Бодљикаво прасе

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Недела Ц март ј в 0 »а| безобрвзкик одгоБили ја и жена код |ед- «орио. ног пријатеља у госгима. — Намагарчио те — »• доРађендан његове кћери па 5аци Мита. позвао више пријатеља — Вала и јесте! Рече ми: По1џто [е госпођица слав- Али, господине професоре, индустри|алац се љеник она |е. сасвим при- његов наставник се звао А- Р азво Д и °Д сво|е супруге д Лагдал " н Г | ' родно, била главна атрач- оистотел а мој Таса, а и ^ 0М0, Цела фамилиЈа на- Море, ција. Свирала |е на клави- о је ваљда нека разлика. " " ру, служила колаче које је она месила Најзад дође на Четвртвк 16 мврта

— За две бсобе, каже прељуби — љутио ее Риста. — Погрешила )е и сад се каје — вели Жарко. Сети се Ристо како је Христос опростио грешници

«и она кроз сузе. Субота 18 март индустријалац

Риста разводи

валила да интервенише и спречи скандал. Дошао и њен брат Жарко, лекар, па

Море, њему је било лако да јој опрости када му није била жена, ал' да видим да ли би опростио

сед и песма Као ппв« па- ч , утиче на зета да | ој опро- ред и песма. као прву за- Миша професор |е врло . Феми — развика се Риста пева једну шпанску роман- ,ап,убљиве приооде. Сваки су. Један господин са ве- месвц Св заљ 5и по је . леком косом, ко|и |е седео пут , уздише , превр к е очидо мене, за време певања ма д6к не бије „ в стално |е брисао очи. онда кука десетак дана " пв -III С^гурно ст в родом из се опет зал>у 5 и и тако ј ед . шпанијв кад вас }е толико чако

и не пристаде на помире— Али, ухватио сам |е у ње.

МУДРА ПРЕСУДА

дирнула мелодија. — Јок, брате — одговори он. — Ја сам њен професор певања, па ме душз заболе како упропасти ову лепу песму. Понедељак 13 март

Данас му Се десио вели-

се

разговор у фластер. Када су стигли до по сокацима. доће му један сти кад чу то и би му ви-

њених врата он — Ах, лепа и

|ој каже: дражесна

Повео Једном друштву о разним техничким проналасцима. У вези с тим поче да говори нађен апарат против муца- би ™ неизме Р" — Јеп' то на струју — О"« г » погледа презри

У Сарајеву. још у старо — Тн си. дакле. побра,ги малер. Одавно он доса- 8 Реме. неки трговаи-зеле- тиме, извадио одавде свођује својим стиховима и у- наш изгуби заишвену кесу јих сто гооша јер је V кепасима госпођа Дани, ле- новаца. па пусти телала да сн било осам стотина. а по| саспуштеници. Срео он виче и обећа да Ке с бла- сад нема више од седам око подне госпо*,8 Дану гослово,м дати сто гроша стотина. Добро си учинио. кад се вра*ала и 3 вароши ономе ко буде нашао кесу. Хвала ти! па се залепио за њу као Пошто телал вичући пооће Сиромах Ера се запрепа-

доктор Спира како је поо- Р«Ч«Ј" «мо !едну

сељак са кесом. ше жао што га ова| зеле— Ево. трговче. ваљда наш невиног беди него што су ово тво|и новци? му не да обећани сто Трговац, пун радо-сти, гроша. Зато се поче клети спопаде кесу па је отвори и преклињати да се он нои почне новце боојати. али ваца ни.је ни дотаКао, нему се олмах радост окре- го да је све онако донео

упита Бора учитељ. во > отвори врата од купв не на жалост ј е0 се сети као што ј е нашао . Трговац — Биће да је на то! ба- па му добаци првзриво: зи — одговори доктор. На — Гњаватору...!

то се умеша Ђока адвокат у разговор. Патак 17 мврт — Камо среће да су про- Цветко апотекар свако нашли апарат за ћутање. вечв исприча по неку аСви би га купили јер дуг некдоту из својв рраксе. језик је највећи неприја- Ми знамо да он измишља тељ< 1 дотеруЈб, али пошто- лепо прича сви га радо слуУторак 14 март шсамо. Дошао о« вечерас Добио Сима, калфа код <ешто л>ут. Ракв шустера, велики зго- _ ЦЈта ти је? — пнта га дитак на лутрији. Пошто је Спаса порезкик. лумповао и банчио три да- _ Сваки мо на, он данас оде у радњу св наљутим у апоте 7 и . Нз П9 вели гзки« ' Г. . рочито са женамл не могу _ МаЈСторе, кажи дра- изађем на Тако Ј

ла му сал ваља лати сто гроша оцоме кош је новац нашао. Зато почне мислити како да ,то избегне. И пошто преброш новац рече сељаку:

остаде опет тврдо при своме. И тако се. мало по мало. посваћају и доћУ кадији на суд. Обојииа су се заклели: зеленаш да је у кеси било осам стотине гроша и да сад нема више од седам стотина а сељак да он новац није ни дирнуо. него је кесу донео онако како је ,нашао. М удри кадида внде шта (е и како је, па пресули овако: — Ви обоНша имате пра-

ПОСЛЕДН.А ЖЕЉА Судија (берберину ко)и 10 осућен на смрт); — И- во: ™ си. трговче. изгубио мате ли још неку жел^у? осам стптина гроша. а ти „а П а — Желео бих да ми сла- си. Е ро .. нашао само седам данас дошла у апотеку је- вни С УД Дозволи да бар е- ^отина Према томе то ни— Нећу да кажам. Знам, « же * или ^ . данпут обријем господина СУ новци овога трговпа ппоииш . Ј ' иргп ириат /олг п п \;гг»г «п.

