Бодљикаво прасе
Највише тражене књкге нашег издања добићете у комплету од 10 књмга за свега Д И Н А Р А 450.(Поштанске трошкове и трошкове око паковања сноси предузеће)
Дин.
1.
Јевреји као лордови —
— — —
40,—
2.
Наташа, Наташа одговорите
— — —
30,—
3.
Црвена Рут — — —
— — —
30.—
4.
Маска и Тамбурина — —
— — —
30—
5.
Ко управља Америком —
— — —
40,—
6.
Америка без стида — —
80,—
7.
Беда у — изобиљу — —
— — —
60,—
8.
Јеврејин Зис — — —
9.
Кафански стратези — —
— — —
50.—
10.
Стаљин у светлу штампе и
карикатуре
50.—
Све ове књиге можете добити и појединачно. „Просветна заједница" а. д. Београд, Косовска 39/111 — Тел. 25.681
— Тата, шта то значи празна титула! — То значи например када гости дођу, а мама каже да сам |а домаћии у кући. ж ДОНЕЛА РОДА
— Јели мама, Јел 'и мене до« нела рода!
ДОБАР ИЗГ0В0Р Младић: — Шта! Ви сада нећете да ми дате вашу кћер, а дали сте ми реч! , Отац: — Пријатељу, не узбуђујте се, Вама сам дао реч, а другоме девојку. Па није ни право, да један добије све, а други ништа!
— Где бежиш? _ — У склониште. Зар не чујеш сирену? — А не. То моја жена има час певања. ж — А можеш пи бре, ти ме ни да насликаш мога нума! — Могу доведи га само. — Он је знаш одавно умро ама еве му војна буквица и туј ти је његов лични' опис.
ПОСЛЕ ОГРАНИЧЕЊА СТРУЗЕ
— ОваЈ чвор јо за то, АНна, да грво ргзмкслиш пре него што притиснеш на лугме за струју.
КЛАДД ЛЕКАРКА
—- Прзо, морем дз сам прзпишем једну медицину која вам неће баш пркјати. Мсраћете узимати по мапо апнохопа. Монренка: — Зато се немо;те трудити ево имам три флаше разног пића.
ТРЕ38ЕЊАК ЈЕ ТЕШКО БИТИ
* ЗАБРИНУТОСТ МОНДЕНА
Сваки који троши јака пића, а избегава воду, обично једног дана осети: слабост, срце му слабо мрда, клонулост, на може да спава или кад спава он сања разне вукодлаке, виле или, не дај Боже, Краљевића Марка поново међу СрбиАла. Тако сам и ја осетио пре неког времена, да нешто није у реду у мојој машинерији. — Е, рекох сам себи попио си, друже, своју порцију, па је ред да удариш тачку. Иначе, припиши себи све шта ти се деси... И отишао сам лекару. Он ми је, наравно, забранио да пијем. Дао ми је да гутам неке пилуле и пра шкове и препоручио ми да што више спавам и да се одмарам. Али да видите чуда! И поред свих његових препорука, и поред свег мог труда да будем што савеснији болесник, ни сам никако могао да заспим. Још горе' него кад сам пио! Тако једне ноћи, тако друге, па и треће. А и нервоза све већа, нарочито кад прођемо поред кафана и подрума у које сам ве<н годинама свраћао. Трећег дана одох поново лекару. — Докторе, рекох, изгле да да овај метод није за мене, пошто се болест погоршала. И, укратко, више не могу да издржим онај суви режим. Доктор се изненади. Као да је очекивао овакву моју изјаву. — А шта сте углавном пили, и у којим количинама? упита ме он. — Углавном? Углавном све, одговорих ја. Ипак, ра дије од осталих течности клековачу. А што се тиче количина, може се рећи две дупле ујутру, две у подне, и две-три увече. То је редовно. А нередовно — како кад. — Ево шта ћете да радите, поче доктор да ме саветује. Ви ♦нете лепо уместо две дупле ујутру да пијете једну малу. Увбче исто тако. И више ништа. Разумете ли? Када сам изашао од лекара, свратио сам у прву кафану да искористим ле-
РАЗГОВОР ЗђЕЗДА
кареву благонаклоност. Попих једну клековачу, која ми паде на стомак као кап воде на врело огњиште. Душа ми је, наравно, тражила још, али сам услео да се уздржим. У канцеларији сам једва издржао до подне, а онда пођох кући нервознији иего икад. Једва сам се вукао и колебао се да ли да прекршим дисциплину, па да свратим негде на вино. Нисам готово ништа видео ни чуо. Одједном почео ко мене да се окупља свет. Тргнем се и угледам — ужас! Ја насред трамвајске пруге, а на један корак испред мене трамвај. Публика сва изишла заједно с кондуктером и кочничаром а и други, беспослени, окупили се. — Да није случајно хтео да изврши самоубиство?... Да је пијан, па ајдеде, што не види трамвај!... и друго. — Е, мислим се ја у себи, да сам пио ово не би могло да ми се деси. Извукох се затим из гомиле, па у прву кафану. И свест ми се лепо поврати, а нервоза мања и све лепо. А те ноћи спавао сам као топ. И отада се више нисам обраћао 1 лека^има, нити сам оставио пике, |ер сам се уверио да трезвеност убија. ж Боби посећујв са своЈим пријатељем Рудиком музе|. Служитељ објашњава: »А ова ваза, коју овде видите, стара је 2000 година! Боби се обраћа Рудики и каже му у поверењу: »Ала овај лаже, па ми емо тек у 1944 години. ж ТУН НА ЛУН Госпоћа Неколић стално је говооила мужу . да сво соебоо. намештај. кућа, све припада њој. Једне ноћи пробуди се и у страху рече мужу: — Мико. чујем шуштање у претсобљу! Сигурно је неки лопов... Погледај, молим те! — ЈТопови? Па шта ме се тиче. ја немам ништа у ођод кући!
— Гле, пада неки човек... Помисли, брзо Једну жељу 1
НИЈЕ МОГУЋЕ
— Конференци|а |е већ почела, Молим вас уђнте сасвим тихо. — Шта! Зар већ сви спавају. ж
— Страшно сам забринут због скупоће.. — Намирница! — Јок брате, каквих намирница! Због поскупљавања биоскопских улазница~
СВАКО НА СВОЈ НАЧИН