Бодљикаво прасе
1
ес . :::лпс прасе
' : Т'! '. Ј. Јјш ШШс""
V Г и *г ■«
»л'.тл бого Волепк 1а пеша Ове знке ми Ои гејици осгали Ћораии коп очију а опмсо 6рсспосл?н па Узлеш нсшто да ппочиташ и да псдпеш шта се рал-1 по Ове јсвропе ал Таман си уфатијо нсшто да прочнташ а Оно кратак дан па почие Да се смркњпва а оуаи гас скуп ка Да јс мех Па где /;е човек нсго у мејапу чеђу људе и ту Тех чоже да нешго ч\је и ведне ал ја брате јок што Дидсм у меане кад могу дндсм у боград код лепшу и госпојицу секу па оне иапиједу радион а из њега Роккс ба нда а ми седи• »•о ка људи и мало Пијне«о н кало незнемо па се љ\ цки пошалимо Па пос. ен падне и песма а јопет ако наиое неко с паре огренемо ајнц и другу Заиимицију и тако нам про1>е време спроНу елсктрику. а не да побеле очи спроћV г. сњсву лампу што се дини и дудишем она воњ од оп ,нци. оно јсс да може да и v се скупо уфати ал ј гјј те п::та за Паре јербо М'нас неиа паре она кој иепе или Оаш дибидуз нуме да се снађе на ову окла аину. баш вала ми голанфери сад сви живемо ка бубрег у сало Пара ка кише и сваки ти уфатијо по нсшто па грицка па милина а кућа пуна ка око ене га бре она дрљиси вилотије купијо једну сандучару што свири Јгал у њега убациш динар пијо један стари тонобиљ а Нопави пера Говедар кубрез точкови и утеро га у вавлију и сад ту оАе Да насади пилиће. па чак и дила под надницу сада се ката удовица што је Разаимала и купила краву а пре јој ни Пето није кукчреко а за ћату и прецедпика нећу ни да ви причам Пуни су бре пара да ие знају шта ће с њи Да раде па иаш Прсцедник гупијо чизме и ону високу капу ка лонац што V ЊУ иду милистри и Тако по васдан седи у судницу и само пућка иа лулу а ћата купијо један тепик сва ти нога упгџгне па га мето на Сред собе а његова Милојша понела помије за Свиње па Просула по Тепик и он јој заотоли разбијо главу « одно тај тепик на таван. пама брате шта Просвегв/о се народ па то ти је а ја ка велим оћеш љуцки ранајло па зато и нпем кпд госпоји/е секе иа нау• ке. ваш рава]ло.
У В Е Р Е Њ Е
АНЕГДОТЕ ЖЕНИДБА ВНКТОРА ЕШНУШ Кад се женио италијански краљ Виктор Емануел, искупило се мноштво Црногораца на обали да ис• прати своју младу и лепу прпнцезу. Много "италијаиских гостију утркивало се да буде што блнже броду којим путује њихова краљевска породица. И један стари Црногорац пожури ка мосту, кад му неки игалијански бфицир досикну: — Аспета. слњор, аспета! — А вићу Ја е је штета и срамота ће дадосмо ону кршну диву за оно ваше мало и ситно грдило — рече Црногорац м оде на другу страну. ЖРТВА Билрот. чувени бечки професор медицине, имао је и приватну праксу. Једног дана упаде код њега неки старији господин и замоли Билрота да га темељно прегледа. Псшто је прегледан. пацијент се обуче и после кратког поздрава хтеде изићи. но Билрот му добаци: — Преглед кошта пет фо ринти! Пацијент га погледа рав нодушно: „Шта? Пет форинти? Али ја немам толико новаца код мене, а толико и.ного ја не могу уопште да платим. Билрот ,се наљутио и рече: „Дакле. ви немате новаца и долазите код мене да вас прегледам. То је дрскост! Пацијент прогунћа: „Сла жем се. господине професоре, али за своје здравље човек иора свашта да поднесе. ЈАРАЦ И ИТАЛИЈАИИ За време „славне" италијанске окупације у Црној Гори, пре годину дана, дотерао неки Ваосјевић на беранску пијацу једног до брог јарца да прода. Јарац био брижљиво утојен и имао велико руно вуне на себи. Иаићу два Италијана и смејући се. — Боно, сињор. боно! рећи ће један. — Иије бон. тако ми све тог Василија. но здрав ка' најздравији — бранио се Васојевић. Италијан дохвати прамен вуне и показа свом другу. — Боно кози, а? — Каква коза. мрчио се, зар не видиш да /е јарац? Ио скини ту твоју перушку. па запири доље. ако већ ие знаш да је ово ја• рац — заврши Васојевић, дуго посматраху јарца ЊЕГОВА ТЕНДЕНЦИЈА
Држ' ме ГЛико
Член« лекар Вирхов дрекиу једног дана на свог секуидарног лекара у клиннци, који се са њим нешто препираше: »Или сте ви или ја луд1 Иду+,ег дана лредаде сегундарни лекар Вирхову једно уоерење с речима: »Ја сам се |уче, с обзиром на моје душевно ст»- — Какоу сте тендсици|у и.е, прегледао. Лекарски имали, пишу^и вашу кримилреглед јо доказао да још налну новспу! мисом полудео.« — Да дођсм до пара!
