Бодљикаво прасе

БСДЉИКАВО ;

«'ми(

Како |в мвли Перица разумм професорв ко]и му Јо рекао да добро угрејс столицу.

Све Јзбог кли$&&и!4је>

ОД НЕДЕЉЕ ДО НЕДЕЉЕ

Удешенв спортеке стварн Све планозе снег поквари Сауд блато и лед На терену таква слика А код клупских благајника Рачуни и — јед!

Кедеља, 13 фебруар Поред мене седи једаа чар у биоскопу ш једиако иешто ћућоре. Нису баш члади па ме поче да копка шта ли то они разговарају. Направин се да дреиан и иагнеи главу иа њихову отрану. — Јели да у жввоту виа тренутака којн се ие заборављају... шапуће ои. — Јесте душо — вели ои. На прииер оноиад. када ин твоја иајка испусти саксију на гдаву. — У, б огати. због те сит нице ии проби главу одговара она и прекиде разговор. Понедељак, 14 фебруар Први ираз ове године па се ја иало размрдао и пошао у шегњу. Одеи у р$дњу код једиога пријатеља да се одморим. Узгред буди речено тај пријатељ ложи своју радњу да је то иилина. Седимо код фу руне и ћаскаио. када упаде један нлађи човек. елегантал и свеже избријан. — Пошто је ова слика? — упита он показујући на један псјсаж. — Је.1 ова од Тицијаиа? — пига трговац. — Зар је то од Тицијана? — изненади се младиА. — Јесте, јесте. само не Омомадне паде велики пнпајте руком још је носнег. Нашали се, па преко кра фарба — ОДГОВОри мој ^оК забели и улице и тро- п Р и Ј атељ ■ тоаре, и крозове, и напра- у , 0 рак, 1Ј фебруар ви читав дар-мар. На стра- — Јцо. комшија. баш ове ну то што су домаћице врачаре не знају ништа —

проклињале тог јутра и шпо

жали ми се јутрос у цркви

госпа Јуца бабица. Зиам рет, и угаљ, и дрва, и уг- да ј е оиа женски пресбиро љара, и дрвара, и Центра- па зат0 радо слушам њелу, — јер неће да се упа-' не приче. НЕ ЖУРЕ ли м неће. Н^ страну и' Шта је било госпа ЈуУправе клубова се поје- то што је многи помислио бодрим је ја. а она снТгГ ^°Јбе ГаЈј" " МвЛ ° К ~'| "-Џобразлук! Хохштанере а нема ни утакмица, даном ' сам или * ДРУШтву ллера;/ Госпа Дана дала али су их играчи утешили. -зоје лепше половине, тек гри хиљаде у готову, Једие Кажу да не журе са тре- углавном да прошета, јер'' '"" еШУе И С ?°Р° ИОВ нингом јеп им Н^ ппи; л ^ н | бинезон да јој врачара отнингом, |ер им не приЈа а била недеља1 кад виде пешачењв на брдо. „ да хаузмајстор оришв ис-

НОКАУТ

читаве намете

крије Једну таЈну а ова ни две унакрст. А оваио је бије гласила да све пога-

. п рвд ку^е , У бокс-мечу за шампио снега, врати се у кућу па ^ дд т нат Савамле, госпо-ица Ги- — ни макац. госпа Дина? на је нокаутом победила

госпа Мицу. Судија на рин- АлИ ош, што ев . ДвСИЛ ° гу, г. Тома (али не Тома г °™одину Мити, то |е сапророк, ве^ један млађи свим АРУ кчи ) е , и ' А ако . хоћв " Тома без браде) прогласио Те ' 1гвжи сл У ча '" А ни ' е да је Гину победницом, и у е био штогод К Р ИВ ' нвго знак признања преселио се 2 Р ° СТ ° ПрОСТ °' СВ6Му ,в у њен стан. крив снег » з им « и она вражја поледица. 6"0! Пошао, наиме, господин На утакмици лирски пв- Мита на пошту р* баци писници — београдски глум- смо у сандуче, које је пиЦи која је ових дана одр- сао неком сељаку из Житжана, победила је лирска ковца, да му донесе мало поезија са 6:0 пошто су сланине и свињског меса. глумци били потпуно ван Познају се људи, а и доноформе. '

