Бодљикаво прасе

МАЈСТОР ОД ЗАНАТА

Ми^а Мићи-к долазио Јђ у ред оних људи који умеју да се снађу у животу. То значи да он није седео скрштених руку, него је разапео мреже на све стрне. Улазио је у све послове и све комбинације. Лагао и глумио. Умео је да и од овог кратког живота нешто отме. Његовб мреже су дуго време слабо функционисале: мрсиле в ' ашту иза " ко ј 0 ' ј в био се и кидале. Али у њего- повећи вим жилама је текла ловачка стрпљива крв. Решио је да се огазди по сваку цену. И мрежа се почела пунити. Једног дана Ми^а Мићи^ је са оним што је истресао из своје широке

се богато искориститн у пропагандистичке сврхе, Примамљив потпис са сликом палате и нежних ружа као што је: Штедите па Ј>ете стеКи овако нешто натерало би многе да. одмах купе касицу за штедњу. За све време штедње имали би пред очима див-

Ки^ је описивао муке малог штедише. Мерио је своје залогаје, трипут окре тао динар у руци пре него што ће га потрошити, у касицу стављао сваког ■ дана понешто, а сад, ето, хоЈне све то да му одузму. АЛи, све 6и то жртвовао да ни|е у питању част.

Адвокат је одговорио — Шта да радим? јецао меким и благим гласом да је МиКиК. се лед у грудима МиНика _ Ја св својски зау . почео отапати као да га је 3 @ ти за ваШ у Ч аст, одговозахватило )У лско ^унч е - А- рио је адаокат. Борићу се даокат верује Мићику. Ка- до краЈа ко би могао да не верује човеку коме су очи пуне - А колики *е бити ваш ' . хонорар? упитао Је Мићик. суза. Али ге истакао да је — Па око... око... триста

- Зар ја? Зар ја? горда сл У ча ' прв.»ички врло ком хиљада , ии4 и 4' ... 1 ппиковлн. а морално и дру • ■

ну палатицу ,и још дчвиију ј е узвикнуо МиКик на кра- пликован,

ЈУ-

штвено јако замршен.

виноград. МићиЈну су многи завидели. Они који су се намучил^Ј ваде^и из касице кроз узан отвор уштеђени новац а неочекиване издатке, пуцали су од једа. Ми^и^ је, не освр^уКи се

мреже/купио петоспратну палату с баштом пуном ру- на сво ' в с жа и другог ретког цаећа. гордошћу држао моралне О оваквој баштици сањају придике и цитирао народну мудрост и мисли великих људи о штедњи у ситном дома^инству. Ми^и^ева срећа, међутим, не потраја дуго. Таман кад се спремао да напише стручан чланак »Штедња на ситно као извор богатства«, закуца једно не познато лице на његова врата. Ми^и^ је хладонкрвно примио позив од суда. Био је оптужен за два дела: за проневеру и за примање мита. После саслушања Ми^а Ми^иК је нервозно шетао

шипарице, маторе девојке и оне кје су после удаје од старих снова задржале само пресоване цветове у албуму. ' Мићи^ева палата заједно са баштолл могла Ж

Ми^и^ево лице доби бо)у креде. После тога се ишара белим пругама. — Трис... трис... та...! — Јест, толико, одговори адвокат љубазно. Скоро нежно. — Е, кад је тако, онда да сам проневерио и примао мито. Узео сам свега триста хиљада. Вама то неКу дати. Зар све што сам узео вама да дам? Зар сам за вас ковао планове и мучио се? — Вама Ке остати маст! — Захваљујем се! Ја сам сит части без пара.

■— Не знам ко је те Марика Рек... Од када јо| је вереник рекао да на њу личи не разгпззра ни са ким г тако је подигла иос. м

— Ајде, пожури сеГ И |а 6и хтео да видим ту бабу с брковима. ж

И А Ш М

Кочи: Када наиђе кошава она носи што дохвати. Зато је добро што се чувате поома.је. Упорном: Примилн смо оне твоје подгрејане вицеве које нам шаљеш по не-

Питали Црногорци Влапо пространој соби и ба- ДИК у Петра (Првог): Зар цао сетне погледе на ба- д еш и ти ПО д те године с шту и виноград. Бранио је Нама у бо /р своју част и имовину она- — Притт т е ме лвојица ко како то доликује малом на коња. а кад шједнем ие штедиши и борцу за пра.- с ј ахива ј у ме касннје ни ду и поштење. Ипак, нијо четворица се могао умирити. С узда- ' * хом, с дубоким уздахом, Питао некакав господипитао је себб: ^ чи ^ Црногорца: Помрчиш нину хајд на глас! — Зашто, Ми+,иКу, баш ли на гоДИну нОЛико вића тебе да напипају. Зар од и раки!е? толиких?... ух... Зар т* да _ МноГО мање негб ти правиш свфте? лекарије. МиКић је застао један * тренутак, зграбио шешир и Питали Црногорца: По излетео на улицу. Отишао КОЛИКО пута, обично. ијете је једном познатом адво- на даи? кту и рекао му: — Онда кад огладнимо — Стид ме је и срамота! " ако има: а ка1 } смо У че * На мене се баца љага да Т У можемо живЈети по три дана о лули дувапа. а четврти о букову лишћу! * ј?. »V Питали Црногорци лекара: Што си дошао међу нас? — Да лечим болеснике и да вадим зубе. — Ми болесних не имамо, а зубове у гроб носимо!

