Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ПЛМРТАН ЧОВЕК — Идућв недељо поз»вом те на своју златну свад бу. — Ти си луд1 Како златму, кад још ниси ожењен. — Ниси ме разумео, жвинм се милионарком. ПРЕКОВРОЈНИ ОД ТР&А-&1 Шестпца пуна, крца^та путница гура према Цветку. Само на крову 6и св нашло места. На платформи гурњава и једва се дише. Чује се само стењање. Наједном дрека из више грла: »Шта је? запита конд/ктер из кола. »Баш је сада испала једна жена«, одговорише више у:збуђених гласова. — Чекајте да видим ре-, че кондуктер, и бацч летимичан погдед напоље. »А то је та? Па она је платила карту — вожња се наставл>а1 МЕРА ПРЕДОСТРОЖНОСТИ « Слуга се враКа куК", тав пИјан. Господар га прекорева: — Шта ли Ке вам се догодити кад вас нађу једног д!на на улици, тако пијаног? — Нека св господин нв боине. Носчм увек господинову визиткарту у уепу. У БРЗОМ ВОЗУ Брзи воз јури. Наједном се нагло заустави и један кофер из мреже падо на главу једног путника. Путник стаде да псује. На то му једна старија жена, која се налазила у истом купеу, вртећи главом рече: , — Е, драги пријатељу, ако продужите тако да грдите отићи Кете право у пакао! — Ништа не мари, одго— Данас да замоп т своју жену да мн за ■©- вори јој наљу^ени путник, черу спрсми јагоде са шнезм од јаја. ја имам викенд карту.

Г. АЦЕ

ЦВЕТКОВИћА

Г. Аца ЦветковиК изрл -в зио је жељу да игра у ори.' гиналним комедијема, као и његов ортак Јован ТаниК. — Желео би да публика урла од смеха и да се закитим аплаузима као мој колега ТаниК, који је узбоао манифестације на »Аветимаа. Т5А1ДИ.„

ЗД идиЈдо ОБ УИОТИЧ »УБОЕТП 14^Нел^

СЛИКЛРЕВА СУДБИНА Сликар Едгар Дегас дошао је једнон у танву ситуацију, да је своју слим . која је прететављала трне. морао заложити код свога нафеџије. јер му је био дужа, 50 франака. а ннје иогао да плати. После иеког времсна ова слика про дача је за пола нилиона. Капа су пријатељи почели Дегаса паговарпти да затражи један лсо ове суме за себе, он се страшно наљутио и рече: ,.С којим правом да тражнм? Добије ли племенити тркачки коњ, који је одпео прву награду. нешто внше од обичне порције јечма?

ПЕСИМИСТА — И^и на једно венчањв није ништа угодно! ,— Па зашто омда идешТ — Будало, кад се сам женим) ж !!з даба фијакБра Г уило ]е то у Нарлсбаду, у добра ст^ра врексна. кад је баш излалио са стинице нови Оањски гост и аочео да се осорЛе. иеби лн видео неки фијакер. У исти мах приблцжио му се једаи фијанериста и запитао га: „Хока-е к-ла, ваша вчсости?" Пшни се иас.ие./е и одговори да он није никанва висост. али хоЛе да се одвезе фџ/ркером. Нз то му кочпј м Лобаци ироннчно: ,.Ми кочнјаши к. лемо спком машЈ/ЈУ "аша чисост".

— Како Је, Мошо, тво| а,о._ — Не знам, Свето, остао је код зубараР У Н Е Чермак, чувен« чешк* слккар, црташе једном једну младу и отмену даму, чије руке беху невероватио ружие према лепом лицу. Када уметник по свом обичају нацрта врло леле руке, духовита дама то при мети и рече шалећи се: — О, уметниче, то је одвратио, да ви мојим рукама више ласка>е него моме лицу. — О, не госпођо — речв Чермак — то је паметно; вашем лицу не могу лвскати, ја сам сре^ан ако могу то да нацртам као што је створила природа али од ваших руку, ја очекујем своју награду. Дама се насмеја, и нагрзди уметника )К > ЕЛЕКТРИЧ.10Ј РАДН.И — Заш.о ми нисте лослали радника да ми огрази звоно, кад сам вам телефонирао!? — Био јо два пута. Звонио је, звоиио, али му н»ко ни;е отворио.

