Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

. НН КИЛИ1 лДИну ни х доспдп вило I НМЗЕДН< ,-*Л* Гј Р в

_ 0*<Т> Нноновиоим МЕРЕНЈИМН >: *СТ«НОВЉЕНО

ГОРВСТНО о зл

НзЈвишс тражеие *мге нашсг издања добнћете у комплсту од 10 књнгв зв сосгв Д И Н А Р А 450.(Поштанске трошкове н трошкове око пакоаања

сноси предузеКс) Днн. 1. Јевреји као лордови — — — ч — 40.2. Наташа, Наташа одговорите — — — 30.3. Црвена Рут — — — — — — 30.4. Маска из Тамбурена— — — — — 30.5. Ко управља Америком — — — — 40.6. Америка без стида — — — — — 80.7. Беда у — изобиљу — — — — — 60.8. Јеврејим Зис — — — — — — 40.9. Кафански стрвтези — — — — — 50.10. РеволуциЈа светске владавине — — 80.Сво ове књиге можете добити и појединачно. „Просветна за|едница" а. д. Београд, Косовскв 39/111 — Тсл. 25.681

— Море, шта му Је то метологи|а! — То ти |е над метеш ђубро пред ку*у па шко кеће да га однесе.

ЗЕТ 0А ЦРНЕ БЕРЗЕ Спромио газда РистивоЈв стивоЈо кад му дође нвк»сво за овај дан. Обукао кав »батал« муштерија да иов црни капут и некв М у куди робу. А у себи је штрафтасте панталоне, чвр- једнако помишљао да јв сто привезао машну, заглв- исти случај и са његовом дао св још једанпут у оглв- Веселинком, зл/чији нвдодало и некако задовољно статак он ставља руку на трља руке. Госпа Христина, срце, и може св заклвти и н»егов давнашњи друг у жи- пред Богом и пред људивоту, којег му судбина до- ма д а ми ј е нимало крив. двли и с чијом помоћи до- _ Оно — говорашо му би двв к?\ери, од којих јв- Христина — још *нв про*и дну удаде још пре рата, а оаа друга остаде да дочека као девојка и ратне при

ОСЕТЉИВ ЧОВЕК Судија: — Како ств могли да прегазите човекаТ Оптужени: — Спавао Јв на друму. СудиЈа: — А зашто нисто давали сигналТ Оптужени: — Било ми Је жао да га будим. ГЛАВНИ РАЗЛОГ — Чини ми ее да јв данас вино водено?) — А не1 Одлично |в! То тн се чини зато што га Ја плаКам.

— Како вам ев допао мој говор? КраЈ |в био добар? Зар не? — О да1 Врло добар! Само је, нажалост, дошао сувише доцкан. ВУК КАРАЏИЋ И МАЛЕТИћ МалетиК Јо много и много година био противиик идеја Вука Караџића — а надомак Вукове етогодишњице сео је па Је написао познату алегорију у славу Вукову.

Чувши да то ради, Један га стари књижевни пријатељ његов прекори, а МалетиК му хитро и лепо одговори: — Па зашто нам Јв Бог дао дуг век, ако н е зато ад со — поправимо... ДВЕ ПРИЈАТЕЉИЦЕ РАЗГОВАРАЈУ — Зашто еа разилазиш е Ђоком? Цео свет |в воровао да ћете се ускоро вемчати... — Ограничен јо и досадан... Стално ми говори о некаквом Тациту, Сципиону и Софоклу, а мене футбал не занима. МУДРО ПРЕДВИБАЊЕ Једном је Менцелов рођендан падао баш у петак. Један пријатељ сликара намеравао Је тога дана да позове омладину иа ручак и мислио је да Ко бити паметно ако ова| позив објави веК на почетку недеље. | Кад је дошао до врата Менцела, тамо Је била залепљена цедуља: »Петком сам болестана.

КАКО МАЛИ ПЕРКЦА ЗАМИШЉА ДА Г. ЖИКА ИЗВОДИ ОИНД НА ПУТ!

лике, исто тако ева трепти од нестрпљења. Удао би газда РистивоЈв и другу

и ове покладе а наша Веселинка и даље седи иако Је навршилз тридесетдве. — Али, ето, посао |е тако захтевао, да је газда Ристивојв баш преко по•гћер, вешт [а ои _и прому- слрвнмЈ трговачгсих веза куран човех, |ер да нијв дошг( ^ и до родбинских ветакав, Божа моЈ, како би и- З а. НаЦме, ЛазиК, млад ђуначе сагрздио дв^ »згради- В егпија( 1<о|вму Јв газда Рице« на ДорКолу и лећо ре- стивоје Давао разну робу, Новирао своју познату рад- 1 )што Св ј ош од рвни ј в Ј0 и.у У Краља Милана улици. тв кло«, онако испод руке, Али, ето, судбина се ту ма- да П Јодаје за његов рачун,». ло руЛно понела, па је да- па да танв у црноберзијаила девојци једну ногу кра- СК у зв р 0Д у дв ле, свв св ви- поверљиве обрачуне о ис- миели РиетивоЈв, Али му у*У од друге. шв приЈатељио са евојим ходу трговине нв црноЈ бер- брзо сину другв миеао да Али, било како било, газ-

— Поеле Јахвња добијзм увек главобољу. Јели то н код вас елучаЈ! — Јеете, и меие заболч, ама у евсвим супротиом делу!

