Бодљикаво прасе

Н А Ш М

Стари момак после женидбе У меденом месецу

Младом Черчилу: Најзад је твој отац нашао место где Ј\еш довршити своје образовање. Само пази да ме преучиш. Ћмфтици: Када су други штетовали, ти си говорио како то није ништа, а када тебе ударише по кеси, тада пропаде цео свет. Титу: Знамо причу о црвенкапи и вуку, зато ти не помаже претварање. Играј са отвореним картама« Критичару: УЋутао си се чим ти дадоше ашов у руке. Ипак ти је нађен лек. Банкару: Чули смо да имаш четири Ј палате а не можеш да платиш порез, Како би било да скупљамо прилоге? Торокуши: Својим језиком си »уредила« цео комшилук, а сада си »удесила« и мужа, Једном спекуланту: Немој да се секираш. Сети се оне народне изреке: Док има *.урана биће и подвар*а. 'Ћ Нај%б#не иареке Док човек е човеком вре&у брашна не изије не мсже га познаги. 9 До« се човек саи* не осрамоти не може га нихо осрамотити. Ђе еу очи гтучв * срцв )е сито. « Свел».у свету н* Бог нијв угодио. « Ријеч треба мјарити, а нв бројати. 9 Празне торба )е тежа оа гтуне.

— Ау, сунце му Јарк в, еасвим сам заборавио да с»м вжен>ен.

Срамоти чоаека •)« »е чује, а хвали ђе ие чује, Сну колико и лсу Ие ваља вјеровати. Гријех иде из уста, а не у уета. в Боље је ништа ие знат* •его којекако.

После искуава Жена: — У лоследн>а време све ме више занемарујеш)... Не волиш ме као у почетку нашега брака... Раније, чим би заплакала, питао би ме, шта ми је, а сада... Муж: — Волим те као * раније, али ова питања су ме увек екупо етајала. X Мало за храброеШ — Још никвко мисам могао да се решим да Љубици изјавим љубав... — Зар те она ничим нв охрабљује? — Оно, охрабрује ме, али је то све мало... Понуди ме чашицом коњака, а за моју храброст би требало више чашица.

Скупо плаћена љубав

—* Дођавмн, тмо стреставио ете ме грпим исцурипо с*о мастипо иалив-пера. /

Питали Црпоторца: Јесу ли Пиперш заиста јуџ»ци, као што то за њих говоре? — Пипер бит\ а јунак ие бит' — то ие може бит'! ЖЖ Питали Црногорца: Од чега се иајвише бојит? — Од много дуга, од неправде суда. а попајвише од глад.не ђеце. ■Питала П$ннорка Цриоторгу: Зашто тш муж лаии онако лудо погибе? — А зашто твој пролетое оиашо жеиски умрије? ЖЖ Питао Приморац Цриогорца: Једете лш вш с печењем салату? — Једемо за певољу, кад иишта друто осјмј ње немамо! жж Питали иекакве ]ањичаре: Како еад с Црпоторшима живите? — Свакало и иикако и ие дај нам Боже шњима пш каву пити, а камо ли бој бити! жж Питали Црногорца: Ко је у вас вајиесретцији? — Јунак кад остави ситну ђецу и онај који се при смрти пе замиЈени. , ЖЖ V Питао јањи^ар Црпоторца: Јелш ти пунаиа та шушка за пасом? — Није ни до по ње; али у њој има колико је досга за тебе. жж Питао у шали Приморац Црногорца: Имз лш чсод вас побратиме овнова без рогова? — Има ђе-ђе који, али не дај Боже да шх буде код иас колико их виђец код вас. I паланачкој кафани — Имате лм будилнии, домаКине? — Немамо. Нас петао буди. — Онда кажите му да ме пробуди тачно у десвт и четврт! * — Мили мој! кажв Мара. Ја сам саевим заљубљена у авај ауто. — Да, да, вели тужно вореник, човек мора увек да буд« потиснут од машиио.