Јдесмо се Сотир, што но е као стари фијакер. Обукао и каљаче, свилен шал око врата, у руци штап, па тако удешен кремуо да га виде и он да види. А зна се шта ,је он желео да види. Стари донЖузн и човек од укуса, волео Је више женско друштво него хлеба да једе. Цео му век прошао у уживан >у и проводу па и сада лод старе дане не може да измени навике. А реума? жуч и други пратиоци старости све су му чешћи м досаднији гости. Али Сотир, стари мераклија, ни мукает. Једанпут се живи! — тако он вдговара на еве опомене пријатеља да св окане лудовања. — Здраво, Соле, лафе стари! — ослови га на Теразијама, Божа звани »цврца«, његов исписник и дугогодишњи друг који је лрошле године сломио ногу на леду и сада је остао сакат па се од тада повукао и не чује се жив. — Сервус, Божо! — оДговара Сотир нехајко. Где си ти изашао по ооом снегу? Опет те носи ђаво! — Чувам се ја, чувам, мго доцкан. После кише

јппум|,1в у трњв. Апц ти би требао да припазиш, да не дође ђаво по своје. — Не срљам ја ко ти. Ја све полагигацко. Знаш оно наше: ХоКе чича, хоће раИо, али само полагано... А за сваки случај носим и ову треКу ногу... При тим речима показ^> на штап. Пошто Је Божа храмао, Сотир га љубазно потапша по рамену и оде ка корзу, а Божа оста на Теразијама, вртеКи главом: — Не желим т«, вала, зло, али дај Боже да пррђеш добро, добаци му на расганку. Сотир је полако одмицао Пнез Михлиловом улицом. Снег ]е вејар у густим пахуљицлма али је време било пријлтно. Корзом пуно света. Д-> душо, дама мање али је Сотир био задовољан. Весели и зајапурени девојчиЈ.и швр^кали су тротоарима и њихови глрсови су звонили као сребрна звонад нв саоницлма. ^Соткр со топио од милинв па

ииЈе обра+*во пажњу на свв ве)\у вејавицу. Најзад опази једну симпатичну плавушу која је журила ситним корацима.| По свима правилима освајачке вештине Сотир поче да је опсађује, то јест да јој се удвара и добацује. Опет је имао среке. Дамица брзо погледа његову бунду и достојанствен изглед па застаде. — Знате, из принципа не правим улична познанства али Ви изгледате тако озбиљни — процвркута она док се Сотир прсио, као паун. Пођоше заједно и она предложи биоскоп. Сотир је навијао да Је води на чај код себе али она срамежљиво одби. Сотир је брзо од чеких дечака набовио две улазнице и они уђоше у биоскоп. Чим су заузели своја места Сотир започе своју офанзиву. Нова познаница, рече да се зове Смиља, бранила св нежно али онергично. — Доцније! Има времв- на. Ах, не-мојтв аидеКа нас|_ — Душо, |опим те, — уз. дисао је Сотир и у таквој дискусији дочекашв крој филма. Сотир је седсо као на "иглама. Иза^оше некако из биоскопа и пођошв полако пог^ђајуКи гдв ке, када Смиља одједном посрну на клизавици. Сотир је био мало заосгао — да намести каљачс које је у биоскопском мраку рђаво навукао — али када виде да она посрну он потрча да јој помогне али со • саплете на свој ро^рни цјт^п и пру»\и се колико је дуг. Сада Смиља скочи да њему помогне оли ја јадан Сотир само цвипио кло п^е бијено псето. При пјду |е незгодно пао и сломио ногу. Смиља се изгуби у мраку, а Сотир би се смрзо у снегу да не наиђоше неки млвдиКи који алармираше станицу за спасавање и тако га однеше у болницу. Сада му је нога у гипсу и он се занлињо да Ке ако не остане сакат — сасвим изменити начин живота. Пре свега не&е б^ити каваљер.

„О

,С>

Чи

Најцншв твЈиеив шцнге пшег ■чјвлј доб.<Цгте у комплету од 10 књига аа свега Д И Н А Р А 470.(Пошткнскв трошково и трошкова око пакооања скоси предузеКе) Дин. 1. Илустррваии алмана* српскв омладмнв 20.2- Приручнчк за кас^анске стратеЈв — 50.3 Реоортвр Икс добија налог — —' 40.4. Западна хемисфера — — — — 100.5 Јеврејин Зис — — — — — — 40.6. Тражи се непријатељ — — — — 50.7. Беда у — изобиљу — — — — 60.8 Секрет сервес — — — — — 20.9 Иза кулиса Беле кућо — — — — 40.10. Јунаци под заставом сунца — — — 50.Све о«е књигв можете добити и поЈединачно. „Проссетна заједница" а. д. Београд, Косовска 39/111 — Тел. 24-822 и 25-681