— Држ' ме Мико, све ми се окре^.е лред очима. Пјнновод адзлашш вгга за вршз Ињззз 1*>ша За време владавине Књаза Милоша, доставе му како је неки виђен грађанин једнога села проносио неке алармантне вести о стаљу у земљи и тиме бунио народ противу Књажеве управе земљом. Да би се том грађанину дало на знање да је забрањено бунити нлрод противу неприкосновене воље Књажезе, паде кратка пресуда: На мацке! Пресуду има да изврши срески начелник. Кад срески доби наредбу да изврши казну, забазокну се, јер осуђени беше њагов ве«чани кум! Мислио он, јадник, мислио и дан и но<\, па се најзад досети како да сви вуци буду сити и све козе на броју, позва најстаријег писара у срезу и рече му: — Као што видиш, казна се мора извршити! А како је кажњени мој веичани кум, то ^еш ми помоки да извршим казну и да се не замерим куму| Кзко је то могу!\е, господине срески!? — упита га пренеражено писор. Тако и тако! — каза му срески, а писар нллиса позив са три штрикле и посла по коњанику-пандуру кажњеноме с поруком: »Одмах с њим у срез!« Док је па«дур галолирао к селу кажњенога, капетан затражи коња и — оде у облмжње село... Пандур доведе кажњенога, писар му објкни зашта га је звао, а кажњеник поче молити да сачека са извршењем док дође кум из села, па ће удесити ствар са ињме! Али писар не попушта: пресуда се има одмах извршити иако капетан-кум није у срезу! Повалише кума на мацке, пандури прискочише па удри, удри — свих двадесет и пет по туру! Дере се кум, дозива кума капетана, али њега ни од корова! Кад паде и двадесетпети штап, иза ћошка излете кум капотан на коњу и дрекну: — Сто;те, људи, ако Бога знате! Зар мога кума ро^енога тако!? Пандури се уплашили, а писар салутира и рече: — Господине капетане, наредба је наредба, и ја сам јо морао извршити, |ер ја Вас заступам, а не бих волео да ме Кнез лозива, јер... Слете капетан с коња, притрча куму, ва|ка]у^и се: — Е, куме, куме, какве несреће да се ја не десих ту кад дође та проклета наредба! Опрости ми, молим те, по сто пута! Сад ^у )а поправити све то. Говорећи то, одреши кума са мацки, поможе му да се дигне и обуче, па викну на пандуре: Помагајте ми, људи! Кољите највсћег овна да спасем кума! Пандури заклаше овна, одрашв кожу, положише у корито, а кума капетанова ослободише чакшира и га!\а и — положише га на врућу овновску кожу: најбољи лек да се изводи убој са поштованог кумооог тура! После лежања од једног дана и ноКи, кум устаде жив и здрав као новорођенче, захвали се Бог зна како плеемнитом куму и — оде у своје село. Кад Књаз Милош дознаде за капетанов ма)сторлук насмеја се, посла му нов сребром окован пиштољ и лоручи му: — Иљадили ми се таки капетани! И ]а сам задовољан, и калетан Ке бити задовољан, а — вала — ни његов кум со не можа пожлити на свога кума!
