Бодљикаво прасе

БОДЉИКЛОО ПРАСЕ

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Новн снег је сада пао И свс наде затрпао Знма траје још) У марту ♦.е тешко стећи Некн спортнст пр.ход већн окану^њега. Зато поспа бош! С. К. »ОБИЛИТ|«-У Играчн ти праокпаснн

Прогуташе мамац масни Па мењају дрес.

КО КОГА БАРА? МиКа (о у послу авома писмо после кога Цале ододлучан и бозобзира^ па мах потрча до Видине ку> је врло познат код спеку- Ка, али она није цтвла ни ланата због својих смелих дл разговара. Сво |е то покомбинација. Зато га и зо- сматрао МиКа, ко|и је свву Мика »ватра«. Али јо за- мо чокао овај развој догато према женама срамеж- ђаја. ИдуКог дона он роче љив и кукавица, па је тако Види: доживео многе незгоде в- — Решио сам до позовели се опет неКе да окане мо твог брата Цалета на жена. То јест, он би се и ручак. Добићу једно прасе окануо, али св оне неКе да И з Ваљева па да угостимо окану н>ега. А нијв ни чу- човека, Шурак ми |е, а садо. Леп и снажан в увек мац... пун пара, он јо био уввк — Вида се само у^де за уа нарочито данас — врло сио али нв рече ни речи. згодан објекат за жено, на- Међутим, када МиКа рече оочито за ове данашње, до треба да умеси питу од

меса, она прасну: — Бавола Ку дв му мвсим... МиКа пречу овај м.вн узвик и још истог дана нађо

Н»ад веК су им утрнуле руке. Спортска секција С. 3. Р.. « а „ С 1_ Ми *!_ Н " која се толико одликовала у шаху, упрскала јо у боксу. Изгледа да им леже само мислене игре а тешка атлетика јок! Или је, можда, сваки почетак тежак. ТРЕБА ДА МАНУ Чим футбалски савез направи програм утакмица, одмах се поквари ареме. Зато Ке бити најбоље да се све ради преко програма а то је уосталом и традиција футбалског спорта.

НЕ ИДЕ

ратоборна и одлучне. А он Свула ^''сГ ^оте пишр ) а Д ни|< ка Д° се на *>° У ДРУ" штву неке жоне, сав со изСнашао је бес* Р,<Ша ' ' уби и ошлм У ти - Само т Р вп " 1 ће и гута кнедле. То су жеУТРНУЛР ИМ РУКЕ нв освтилв и обилно кори- ц аП вта па му исприча да јв _ г»пв стиле. Зато јв Мика из свих добио прасо а биКо и пита Футбалери који се веК своЈих авантура излазио ра- са месом. ' Цале, иако св два месеца баве само »руч ц, вно срца и начеТог буђе- плашио да но наиђе на миним радом« одвикли су се Л ара. Због свога овога он н у г ухвати се иа лепак и да игрзју футбал, а од 0 дЛучи да се окано свих п рими позив. МиКа је замногог »мошања« и »сече- же нских познанстава. Само довољно трљао руке. Отини]е довољно што )о он то шао је куКи ток око јодан хтоо. Јер жене су хтеле са- С ат и воК је у ходнику чуо свим супротно. Тако се до- како Вида плача в Цале је умирује. мо упознао са Видом, ле- Он нагло отвори врата и пом дактилографкињом из углвда како Цале стоји виједног министарства, веК св шв Виде и милујв је по кои ворио. Како је дошло до С и. те веридбо, то МиКа ни _ Баш дирљивв сцона дан данас не може да об- братске љубави — узвикну јасни. Па не само да се ве- МиКа. Сигурно св жалила рио, веК се и оженио. И Н а мене? за чудо, тај брак је био Вида се збуни, а Цале, сроКан. Бар тако је МиКа стари лаф, само со насмеверовао све док једног да- ши П а рече: на не затече у стану Цале- Глупости| Напада ме та, познатог београдског идем са неким женама. бонв^вана. Квда видо Ца- Шта? — зграну со Милота поред Виде, МиКи се р а шта св то ње ти . смучи. Знао је он добро чо? Ви етв ело бодан човек. шта значи за домаКина ка- Којашта |.. Него, хејде да ручамо,

1 ЕЗ О Д. Лз — { ЈЕДНОМ ПИЉАРУ Тринест пута плаКаш казну Што прикрив*ш робу разну Баш те прати псх Сво Ке други то да плати Све Ко народ да позлатн Јср он плаКа — цех! КЛУБУ ЖЕНОМРЗАЦА Спи се крсте, сои се чуде, Како можо то да буде Да мрзито жену 'Апн жене сада кажу Дз правипа ааша ллжу Вн сте за рсвсну!