Нов начин

сио му човек (ОШ од раније, па, к'о вели, хајде и сад да се мало омрси господин Мита, зашто да се не омрси... Оставио лепо го-

— Ситницу човече, ситницу. Интересхје је да сазна ко сад издржава Виду удовицу. Среда, 16 фебруар Сро г нем данас госпа Босу, познату каћипсрху. Знам је да за пре подне обигра цео Београ.т и три села пише, па зато ?е почнем боцкати. Али оиа Лути каг> заливена. — Шта. шта сте покисли? — соколим је га. —г Љута сам иа зсга.

Xранин га, одеваи га, дувании га, живи ко бубрег у лоју, а он уједе ко бесио псето. — Па шта вам је урадио? — Јутрос ну ја пржим кајгаиу са сланинон па ну кажем: Видиш, Мато, како те назим. а он ии животиња вели: Опет ја завидим Адаму. Зашто ну завидиш, оитан га ја, а он ни вели: Зато што није ииао ташту. Четвртак, 17 фебруар — Душу ии изедоше депа — жали се Срета учитељ. Прави ћаволи и лају иа звезде. а када их питаш оно што треба да знају, ни да бекну. — Па не уивте да им објасните — упаде ну у реч Веца. апотекар, који је због квоје деце у сваћи са свина професорима. — Море, није то због тога. веА због погрешног васпитања кући — одврати Срета. Ето шта сан данас доживео у школи. Прозовем једног ћака из трсћег разреда па га питам: — Ко нам даје млеко? Он не погледа па се наснеја. — Вама иожда неко и даје. али нени не да нико. Петак, 18 фебруар Мића је велики весељак и шаљивчина. Али често прави и рћаве вицеве. Тако је синоћ уплашио Бору иижењера да човек за нало није пао V несвест. — Мало пре сам видео тв(јју жену и кун Перу, слатко спавају. — Бедница. а рекла ни је да иде у биоскоп. Убићу је када дођен кући — врисну Бора. — Стани брате, немој да се нервираш. Па V биоскопу сам је и видео... вели Мнћа. Успавао их, ваљда, филн. Док смо се ми смејали. Бора ,/е поручио још једну „врућу" да се опорави. Субота, 19 фебруар — Што ме увреди једна битанга. Још не могу да доћем себи — прича ми да нас у подне Иса спортиста. — Наш колега? — Море јок! На 1едној капији налете на мене једна сајтарија и за мало да не не обопи. Још ми дрско вели: Што се не склањате? Наљути ме ово понашање па ну кажем: — Ја се будалима никад пе склањам са пута. а он ме само погледа. па се брзо склони, V страну и рече: — А /а то увек чиним!...

И то 1е похвала

Леополд фон Мајер свирао је једном на двору код неког кнеза — емцене. Пошто је завршио са извођењем обрати му се кнез врло љубазно и рече: — Видите, господине Мајер, ве^ сам многе клавирмајсторе слушао, слушао сам Талберга (Мајер се дубоко поклони), слушао сам Драјшока, слушао сам госпођу Шуман, (Мајер се

сев дубље клањао), слушао сам чак и Листа (Мајер готово додирну прсти« ма паркет), али као ви, нико се није знојио. Збто јој захваљде

ДЕЧЈА ПИТАЊА — Тата, зашто се дере коза? — Коза се не дере. Она се радује и зато она блеји. — Заш.то коза блеји, кад се радује? —ОЛИЦА КОЈА НИСУ ВАЖНА »Ваша прича, поред неких одлика, има ту ману што се у н>ој стотину лица, која нису важна«, критикује писца уредник за књи-1 жевну рубрику Мили^евић. — »Али ова је прича баш сасвим из живота израслм — брани се писац КостиК, јер сви л>уди који живе не могу бити важни.« ж чеп&рти пут Јелка је била позвата код пријатељице Божане на вечеру. Ту се упознала с једним чувеним лекиром. Јелка запита домаћицу: »Божана, јели он |ош нежењен? — Наравно, век по четврти пут1 —ОМомир ја ожењен три месеца. — Како ти се свиђа у браку? — залита га неки пријатељ. — Савршено, кажем ти! Сваки дан се осећаш млађи — сада ве* пушим тако мало као кад сам био дечак. Учитељ: — Перице, можеш ли да ми кажеш јед у течност, која се никад не мрзне? Перица: — Могу, госпо^ине, вру^а вода се никад не смрзне. —ОПРЕДБРАЧКИ РАЗГОВОГИ Отац (просиоцу): — Господине, нисам одгајио своју керку, да би живела с неком будалом! Просилац: — Али, господине, ми и не бисмо становали с вама.