После тога. Мића Мики* је био три месеца у болници на посматрању. 1Лзд се вратио, ствар је била легла. Додуше и то је коштоло доста пара, апи на толико колико је заценио онај адвокат. Ономад је одржао успело предавање о ситној штедњи као извору богатства, а ускоро ке држати предавање проти. корупције. И у лудници је стекао корисно знање и одза пас, па уз пЛа- • мах хоће да искористи. Да надокнади штету.

Питали црногорског ђетића: Како си провео детињство? — Од 4 до 6 (године) чувао кокошке; од 6 до 9 јагњад и козлад; од 9 до 12 кад ми обукоше гаће пушку ДАЗУ УПОРИШТА

ЈЕДНОСТАВНО... Једна старија дама упознала се у једноме друштву са Ха.јнц Ри.маном, кога је обожаваЛа. У разговору, који де обиловао са „ох1" и „ах", она је рекла: — Како можете да оства. рите тако ведру. тако божанствену комику?. Како дођете до инспирације? — Једноставно, драга госпоћо, одговорио ,је Ханс Риман, потпишем уговор и прочитам сценарио... То Је све... ВИЛ ДОМ ВОЛИ КАЈГАНУ Један је пријатељ дошао код Вил Дома и запазио је по стану много акварија са разним рибицама. — Шта је. ти си се бацио на рибогојство, запитао га је. — Узео сам их уместо пилића, нашалио се Вил Дом. Ја, знаш, волим кајгану, а кажу да рибе носе милионе јаја... ЉУБИТЕЉИ ФИЛМА — Ако ми даш дедан добар савет водићу те да гледамо „Парацелзуса"„, — Врло радо. а какав савет хоћеци? — Где да нађемо паре за каЈЈте? ПРОФЕСИОНАЛНА ЗАЈЕДЉИВОСТ — П омисли само причају ми да је један младић гјџ дао све три преставе скроз, мога најнови.јега филма, ре кла је сва усхићена Ханелоре Шрот. једној својој мање познатој колегиници. — Тја. одговорила је ова, требало би забранити спавање по биоскопима...

сам непоштено дошао до свог рођеног огњишта и ове бедне кућице. Са сузама у очима Ми>: Кад се вратио из Црне Г оре питали Србијанца: Има ли онамо земље? — Једном сам пола дана БЕВИ: Џемпери су иза- тражио ће ћу побиги кошли из моде. зато гледај лац, да коња привежем. да сашијеш бспку која је ш ки пут. 1ер наша је девиза: јефтинија и топлија. п ,, паметнији попушта. Боље ЦИЦИ: Шприц крофне Питали Црногорца: Ала се не праве више, јер је Ти Је . више оа оца остало, сад ускршњи пост и као али еш ? ™ ТВ °Ј°Ј ћеци о„мелшпајз" сада се прави ставити ' салата од кромпира. поко ' ни што мени оставио. иити ћу ја Један својима, осим свијетла о-

,1е пустити по други пут један препотопски виц него се са тобом објашњавати. Песнику: Јачи си од Бо-

МИЦИКИ: Узми га, јер Бог је створио са- лимуи и са соком направи 1ћраза мо свет. а ти си у поезији * ре " за руке - Изиути тр " „„„„„„ беланца, а од жуманцета направио дар-мар. умеси резапце и у њих иКарикатуристи: Добро стружи кору од лимуна да сликаш само си у малеру. " е »Д е V штету. портрет, ис- АНЂИ: Верност ]е само

Питало црногорско дете оца: Оли ме пуштиш да идем по мору? — Боље тије синко ме-

Када сликаш мии,^,. п <. п( , ШГЈ исупи,.! > лт м падне карикатура, а када онда интересантна ако је тућим^по Г °° У радиш карикатуру изаће обострана. т Ућима по мору. кубистички пе.јсаж. У сва- СИДИ: Где има ватре, ту * ком случа.ју те слике иду има и дима. Када вас ого- Питао неки господичић У коппу. варају, биће да имају раз• Цриогорцп: Јеси ли кад Бившем парламентарцу- лога - 3ато »" уклоиите ра- пољубио жену у руку? г „ , г злог или сс не секирајте — " е 'а. ии дао ми Бог! " е и 0(5ич ни смртни 3 (5ог оговарања. — А зашто не? сазнати одакЈле ти чаробпа РОСИ: Само оии који су за преме рата направили пвре пемају жуљевс. Зато немо.јте због тога да се сти дите. , ЛЕЛИ: Мужа 1е лако /»а- ли ко од пас од природе? ћи але тешко сачувати. — Ако и умре. види се игрл и пред министарском Шта ћсте. конкуренци]е на колико ]е пута био рањ а"У" 0 * сое сгране.* ва*.

касица у којој си за петиаест година уштедео три палате и виноград. Једном практиканту: Дотло <е време ла мечка за-

— Заклео сам се да никада нећу женску ни кђвничку руку пољубити. џ Питали Црногорца: Умре

— Зиаш, дарлинг, нвчој да се љутмш, ми с .7.3 могу заузети упоришта где им је »м

обеМли Америквнцима д*