Дошао муж из канцелариде па кад је видео да нема готово ништа за ручак упита сво.ју младу жену: — Зашто ниси скувала ручак? — Нисам умела. — Забога. добила еи на дар три књиге „Кувара", па што ниси видела тамо, Лаути се муж. — Гледала сам и читала како се справља.ју јела, али нигде нисам могла да нађем како се ложи ватра, одговори млада.

Мезимцу: Допада в»м се једна држе&а удовица али вам се још више допада њена кКи, па зато нв можете да се одлучите. Ме^утим, избор између квочке и пилеЈнине врло је лак. Симки: Велиш да си лепа и фотогенична само незнаш како ћеш до^и у везу са филмом. То је бар пако. Од три до седам рарм двадесет биоскопа. Уз> ми улазницу и одмах си ухватила везу. Ромео и ЈупиЈа: Толико св волете а родитељи вам то забрањују. ХоКете заједно да умрете па питате како. То јв најлакше: венчајте се. Радици: Крем од шилака замељује помаду и зејтин који преостаје од салате врло је добар за масажу коже. Мењај ове сваке недеље док не потрошиш сав пекмез од шипака. Боби: Овога пролећа ее носи нова мода »шта ко има«, зато мирно гурај у старом костиму. Јенни: Против старости има само један сигуран л«*с: разбити огледало. Оавки: Муж је као теглеКм коњ. Ако га добро храииш и тимариш, он извуче копа узбрдо. ж Разлика у диференцији Чиновник: — Кад легнем да слввам, ја подметнем новчаник под главу. Црноберзијанац: — Некад сам и ја то радио али сада би ми било превисоко. ж дешпи проблем Учитељ: — Реци ми, Јоцо ко је тебе створио? Ђак: — Не знам, господине учитељу. О томе се с!вакога дана код куке препнру тата и мама.

Послушала је... — Помислите шта ми св десило, прича Вили Фрич у малој кантини у атељеу, где су се сви били сакупили за време паузе при снимању. Добио сам пре краткога времена једну необичну ку варицу, која одлази да спава кад она то налази за сходно, чак и онда кад код мене има гостију. Опоменуо сам је: »Молим вас, јавите се увек, може се десити да је још шта потребно«... СиноН, међутим, имао сам госте. После вечере седели смо и разговарали о озбиљним стварима, кад од једном улази моја куварица и каже: »Да зната господине, ја идем у кревет....« Шта да вам даље кажем? Гости су се згледали... Други човек — Јуче сам посетио једног пријатеља и затекао сам само његову жену код, куке, прича Херман Тимиг. Она ми се жали да јој се муж стално опија и да јоЈ свако вече, кад дође куКи пијан, обећава да Ке сутра бити други човек. »Помислите, прича она, и прекјуКе је тако рекао, а кад је дошао кући ја му кажем да Сам мислила да Ке битм други човек... — Ја и јесам другн човек, али тн имаш несрећу, и тај други човек пије из двна у дан... Морао сам да се насмејем, прича Херман Тимиг, и ако је сирота жона плакала. Услед замрачења^ Ханелоре Шрот, сва узбуђена. прича својнм пријатељицама, које су код ње биле сакупљене на чају: — Синоћ, кад сам се врагила кући затекнем пред капијом моју собарицу у загрљају једанога човека. „Да ли је то ваш вереиик", упитала сам је од./утрос, кад ии је донеда до« ручак. „Не знам, госпођо, одтоворила ми је она, сад је увек тако мрак, да човек није сигуран..." Новп шешар — Сретпем ]уче једнога пријатеља. прича између снимања Паул Хербигер. Видим да има на тлави веома леп. нов шешир. „Гле, кажем му ја. ти имаш заиста веома леп шешир..." „0, да зиаш само како је стар. одговори он. Купио сам га пре десет година в стално га носим. Само, пре седам година сам га дао да се офарба. пре три године сам променно пантлику. пре годи ну дана дао сам га на чишћење. а јуче сам га у ресторану заменио... ИИЈЕ ЈОЈ ЛАКО

— От, ммм »моЛ (оп «е ми Ммјм*.