добио си премију... — Е, кад то, маЈсторе, знаш, онда мораш да знаш и ово. Мора да се растајемо. Ја нећу више да радим код тђбе. У реду, ^рате, али се растати нећемо. Сутра ћу треба ја код тебв ступити у службу. Среда 15 март — Е бре људи што су безобразна данашња деца... поче да нам се жали Т«са професор. — Шта* је опет било? дира га Мита инжињер. — Имао ја данас испите нз историјв у осмом разреду. Како кога прозовем а _ он ни поњатиЈа. Напослетку Праенстро већ поче прозовем једног доброг а- " " а Р е се ,очв ли |ако дрског ђака и поч- ^ °. ви ' пр Г гк зре нем га запиткивати о Ко- ^ *ГЛ? чиној крајини. Он говори као од беде па се ја нал>утих и дрекнух: — Није те, бра, срамота. У твбјим годинама је Александар Маћедонски знао целу историју на па-

ка па навалила да јој дам државног тужиоца витриол. — Немам, жено, ако бога знаш — браиим се ја, а она удари у плач. — Па^добро, колико вам итриола?

ДЕЧЈА РАДОСТ Деда: — Лакле, Перице. ти волиш да јешеш на мом колену? Перица: — Да. дедице. али било б" ми још милије кад бнх могао да уз;ашем једчог правог коња

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ

А и слорт ске мак>и Исто ко и пре!

него некаквог другог човека Ти Еоо дакле. носи те новце кући. па их остапи лок не доћ? онај који 'е данас изгубио само седам стотина гооша а ти трговче чекај док ти се че јази она! кош Је нашао там стотина троша. МОДЕРАЧ МЛАПОША Миле је човек темпа Од пре три дана Миле 1е упоНемој" тако"гласно да знао Ру , жу ' Та « а |о 1 |е по " може да те чу- Н УД*° 6 Р а, <- , — То ми (е дошло тако изненада, рече Ружа. — Гле, зачудио се Миле, а ја сам мислио да сте ви у међувремену довели у ред све ваше исправе!

ДСЧЈА УСТА — Мамице, погледа) вај чика нема косе!

ГОЗОрИШ) је! — Зар мислиш да он незна да је ћелав?

СВИ ПРАВИ А -ЈЈГОФА НЕМА Један београдск* клуб остовао V ПараКину и том

СИН ТРГОВЦА НА ВЕЛИКО — Мамице колико има риба у мору? — То се не можд да зна, сине. — Па зар рибари не праве сваке -годин|з инвентар? ПРЕаДРИО СЕ

мет. — И замислите шта ми прИ ликом нестао неки — , штоф. Управа ја оптужила иргаче а играчи управ'/, али ЦЈТофа л^где нема Уз|ашио на мотку.

1 Б О А Аз €** | АУТОРУ Баци перо ти у трње Сваког дана пмшеш црње Сад тв грде свуд Нико за тебе не пита А |ош мање тебе. чита Осим ко [е луд. БАБА МАРТИ Иаредила еила еиша Час |е сунце а час киша Зима изненадна Баба Марта то се шали По своЈо) вечноЈ скали вЈедна врућа, друга хладна« чи за избеглице.

ДУПЛА ПОБРДА Б. С. К је у кедал>у однео двосгруку т> ; еду. У футбалу Ј1 победио онемо Кеног »С били^а«, е у шзху новина^*. Славу м> по«оачује само то што новинари не знагу де игрз'у .иаха. л »ОбилиЧч незна да игра футбал.

ОПЕТ ИСТО БАСК је лепо по<10о све — Сваки пут када се очок није наишао ка >Вите- пијем, осе?<ам се спедећег за« који му смрси конце |утра као испребијан. Који га ђаво тера да се ка- — Заиста! А Ја сам всровао да нмсте ожењони^

Жена (ко.ја је стигла кући с већим залоцњењем'*: — Мислио си. драгн. да сам се изгубила? М уж: — Не. јер ја сам увек песимиста.

— Ирена. откад сам вас упознао. ока не могу да склопим... — А зашто нисте рани је лошли? — Ах. она будала собар заборавио је дз ме проб\'ЛИ. • При!атељ: Заист^а то је срећа! Ледан мој пршатељ оженио се богато пое непељу даиа. а данас 1е лобио на лутрији главни згодитак! Женомрзаи: Сиромах човек! Тај баш није имао сррће! Поијатељ: Како то? Женомрзаи: Зашто ни1'е тпбио главџи зголитак пре псам лана. Не би морао да се жени.

ПЕРСИНА ЛОГИКА

— Видиш, Созонти|е, што ти [о бнла госпоштина: нема шта да одене, а хоћо да се слика._

— )а свм у своЈо] кући апсолутни господар. — И ја! И мени |е жена на путу.

— Па тво) орман за књиге је сасвим излишам. — Шта ћеш, кад нпко данас нећв да позајмл^ује књиге.

— Опростито госпођо, али бих жепео да добијем своју плату. — Врло радо, опраштвм!