? — У мору је дубље а у чатрљи шупље. па бирај соколе што ти је од воље.

Питао побратим побратима: Јесте ли се (браћа) раздијелили? — Нијесмо, јер се — сем иајстаријег, још ниједан од нас ниЈе оженио. П Питали агарпа: Али је боље имати жену која тече мужу или која растиче? — Ни једна ни друга, али при образу — боља посдедња.

Питао Нед бабу: Колико има да ме нијеси пољубила? — Од онда од кад нијеси ти иене загрлио. « Питале девојке бабу: Какви су бако теби најмилији људи? — Они широких плећа. дебела врата и космата брка. ** Питали укућЈни бабу: Ми легосмо, а крај кога ћеш ти? — Ја ћу, за невољу. код оног момчића црних брчића.

Зар ее за таквог балавца удајеш! Ја и мој верених имамо заједно 60 година.

— о. драг* мо|. иод г. Џорџа еам миого научипа и бип« ми |« врло при|атно.. МИЛОШ РИСТИЋ-БАРИТОН! Управа једног бвофад- стиКа, као глумца. Чу)»мо ба да ппва из баса, одгоеког позориштв намерава д« би г. РистиК требао дода ангажујо нвшвг балет- бити неку комичну ролу. во ' >ио !• Днректор позори««ог првака г. Милоша Ри- Квкву? Гослодин Ристи*. трв шт*.

Цакани: Узмите обичну маст или уље и са њоме намажите очне капке. Није као вазелин, али је слично, Буби: Жена која не уме да се свађа није способна за брачни живот. Само ја не верујем да таква жена постоји. Замишљеној: Вама је бар лако! Замислите да вас воли, па мирна Бачка! Људмили: Косу не треба бојити. Прво, нема уаек добре боје а друго увек се појаве седе па је све горе. Када старост толико наваљује треба је пустити на главна врата. ^исерку: Чувајте образ али не због света ве^ због — сапуна. Олгици: Разлика је у диференцији. Љубавника је лако на^и али тешко богатог пријател>а. А ове две ствари не иду никад заједно. Сањалици: Лези раније па сањај да ти се муж вратио јер ако се, заиста врати ти ^еш жалити што си то желела. Муж који се каје има укус на бајату супу. ж ТАЧНО ПО ПОГОДБИ Личанин се јјогодио дв газди чува ов»(е до Петровдана у планини и о томе склопио уговор у општини. На Петровдан слуга дотера овце да их преда гезди. — А камо ти јагањци? упита газда — стотину оваца мора имати стотину јагањаца? — Газда, прочитвЈ уговор, ја свм погодио да ти чувам овце и ево ти их, в о јагањцима није било ни речи — одговори му Личанин. — Ти кажеш да си слел? Р?рв месец дана просио си Кво глувонем. — Зар глувонем нв може дв ослепи?

ФИЛ030ФИЈА — После оне афере нико ме не поздравл>а, али ипак доћиће двн када Ке ми сви скинути шешио. — Ти се надаш томе? — Не само да се надам, )в сам у то сигуран. — Када Ке доћи тај Д0н? — Онда када ме буду но сили на гробље. —О— Како можеш да тврдиш, да сам синоћ био пијан? — Твоја жена каже да си донео канаринца и будилник. а онда си их наговарао да ти певају у дуету... -.V И ТАТУ НКЈЕ ЗАБОРАВИО — Шта вам је донео Божић-бата? — Мами реп од крзна, а мени хаљину! — А шта је донео тати? — Тати је донео меницу. ж ПАПАГАЈ ОТПОЧЕО — Непристојне речи могао је папагај да научи само од тебе, Жарко. Иззесно си се с њиме свађао? — Јесте, али папагај је започео. _Н А Ш л 7\

— Шта еу могли да радв НвЦЈИ првци у старв вромвна, прв откриКв електрицитвта? — Вршили еу уштеду.

Шепртљи: Што се петљаш у посао, који није за тебе. Целог века си био на туђој сиси па који те ђаво тера да сада будеш самосталан. Мезкмцу: Када човек има среће лако му је. Прво је тата текао и печалио а сада мама зарађује. Теби увек стига. Једном банкару: Посво који нв доноси стоструку добит није посао веК чист губитак. Псрици: Велика вода није за мале рибе. Или угину или их поједу велике рибе. Студенту: Док има сентименталних жена биКе увек лако за симпатичне младиКе који умеју да се потруде. РаЈи: Кадв не иде на главна врата, онда гурај на квпиџике. Једном еа Селтерса: Не заборавите на нашу пословицу да крчаг ко)и иде чосто на воду, мора напослет <су да со разбијо.

РОЂЕНШ Јохан Штраус (отац) и Јозеф Ланер, креатори најбољих бечких валцера, били су добри пријатељи и поред тога што су у музици били супарници. Зато су и могли да себи дозволе честе, понекада и преслане лријатељске шале. Једног дана Ланер је седео у кафани и нешто рвзмишљао. — Шта снујеш, Пепи? запитао га је један пријвтељ, седајући за сто. — Сутра је рођендан Јохана Штрауса па размишљам какво изненађење да му приредим. Пријатељ је примакао сао ју столицу. — Ја имам )ед>гу иде)у, велико изненађеењ... — ша путао је он Ламеру. И они су дуго шапутал«, и договорили се. Исте вечери Ланер Јв по купио све своје музичарв са којима је свирао код »Домајера«. Био )е то оркестар од двадесет и двв човека. Али Ланеру то није било довољно. Из других музичких квпела он јв позајмио још осамдесвг добошара и трубача — бвсова. Све је било уговорвно и слремно. Ланер је хтео дв се • гоме говори бар неколико дана у целом Бечу. Свахм свирач је добио наређењв да свира што јаче може, сваки засебну арију и што је могуће оише пофвшно. Пред зору ово) необични оркестар од четрдесет чланова пришао )е сасвим тихо под прозоре Штраусове куће и — ма једаи Ланеров знак — серенада је отпочела. Одједном су затрешталв трубе, флигорне, загрмбли бубњеви, до боши и метални тасови. Запиштале виолине и други инструменти. На свим су'седним куКама прозори су почели да се отварају, м сањива лица мирних становника да се ишчуђавају. У то време и слављени« је већ био на ногама. Она«о у спаваћој опреми ом је отворио прозоре и кад је угледао Ланера са диригентским штапом — зачепио је рукама уши. То је музичаре још вмшв расположило и они су н&ставили да свирају још јачим темпом. Догађај од те но^и брзо се прочуо у целом Бечу, м ма да он никад није оскудевао у сличним несташлуцима — сви су се слатко смејали. Али Јохан Штраус нијв мировао. Већ следећих дана бечки велики дневни лист »Винер Цајтнуог« донео је овакву вест: вЈавна захвалност« »Захваљујем моме драгом и племенитом пријатељу Ј. Ланеру на дивној серенади коју ми је синоћ приредио. Нарочито сам му захвалан што је мени у част написао божанствену музику, која се може сматроти као његово најбоље музичко дело. Јохан Шграус«. ж И&ТИНћТИ ИЗВЕШТАЈ Из извештаја мисионарске станице у Тимбогу у Француској Нигерији Миси. онарској упрови у Конакри. »У Кисадоугу круже гласови да претстоји напад припадника Бофозо плвмвна, са оне стране Лмберианске границе. У Буле и Конафади влада страховита глвд. У тим провинцијама свакоднеани су случајеви људождерства. Пошаљите тамо хитно још мисионаре. На можамв стати том* на пут.«