ПРОНАШАО ЗЕТА Мудром Соломону дође једног дана једна ташта и пожали му се, да јој је зет нестао. — Пет година сам живела под кровом мога зета и кћери, а ево ве^ осам дана како ми зет није дао од себе ни гласа живота. Помози, господару, и нађи нашег хранитеља. Соломон саслуша жену и обе^а да ће јој на1=.и изгубљеног зета. Затим сазвао свој народ на једну велику пољану и рече: — Драги моји поданици! Извео сам пред вас једну ташту, којој треба одрубити главу. — Браво! чу се један глас из гомиле. — Ево твога зета, рече мудри Соломон, смешећи се, видиш да није изгуб»ен. Кентербрсни трин Валполу је једном био потребан пристамак Горњег дома на један законски нацрт, који је био од необичне важности за његову владу. Пошто се он мало пре тога замерио енглеским бискупима, то се бојао да ^е они гласати против њега, што је значило 21 глас против његовог предлога У томе он се сетио да и. а у њиховим редовима доброг пријатеља, надбискупа од Кентербе^■«}а, који се у политичком погледу много истакао. Овај великодостојник је на жељу Валпола легао у кревет, па је објавио, да предвиди скори крај свога живота на земљи. Одмах се у свима његовим колегама пробудила жеља да себи обезбеде благонаклоност Балпола, па тим самим и најзначајнији епископат у Енглеској. Стога су се они сви са ватреном одлучнош♦\у заузимали за закон, који је примљен великом већином. Када је стигла ова вест, надбиСкуп од Кен теребрија је оздравио тако изненада, као што се то обично у дипломацији дешава. па је у сјајној свежини присуствовао свечаној вечери код Валпола, који је са злурадим осмехом гледао, како остали свсштеници срдачно и управо хришћански честитају надбискупу на његовом оздрааљењу. Ипак ниЈе исто
50ДЉИКАВА КОЗЕРИЈА
У уторак је било Сретење. То је у природи пр& зник када се буде мечке из свога зимског сна, али само онб мечке у зоолошком врту пошто за друге мечке важе друге пословивице, као на пример: не иди мечки на рупу и томе слично. Што се тиче ове наше Божане из зоолошког врта она ухватила уживацију па није луда да спава. Зар бре оволика мулетина па ја да спавам. Ајак! То ни гуди ни гу дало вади. То нека раде мечке у шуми и планини. аче што живе о своме руху в круху а не ја која сам општински службеник. Обезбећен ми стан и квартир па ћу сада ја да се лудараи и да гледам своју сенку. Батали ћорава посла. Заго ми не знамо докле ће трајати ова зима. А вала и није била никаква.-Тек колико да се прозанати. Да није било ове струје и огрева не би ни знали да је била зима. Па и овај силан снег што је пао у фебруару није пао због зи ме већ због оне пословице: Није пао снијег да помори свијет, већ да свака зверка свој траг покаже. До душе, не иоже се човек поуздати ни у пословице. Једна другу деманту је. Ето једна вели: „Иеиа смрти без сућена дана", а друга гласи: „Ко се чува и Бога га чува". Сада му ти удеси: Ако се Ослониш на судбину Бог те изневери а ако те чува Бог онда те изда судбина. Тако ти је нешто и са овим траговима. Многи покажу своје трагове и без снега а други се увежбали па газе и највеће снегове а трага ни од корова. Ово нарочито важи за нас из ове генерације. Извежбали смо се да замегнемо трагове па се не зиа ни часног крста. Час га бидиш а час га не виинш Држе људи оо три тезге наједанпут а праве се да ие знају ни две учакрс.т и самс се ишчућавају. И каца их човек ухвјти V све "егири они се опет нскако илвуку и пик Јово на ново. Зато овај снег није много помогао да се раапЗнају трагови. Али ће зато по ноћг жетви јер је покрио озиме усеве и воћхс па мсже бити богата жетва. А и то ]е фајдиис Јер што се тиче трагова тс.лико с»/о се запетљали и заирсиј.и да се то у једној гекерааији не чоже одмрси1и з&то је бољс да сви ти 1 рагови остану непознати. А можда ће овзј велики а |7ГИ том јужни снег помс>.и ча бар то свршимо успешно када нисмо успели да послушамо ону мудру н..,->о]ну изреку: Воље с иирсч него с чл.мм Важно је да Л1 поштујемо ни]едну пословицу ипко Је сваки од нас јал Обилић 1ал Караћорће јал Вук — Имате ли шибицу! Бранковић А ти се труди — Изоолитс, имам упа1 лз ухватиш ко »е пр ави а — Хвапа. Само мм сада к - се часкирао. Сви се> уобјасните како са упа- густили у „ва/>еж'е". Па ко љачсм да чачкам зубеП ц е упали...