послодавцем и, мало по мало, дотера дотле да запроси кћер газда Ристивоја. Оно јест, зна, можда, половина његових познаника и муштерија са црне 46. Данас долазе просиоци берзе да тај тазе младои за другу кћер, госпођицу жен>а не чини то што |е на- се и госпа Христина опрс Веселинку, па треба да их шао нешта очаравајуке у мила, ставила колаче да св

да Ристивоје ипак данас задовољно трља руке и погледује госпа Христину, ко]а је засукала рукаве па меси н>ему омиљене кола-

зи, ели, ето, данас баш хо- се он и са те етраие оеико да то, онако, званично гурао, јер главни део зараизведу. де младожењине Још увек Газда Ристиво|в св узвр- седи у његовој каси. тео, стално вади часовник Сат откуца два часа, а и поггедуЈе кроз прозор њих | ош нвМ а. Газда Ристида ли иду просиоци. ВоК ВОЈ0 сав бесан, нареди да му донесу ручак, решвн да иде лично да потражи тог

дочекају. госпођици Веселинки, нити »из тиха« пеку, а Веселин- б езо бзирчог младожењу. И — Еј, бре, свакој роби што сматра за божанстаену ки рекла да добро пази ^ аш што ј 0 у 3во п р 1И за . дођв време — није узалуд о:обину онаЈ њен недоста- како ке се понашати пред логоа на „р атим а зазвото увек понављао газда Ри- так на нози. Али, послови просиоцима. стивоје. — Ако се данас их повезали, дуговања и Прође и поднв, а просииешто не тражи, тражико потраживања, обавезв и оца нема. Газда Ристивоје се сутра. Ако пак ни сутра дужности, и није се имало со узвртео Још више. ПронеКе, спусти |Ој цену, • па куда него упасти у ту клоп- ђе и један сат поподне, а ку. Глаони разговори су њих и даље нема... свршени »у четири ока«, — О, мангупи, још ке и исто онако као кад врше преварити!.. — наЈлре по-

кв доћи време да се и она миче са полица— доказивао Је то увек газда Ри-

^ Н> & К ^ & И4> €>

НИСНО ПАО Славни пољски пи|аниста Падвревеки био |в у прво времв послв успостављања Пољеке делегат саоје земљо на конфереицији мира у Париау. Једиог даиа га заустави страшни Клемаисо. — Молим вае, упита га ои, ви ете онај слееии Падвревеки, којега еви ематрају за иајввКвг пијанисгу света?... — Да, господинв претседииче... рече скромно Падеревски. — И сад сте министар Пољске?... — Сасвим._ — Како сте ниско пали| одговори му Клемансо. ЉУБАВ ПРЕМА ЖИВОТИЊАМА Познати нордијски писац Ибзен био јо у младости апотекарски помоКиик у

једном малом норвошком граду. Једног дана дођ» у апотеку иеки сељак са два рецепта, Један за његову жену, други за краву, а обоје еу боповали од реуматизма. Ибзен направи оба лека и даде их с напомеиом: — Пази добро! ОваЈ лок овдо је за вашу краву, а овај је за вашу жену. Немојто да се забуиите случајно, па да св крави доогди иека несреКа. е — Како сс осећате у боаку? — Одлично. Написао сам всћ два комада из прошлости моје жене. УСЛУЈНАН ЧОВЕК — У вашоЈ кафани јо т»ко рђаво осветљење. Човек кад једе, не може да нађе своја уста! — Могу ли госпођици да помогнем у томе?

ии звонце. — То су они — екоро у један глас повика и Ристивоје, и Христина и Веселинка. Христина отвори врата, а на вратима се поЈавише два висока агента. — Је ли овде господин РистивоЈе ЧорбићТ

— Да, Ја лично и по(1одично. — Имамо иалог да вам претресвмо куКу, а ви квте иначе са нама у Комесаријат. Вош кли|ент Лазић ухваћен је на делу кад про да)е вашу црноберзијанску робу и све је признао. — А... а... али... — хтедв нешто ро^и изненађени Ристивоје, али му реч запе у грлу • * КасниЈе смо читали у новинама да је познати газца Ристивоје Чорбић кажњен са више десетина хиљада динара глобе и два мосеца затвора, а у његовом комшилуку саопштише нам да со несуђени зот вишо ни|е ниЛд вратио ни за своју зараду, нити за девојку, тако да грошна Веселинка изброја и тридесеттрећб покладе као — довоЈка.