ЂАЦИМА Сад со многи ђаци ждсру И на Ц))1г>ак кожу бору Дошао је март Јер ко није хтео д' учн Тлј Ко летос да се мучи Сад нде у шкарт|

У СУДУ

— А шта Ка мм та батинв! — Па у позивници сто)и, да донесем чиме 1,у се бранити! Међу ђацима

да Цале уђе у куКу. Ззто се намргоди и без »добар дан« уђе у своју собу. Кадв је Цале отишао, Вида му реча: <

Убрзо после ручка Цале оде а МиКа узе да чита новине. Видв со мувала око њага и сво |е нешто

Цв: — Ову битангу немој више да пуштвш у куКу. Ои ми није брат аеК хоКе да ти укаља част... — Ха, ха... — насмеја се ■г- —, ,— МиКв. Када тсбе превари г Уп? - рјјУЗвикну Вида увре- )а треба да гв избацим из

— Шта си се надуо. као хтела да кажо. Најзад зајеширде? И на поздрави се са човеком. Ваљда ниси љубоморан? — То нисам, вли не волим да ми се по куКи мувају мангупи— Зар мој рођак ман> гуп? ~.узвикну Вида увре- ј° " "»»"■ ђоно. то је мој брат од куКе, а када ти моно вараш тетке. он треба да буде мој шу— Онда извини, нисал? рвк... знао — правдао се МиКв, -- Није МиКо тако... < а у себи је ми;лио: Не по- — Остави приче. Ја сам двали ти мени!.. човек тргозац па знам доНа томе со заврши тај бро како со поткрада радразговор. ња. Само ниси крива ти, нвПроV,о неколико дана, а го ја што сам се оженио. МиКа јодног дана рече Ви- Зато и хоКу да поднесем ди: целу штату... Ако си ме — Срео свм твог брата преварилв, то сам прогуСликар (нв изложби): — Цалета. Иде испод руко са гао, али више неКу да гуОва слика, госпођо, ра^е- Гином. Знаш ону лепу удо- там. Да знаш, вко Се *о нв је по једном врло ств- вицу св Дорћолв. Још јодном догоди, пвкуј ром мгииру... Види севнуше очи од љу- са и немој дв мв чоквш!..« Госпођв: — Опростито, тине/ али оКута... Али то и- Вида бризну у плач и неали дама која је на њој и- сто посл^ подне одо код жно га загрли, али је од ма на себи хаљину скроје- Цалета и када га не нађе тада наЈбоља домаКица... ну по најновијем моделу. код куКе, онв му остави До прве прилике... СНРОЗИРАО ГА

— Ја ннкзд нншта не учим, увек одговврам на осиову здргвог разума. — Зато ти иикад ништа и незнаш. Ж

Шта1 Цркла ваша дрссирана кокошка! Штега што и ја нисам био присутон —. када сте Је сахрањиовли.