— Јесам ли >*м дала в*ше ствари! — Нистс, хсала1 Ж ОН ЗНА БОЉЕ — Новац не чини брек срекним. — Доиста ив, али ствар« утеху у несрекном браку. 1 Б О А /V? €-"1 КПИЗАВИЦИ Сад у снегу ни]е криза Може народ дл се клиза Нако |е ком *сф Ал страст мора да се стиш« Ошсност |е од калпиша То Је прави треф1 ЈЕДНОМ СПЕКУЛАНТ* Чмм је ећи посо стао Одмах аичеш: Куку, Јао1 Свико си на 1<ар До зараде теби ствпо Бко огрев или сало За то имаш дар! ОЧАЈНИКУ Мењао си тезге редо* Пунио си душе једом Трозао си свет А сад опст фирму мелвш Ап и даље све клеоеташ Такаа је адет! ТИМОТИТ .У СвоЈчм снежним фиотш тоном Стече гпас пред микрофсиом Омиљен |е сву.ч, Ал' је сада у дилсмж Ил' шлагсри, ил' »Боеми«« Пубпика |е суд1

ДА НЕ Ј1АЖЕ

— Јао, извинитв, ова клизавица... — речв нспозната спа Спасенију да се мучи госпођица. око шпорета и да пребира — А, за ме«в то ив ванек^кав пасуљ за ручак, а жи. Ја сам необорив он натукао јаку до уши;у, хвалио се господин Мита. забио нос у шал, па, као _ збиља? Баш лепо, онкакав пеливан, провлачи се да СОј вко дозвољавате, подржавати за ваигу руку

ускнм утабаним стазама, које беху тек пробијене кроз дебеле снежне на- — рече симпатичнв госпомете. Понекад се и покли- ђ и ц а .

доц пређемо преко улице

— О. молим, молим, то Не ми бити необично драго — клањао се услужно господин Мита, до« га непозната сапутница ухвати

Овак« се штеде пенџетв!

за, али господин Мита уме да држи равнотежу, па не може да падне. А како и не би умео да држи равнотежу, кад је ве1> толико година држи измеКу . г _ " испод руке. н>ега с једне, и госпа Спасеније, његове жвне и Со- И тако наставише даље, фије »слатко мамице«, њв- ^ок их на једном кошку гове таште с друге стране. срете, нико други него глаЕле, иде господин Мита в °" и брадом госпа Софии баш да пређе преко је- I«. рођена ташта господина дне улице, кад нека дг»ма Мите. Она застаде, добро умало да падне. Прихвати св з» г леда у Миту, па му је господин Мита, као вешт подвикну: и каваљер човек, а она се — Мито, бре, ти ли <м само смеје: то, а?

— О... о... оваЈ, |ес'„ )всам... Ја сам, мамице... — А ко ти је то, а? Ко |е та же«а? — цикну госпа Софија. — О... о... ова), мамицеО рч клизавица... И још би се господи« Мита извињааво, да га госпа Софија не дохвати за пукав и, без даљег, одведе право код своје керке госпа Спасеиије. Залуд се несретни господин Мита правдао да је потпуно невин, кад су удоужене снаге навалиле на њега и сручиле, поред безбро! оклагија, метли, кишобоана и рругих овоземаљских потоепштина, читаву бујицу грлњи, псовки и претњи, тако да се дугогодишња равнотежа сместа покварила. А покварила се само зато што се господин Мита поклизнуо, али не на оно) снежној клизавици, него на пруго', топли!ој али и оп»снијој клизавици.

— Ан« ме неко тражи, |в свм у бвицч. :