Недељв, I м»рт Одвм у бврборницу да се обријем. Свств као у кошници. Саднем у једну столицу и прочитам скоро све ноаиие. Од корица до корица. Најзад дођам на рсд. Један крмељиаи дечко поче да ме сапуна. Ја мнслим да )в то шагрт који свршааа само технички посао а послв Ке неки кшфа да ма брије, звто дозволим да ме оаај риба и трља. Одједном овај шврКа извади бријач и поче да га оштри. _ Море, пустите гв Д« се вожба, мора летос. да попа.а испит, вели ма |СТОр. И тако ја дозволих Д а се овај на мани учи. Али, хвала Богу, само мо |о на два места посекао. Понедегквк. ' мврт Мој комшиЈа Тоша |е веиики обецЈвњак. По иео дан се замлаКуЈе са женама из авлије и оне га питају за савет у саима питањима. Наровно да их он наопако учи. Јутрос седим код њега на кафи ка Д® У" лете госпа Мара женв Влада бвквлина. Јао, господин Тошо, шта сам нвправила. Помагајто... . _ — Шта је било? Док незмам шта је У ствари не могу да вам дам савет. _ Опрала сам квпутиК мом Стеви в сад се скупио па на можс да га обуче... х_ Па то је бар лако вели Тоша. — Сада опернте Стевицу па *е и он да се скупи. Уторак, 7 март Отишла Ствнв, куаврица код Ђоке секретара, код Милке врачаре Дв ј°1 овцв карте. А 1а арло често Мдем код Милке да се наслушам глупости. ЧиМ |е дошла, Стана поче с врата да објашњвва како )е чула да Милка сае погађв па |в звто дошла да сазнв ввжне ствари. Милка веК узела карте у руку па Је озбиљно пита: Шта хоКете да знате? _ Молим вас да видите у карте кога више воли мо| господин. ГоспоЈу или моне? Среда, 8 март Милоје Јо јако уображен човек. И то не само нв свој положаЈ (он је дирек-

тор једног предузеКа) веК и на своЈу лепоту и памет, Зато увек говори ауоритативно и не дозаољава да му со противречи. 9ечер.«с у кафани повео се разгопор о женама па и он са смилова да каже коју. — Ја сам увек имао среКо код жена[ — рече он на креју разговора. — Каква ти је то среКа кад си остао нежењан... :+: ЧЈС ИСТОРИЈЕ

— Псрнце, рецн ми, колико су рктова имапи Шпањолци у XVIII аеку! — Седам! — Врло добро. А сад ми их набро). — Један, два, три, чстири, пет, шсст, ссдам...

-ж-

Ствнодавка строгог изгле да каже новом кирајуији: — Али одмах да знвте, господине, дв јв не трпим да моје кираЈџије примају женске посете! — Тако, а да,пи су вашим кираЈџијама дозвољене мушке посете? — Јесу. — Е, онда Ку ова) стан узети за моју пријатељицу!

— Зашто си тако нервозан? Жона ти је рекла да можеш да останеш у моме друштву до дванаест часова. — Море, не знаш ти њу! Она је рекла дванаест, али је мислила на дсег, а чека ме у осам.

—- Па баш у томе и [есте среКа, јер онај ко се упрегао у брачни јарам но може да каже да има среКо код жена. Четвртак, 9 март Учитељ задао ђацима да напишу јодну ре<4еницу у којој Ко роч шеКер бити подмет. Први ј в написао задатак ~и предао учителу мали Влајко. Учитељ узео свеску и чита: — Ја свако јутро пијем липов теј... > ' — А где ти је шеКер љутну се учитељ. — Па у теју. Мама га уавк заслади... каже Влајко и веК се спрема да плаче. — Добро, добро, само ниси разумво задатак вели му учитељ. Петак, 10 март Код моје жене .дошле њоне пријатељице па развезло разговор и никад краја. Ја, као Једини мушкарац, мудро Кутим и слушам. Оне оговарају неку сујегну другарицу па се сва окомише нв сујету и уоброженост код Л>уди. — Јелте ви — обрвти ми се госпа Мицв — ви сте књижевник и естета, реците ми да ли је то сујета када прођем поред огледала и помислим у себи дв сам лепа и симпвтична. — То није сујета, веН нешто друго... — А шта? — упиташе све у глас. — То је за^лудд! — рекох ја. Субота, 11 март Седимо у кафани. Друштво шарено па и рвзговор скач^ с брда с дола. Поче разговор и о политици па нако спомену реч »неутралност«. Тозв шуСтер се умеша у разговор и запита: — Ко Че мени да објасни шта значи та реч? — Ја ТИ| брате, објаснити — вели Јоца апотекв р. — То је бар лако. Замисли да седито У кафани ти и Миша шмајдер. Пред вама много вина. Од|едном се вас двојицв поџавељатв око нечега, па реч по реч и ви се побијете. За то време ја приђем вашем столу и попијем она| литар вина. Ја сам онда неутралан .